Koliko sunca nam je zaista potrebno

Nekima je tokom leta potrebno svega nekoliko minuta izlaganja suncu dnevno, a drugima znatno duže.

Fotografije Koko Šanel posle krstarenja Mediteranom 1923. godine, popularizovale su tamniju kožu i sunčanje.

Njen preplanuli ten postao je statusni simbol i promenio odnos Zapada prema sunčanju.

Od početka do sredine 20. veka, helioterapija - primena sunčeve svetlosti i njenih toplotnih, svetlosnih i ultraljubičastih zraka u terapeutske svrhe - koristila se za lečenje rahitisa i tuberkuloze u sanatorijumima, i podsticao se „zdrav preplanuli ten".

Sto godina kasnije, naš odnos prema izlaganju suncu postao je mnogo složeniji.

Tokom poslednjih 50 godina, zbog porasta učestalosti raka kože preispituju se medicinski stavovi, a kampanje za zaštitu javnog zdravlja naglašavaju da treba izbegavati prekomerno izlaganje suncu i intenzivno promovišu upotrebu zaštitnih krema

I danas postoje čvrsti dokazi o povezanosti prekomernog izlaganja suncu i rizika od raka kože.

Međutim, poslednjih godina pokazalo se da je takozvano „umereno" izlaganje suncu - vremenski ograničeno, posebno oko sredine dana - korisno za mentalno zdravlje, nivo vitamina D i imuni sistem.

Istraživanja pokazuju i da ovakvo izlaganje suncu smanjuje rizik od određenih vrsta raka, doprinosi zdravlju kardiovaskularnog sistema i poboljšava kognitivne funkcije i kvalitet sna.

Kako onda možemo da iskoristimo prednosti sunčeve svetlosti, a da izbegnemo njene opasnosti?

I koliko sunca nam je zaista potrebno?

Zašto nam je potrebna sunčeva svetlost?

Umereno izlaganje suncu pomaže organizmu da proizvodi vitamin D, koji je neophodan za zdravlje kostiju i pravilno funkcionisanje mišića.

Neka istraživanja pokazuju da su viši nivoi vitamina D povezani sa manjom učestalošću i smrtnošću od raka, kao i sa manjim rizikom od razvoja dijabetesa tipa 2.

Sunčeva svetlost takođe snižava krvni pritisak.

Kada UVA zraci dospeju do naše kože, podstiču oslobađanje azot-monoksida, što dovodi do širenja krvnih sudova, a to smanjuje rizik od srčanog i moždanog udara.

Studija, koja je tokom 20 godina pratila 29.518 žena u Švedskoj, pokazala je da je stopa smrtnosti od svih uzroka kod žena koje su izbegavale sunce bila dvostruko veća nego u grupi koja je bila najviše izložena suncu.

Međutim, upotreba solarijuma je bila povezana sa povećanom ukupnom stopom smrtnosti, kao i većom smrtnošću od raka.

Druga švedska studija iz 2011. pokazala je da su žene koje su najmanje jednom mesečno koristile solarijum tokom najmanje deset godina imale 90 odsto veći rizik od smrtnog ishoda bez obzira na uzrok.

Rebeka Mejson, profesorka fiziologije na Univerzitetu u Sidneju u Australiji, kaže da održavanje odgovarajućeg nivoa vitamina D pomaže organizmu da „smanji upalne procese, odgovori na patogene koji prodiru u organizam i reguliše imuni sistem tako da ne napada sopstvene ćelije".

Pokazalo se i da sunčeva svetlost poboljšava san i doprinosi kognitivnom zdravlju.

Jutarnja sunčeva svetlost sadrži talasne dužine plave svetlosti koje mozgu signaliziraju da je dan, čime se povećava nivo kortizola i potiskuje melatonin, hormon koji podstiče pospanost.

Zbog toga se osećamo budnije i energičnije.

Veća izloženost dnevnoj svetlosti može da poboljša kognitivne sposobnosti, brzinu reagovanja i pamćenje.

U studiji u kojoj je učestvovalo više od 360.000 ljudi, izlaganje dnevnoj sunčevoj svetlosti (koje je trajalo oko sat i po dnevno) bilo je povezano sa manjim rizikom od razvoja demencije.

Izlaganje sunčevoj svetlosti takođe povećava nivo serotonina, hemijskog glasnika u mozgu koji nam pomaže da se osećamo smirenije i da se bolje koncentrišemo.

Pokazalo se da se pacijenti koji se leče od teške depresije brže oporavljaju kada borave u osunčanim prostorijama.

Takođe, nedovoljna izloženost dnevnoj svetlosti može da poveća rizik od pojave simptoma depresije, lošeg raspoloženja i nesanice.

Koliko nam je sunčeve svetlosti potrebno?

Iako se preporuke razlikuju u zavisnosti od uzrasta, geografskog područja i tipa kože, stručnjaci uglavnom preporučuju kratka, ali česta izlaganja suncu.

Mejson kaže da je u pogledu stvaranja vitamina D, izlaganje najefikasnije „oko sredine dana, pomalo, ali često", kada su nivoi UVB zračenja najviši.

Ljudima svetle puti Mejson preporučuje redovna, kratka izlaganja suncu skoro svakog dana u nedelji, pri čemu šake, ruke ili noge treba da budu nepokrivene nekoliko minuta.

U područjima gde su UV zračenja veoma visoka, izlaganje suncu treba da bude kasnije ujutru ili sredinom popodneva.

Onima tamnije puti može da bude potrebno znatno duže izlaganje suncu, jer više melanina znači i da organizmu treba više vremena da proizvede vitamin D pod uticajem sunčeve svetlosti.

Jedno istraživanje pokazalo je da je tokom proleća i leta u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK) ljudima veoma tamne puti bilo potrebno oko 25 minuta izlaganja suncu u podne da bi proizveli dovoljnu količinu vitamina D.

Pogledajte video: Kada sunce postaje pretnja

Ljudi izuzetno svetle puti, oni koji lično ili u porodici imaju istoriju melanoma, kao i oni koji imaju mnogo mladeža imaju povećan rizik od razvoja raka kože i trebalo bi da preduzmu dodatne mere zaštite, kaže Mejson.

Isto važi i za ljude koji uzimaju imunosupresive, lekove koji potiskuju i slabe normalne imunološke reakcije organizma.

Za ljude svetle puti, neka istraživanja pokazuju da svako izlaganje suncu, čak i veoma kratko koje je potrebno za stvaranje vitamina D, može da bude povezano sa povećanim rizikom od raka kože.

Ipak, potrebna su dodatna istraživanja, naročito da bi se utvrdilo da li isto važi i za ljude tamnije puti.

„I oni mogu da se izlože suncu nekoliko minuta, ali je bolje izlagati veću površinu kože kraće, ali češće, nego duže, a ređe", kaže ona.

To je najdelotvornije oko sredine dana, kada je udeo UVB zračenje u odnosu na UVA zračenja veći nego u drugim delovima dana.

Iako je UVB zračenje glavni uzrok raka kože, ono je neophodno za stvaranje vitamina D.

U ranijim jutarnjim ili kasnijim popodnevnim satima, količina UVB zračenja je manja, dok smo proporcionalno više izloženi štetnijem UVA zračenju, koje se povezuje sa starenjem kože i takođe ima ulogu u razvoju raka kože.

Međutim, posle izlaganju suncu, „važno je da se pažljivo zaštite i pokrijete kožu", naglašava Mejson.

U retkim slučajevima, na primer za ljude koji imaju albinizam, nedostatak ili potpuno odsustvo pigmenta melanina u koži, kosi i očima, izlaganje suncu bez zaštite možda uopšte nije preporučljivo.

Tokom zime, ljudima je potrebno da duže borave na otvorenom kako bi organizam proizveo dovoljno vitamina D, u zavisnosti od toga kolika površine kože je izložena i područja u kojem žive.

U pojedinim delovima sveta, kao što su Melburn u Australiji i Hobart na Tasmaniji, Mejson kaže da tokom zime nema dovoljno UVB zračenja za stvaranje značajne količine vitamina D.

„Za dobro zdravlje potrebne su nam samo male do umerene količine [izlaganja suncu]", kaže Džoan Menson, profesorka medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta Harvarda i u ženskoj bolnici Brigam u Bostonu, u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD).

Menson naglašava da treba izbegavati dugotrajno izlaganje suncu bez zaštite, naročito između 10 i 16 časova, dodajući da je korisno i usputno izlaganje suncu, bilo tokom vežbanja ili obavljanja svakodnevnih obaveza na otvorenom.

„Odnos koristi i rizika izlaganja suncu razlikuje se u zavisnosti od tipa i boje kože", kaže Lesli Rouds, profesorka dermatologije i fotobiologije na Univerzitetu u Mančesteru u UK-u.

Istraživanja pokazuju da tamnija koža pruža bolju zaštitu od oštećenja DNK koje izaziva UV zračenje, dok je svetlija koža podložna oštećenjima čak i pri veoma niskim nivoima UV zračenja.

Zbog toga su potrebne individualne preporuke o izlaganju suncu.

Ljudi tamnije puti imaju viši nivo melanina, koji deluje kao prirodni filter protiv štetnih UV zraka.

Međutim, iako stepen zaštite od sunca koji je potrebna zavisi od tipa kože i jačine UV zračenja u okruženju, svi, pa i ljudi tamnije puti, bi trebalo da nose naočare za sunce kada su izloženi suncu, kaže Mejson.

Australija i Novi Zeland su prve zemlje u svetu koje su 2024. godine, prilikom ažuriranja preporuka o izlaganju suncu, primenili individualizovaniji pristup i podelili stanovništvo u tri grupe prema tipu kože i riziku od raka kože.

Rizici prekomernog izlaganja suncu

Preterano dugo izlaganje suncu ne povećava proizvodnju vitamina D, ali povećava rizik od opekotina od sunca, hiperpigmentacije i prevremenog starenja kože, a predstavlja i vodeći uzrok raka kože.

U UK-u, broj novih slučajeva melanoma, najrizičnijeg oblika raka kože, dostigao je rekordno visok nivo i prvi put je zabeleženo više od 20.000 slučajeva godišnje.

Neprofitna organizacija Cancer Research navodi da su među uzrocima prekomerno izlaganje UV zračenju i upotreba solarijuma, i procenjuje se da je devet od deset slučajeva moglo da se spreči.

Rak kože je takođe najčešći oblik raka u SAD-u, gde se očekuje da će ove godine invazivni melanom biti otkriven kod 112.000 ljudi.

Ograničavanje izlaganja suncu tokom detinjstva i adolescencije je ključno, jer istraživanja pokazuju da količina sunčevog zračenja kojoj je neko izložen tokom prvih 20 godina života u značajnoj meri određuje verovatnoću razvoja raka kože.

Prekomerno izlaganje suncu može da uzrokuje i kataraktu.

Ova zamućenja na očnom sočivu uglavnom se lako otklanjaju hirurškim putem, ali, ako se ne leče, mogu da dovedu do slepila.

Lekari preporučuju nošenje naočara za sunce sa UV 400 zaštitom kako bi se oči zaštitile od štetnih zraka.

Šta ako ne provodite dovoljno vremena na suncu?

Ako živite u području gde ima malo sunčeve svetlosti, velika je verovatnoća da ćete imati nizak nivo vitamina D, naročito tokom zime, kaže Rouds.

Ljudi tamnije puti, oni koji retko borave na otvorenom, koji su preosetljivi na svetlost, kao i ljudi koji pokrivaju kožu su u riziku od nedostatka vitamina D.

Dugotrajan nedostatak vitamina D može da uzrokuje deformitet kostiju, kao što su rahitis, omekšavanje i slabljenje kostiju usled nedostatka vitamina D, kalcijuma ili fosfata, ili osteomalacija, omekšavanje kostiju usled nedovoljne mineralizacije.

Rahitis se prvi put pojavio kao epidemija u gradovima u Britaniji u 17. veku, kada je intenzivna upotreba uglja prekrila dimom gradove poput Londona i sprečila UV zračenje da dopire do kože ljudi.

Međutim, nedostatak vitamina D lako može da se nadoknadi suplementima.

I dalje se vodi rasprava da li svi odrasli treba da uzimaju suplemente vitamina D.

Preporuke o dodacima ishrani se razlikuju u zavisnosti od uzrasta i nacionalnih smernica zemalja.

U nekim zemljama u kojima tokom zime ima malo sunčeve svetlosti, kao što su SAD i Kanada, uobičajena je praksa da se namirnice poput pečuraka, žitarica i mlečnih proizvoda obogačuju vitaminom D.

Stručnjaci upozoravaju da je važno ne unositi previše vitamina D.

Smatra se da je dnevni unos vitamina D veći od 4.000 IJ (100 mikrograma) štetan, jer može da uzrokuje hiperkalcemiju, koja može da oslabi kosti i oštetiti bubrege i srce.

Sto godina pošto je Koko Šanel proslavila preplanuli ten, naše razumevanje rizika, ali i koristi izlaganja suncu oblikuju promene zdravstvenih preporuka i kampanje za bezbedno izlaganje suncu.

Kako ističe Mejson, najbolje je izlagati se suncu kratko, ali često.

Kratkim i čestim izlaganjem suncu oko podneva, primenom odgovarajućih mera zaštite i izbegavanjem dugotrajnog boravka na suncu, naročito u periodu najjačeg sunčevog zračenja, koristimo blagodeti sunčeve svetlosti, a istovremeno smanjujemo rizik od opekotina i raka kože.

Odricanje odgovornosti: Isključiva namena ovog teksta je da pruži opšte informacije i ne treba ga smatrati zamenom za savet vašeg lekara ili drugog zdravstvenog radnika. BBC ne snosi odgovornost za bilo koju dijagnozu koju korisnik postavi na osnovu sadržaja ovog sajta. BBC nije odgovoran za sadržaj internet stranica navedenih u tekstu, niti podržava bilo koji komercijalni proizvod ili uslugu koji se na tim stranicama pominju ili preporučuju. Ako ste na bilo koji način zabrinuti za vase zdravlje, treba da se obratite vašem izabranom lekaru.

BBC na srpskom je od sada i na TikToku, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk