Избори на северу Косова: Српска листа неће на биралишта, остали траже одлагање

Дан пошто је косовска председница Вјоса Османи за 18. децембар расписала ванредне изборе за градоначелнике четири општине на северу Косова, Српска листа, која је до сада имала већину, саопштила је да њени представници неће учествовати.

Ова листа убедљиво је освајала већину гласова у општинама са већинским српским становништвом - Северној Митровици, Звечану, Лепосавићу и Зубином Потоку на претходним изборима, а њени представници блиско сарађују са властима у Београду.

„Српска листа неће узети учешће на овим изборима, као ни грађани који подржавају нашу странку, а којих је више од 95 одсто на овим просторима", пише у саопштењу ове странке.

Одлука ове политичке партије последња је у низу изјава представника партија косовских Срба, од којих су неке затражиле одлагање избора.

Док на северу Косова влада и неизвесност око тога како ће избори бити организовани без подршке Срба, за многе грађане, ова тема није приоритет - много важнија им је безбедност.

„Иако можда не звучи 18. децембар далеко, нама јесте, јер је сваки дан јако дуг и потенцијал за ескалацију сваког дана постоји", каже Милица Ракић Андрић из невладине организације Нова друштвена иницијатива за ББЦ на српском.

Косовска председница Вјоса Османи расписала је ванредне изборе за на северу Косова, пошто су градоначелници из редова Српске листе, одборници, посланици у Скупштини Косова, судије, тужиоци и припадници Косовске полиције региона север поднели оставке 5. новембра.

Представници Срба одлучили су да напусте косовске институције јер је Влада Косова увела опомене и најавила казне од 150 евра за све који не желе да промене српске регистарске ознаке за градове на Косову у оне са ознакама Републике Косово.

Безбедност пре избора

Избори су људима у Северној Митровици тренутно „небитна ствар", јер имају много хитнијих и озбиљнијих проблема, каже Ракић Андрић.

„Избори су за нас 'село гори, а баба се чешља' тема, не могу да једноставније од тога кажем", описује она.

Тренутно на северу Косова нема полиције и саобраћајних патрола, а обустављен је рад на већини предмета за које су у судовима биле задужене судије Срби.

„Биле су туче у Лепосавићу - немате кога да позовете да обустави те врсте инцидената, огребе вам неко ауто - исто", каже она.

Специјалне јединице косовске полиције су у близини прелаза између Косова и Србије, Јариње и Брњак.

И даље раде једино ватрогасци и чувари у затворима, али и они су најавили оставке.

Људи су свесни, додаје Ракић Андрић, да сваког тренутка може да дође до „непримереног контакта" неког из српске заједнице и косовске полиције и да то изазове озбиљне сукобе.

„То су за нас много озбиљнији проблем, него то да ли ће и ко изаћи на изборе, јер нисмо сигурни да можемо да догурамо до 18. децембра без додатних ескалација", каже Ракић Андрић.

У граду и даље раде комуналне службе, пошта и организују се културне манифестације, које су „у оквиру српског система".

„Избори без Срба осуђени на пропаст"

Канцеларија за Косово и Метохију Владе Србије саопштила је да „jедностраном одлуком о одржавању некаквих ванредних избора у четири српске општине на северу Kосова и то уочи велике славе Светог Николе, власти у Приштини настављају да над Србима спроводе правно и институционално насиље".

Тиме се крши, између осталог, и тачка 11 Бриселског споразума, саопштили су.

Та тачка предвиђа да се општински избори у северним општинама 2013. организују уз посредовање ОЕБС-а у складу са косовским законом и међународним стандардима.

„Избори за српске општине, без Срба и српског народа, немају никаквог смисла и као такви осуђени су на пропаст.

„Никаквим уценама и претњама неће Приштина успети да заплаши Србе који су напустили приштинске институције, јасно поручивши да је једини пут за повратак формирање Заједнице српских општина и укидање противправних и једностраних одлука о таблицама", додаје се у саопштењу ове канцеларије.

Док је Српска листа већ одлучила да на изборима неће учествовати, ни представници осталих српских странака нису претерано ради да изађу на изборе.

„О томе да ли ћемо изаћи на те изборе зависи од много околности.

„За нас Србе зависи од расположења у нашој заједници, па и од ставова званичног Београда", рекао је председник Партије косовских Срба Александар Јаблановић, преноси Радио КиМ.

Сличну поруку је имао и Ненад Рашић, лидер Прогресивно демократске странке, затраживши одлагање.

Шта су све изазови за одржавање избора?

Председница Косова Вјоса Османи најавила је да ће се обратити међународним партнерима са захтевом за праћење избора и што веће међународно учешће у овом изборном процесу.

Нагласила је да ће безбедносне институције предузети све мере како би се грађани, без обзира на етничку припадност, осећали заштићено, сигурно и остварили уставна права гласа.

„Задужује се ЦИK да предузме све неопходне радње за организовање и одржавање избора за градоначелника општина: Северна Митровица, Зубин Поток, Лепосавић и Звечан, у складу са овом одлуком и законом на снази", наведено је у одлуци председнице Kосова.

Међутим, без повратка Срба у институције на северу Косова биће веома тешко одржати изборе, објашњава Милица Ракић Андрић.

Питања је неколико, каже она: ко ће да обезбеђује изборе, ако нема полицајаца и ко ће да их организује, имајући у виду да су и представници општинских изборних комисија поднели оставке.

Није јасно ни где би се одржавали избори јер су биралишта до сада углавном била у школама и зградама које су у власништву српских институција.

Расписивање избора, а да нема индиција да ће на њима учествовати Срби, погрешан је корак Вјосе Османи, сматра Неџмедин Спахиу, професор Факултета политичких наука Универзитета у Приштини.

Он каже да би на изборима Приштина потрошила „пола милиона евра буџета Косова за нешто што је осуђено на пропаст".

„Уколико жели да општине са српском већином воде несрби, Албанци или било ко други, нема потребе да се за то иде на изборе", каже Спахиу за ББЦ на српском.

Да ли ће се избори уопште одржати и даље је под знаком питања, додаје.

Сличног је става и Ракић Андрић.

„Ако Срби не изађу, а то је преко 90 одсто гласача уписаних у бирачки списак (...) на шта ће онда да личи тај изборни процес.

„Ја мислим да ће доћи до одлагања избора", каже Ракић Андрић.

Четрнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk