Развод, паметни телефони и контрола: ББЦ открива како талибани владају Авганистаном

Гувернер Абдула Сархади даје новац за лечење дечакове сломљене руке и дели средства за локалну џамију, а онда, у његовој канцеларији у северном Авганистану, долази до запањујућег разговора.

Млада жена говори бившем талибанском команданту сиве браде да жели да се разведе од мужа, кога оптужује за вишемесечно злостављање и стална премлаћивања.

Она неће ни да чује за неко друго решење.

У земљи у којој је девојчицама забрањено образовање у средњим школама, ова 18-годишњакиња излаже властите аргументе смирено и самоуверено, лица потпуно скривеног иза вела и сунчаних наочара.

„Да постоји било каква шанса да живимо заједно, не бих била овде... Донела сам одлуку“, каже она.

Пошто је покушао да је наговори да избегне развод, гувернер касније признаје да су жене „непромишљене“ и да им „мањка памети“, што је пропраћено смехом мушких званичника, телохранитеља и старешина око њега.

Овај тренутак пружа редак увид у свакодневне реалности талибанске владавине, пет година пошто су 2021. срушили владу коју је подржавала Америка и њени савезници.

За то време, жене су избачене са већина радних места, забрањен им је приступ универзитетима и не смеју да путују саме или посећују паркове или центре за разоноду.

Приликом сусрета у размаку од две године, ББЦ је стекао необичан приступ утицајним личностима у екстремистичком исламистичком покрету, проводивши време са мушкарцима који су некада планирали самоубилачке нападе или проводили године у подземним склоништима, али су сада званичници и војници.

Талибани су дошли на власт тврдећи да су се променили, али многи од њихових политичких ставова слични су тврдокорној интерпретацији шеријатског закона, исламског религиозног права, који су наметнули 1990-их.

Мушкарци које смо срели деловали су као да желе да се представе као разумни људи, а опет нису желели да говоре о некадашњем насиљу које су вршили.

А приметили смо и тренутке нелагоде између владара и оних над којима владају.

Гувернер Сархади каже да Туба (није јој право име) треба да остане у браку.

„Запитај се: 'Ко ће ме оженити кад добијем развод?'", каже Сархади.

„Мораћеш да правиш много компромиса или ћеш изгубити достојанство и част.“

„Господине гувернеру, моје достојанство и част су већ уништени“, одговара она.

Њен муж слуша, чекајући на ред да говори.

Према шеријатском закону, жена која захтева да њен муж пристане на развод можда ће морати да врати део новца или читаву суму коју је добила од њега кад су се венчали.

Често се склапа финансијски споразум.

Али муж ове жене каже да жели четири пута већу суму, коју њена породица одбија да плати.

Гувернер каже да жена треба да добије властиту собу.

Додаје да ће званичници упозорити мужа да је не туче - „иначе ће завршити у затвору“.

Незадовољан, Тубин отац касније каже за ББЦ да ће породица тражити развод преко суда, иако је, према талибанском правосудном систему, жени веома тешко да добије развод без мужевљевог пристанка.

Погледајте видео: Глад, женска права и привреда - пет година владавине талибана

Сархади је био војни командант током прве владавине талибана 1990-их.

Био је међу хиљадама побуњеника који су се предали крајем 2001. године кад је коалиција предвођена Америком свргла групу с власти.

Неколико година је држан у америчком притвору у Гвантанаму, али је на крају пуштен.

Кад су талибани повратили власт, постао је гувернер - прво у покрајини Бамијан, а потом кад смо га срели крајем јуна у граду Шебергану у покрајини Џавзџан.

Недавно је постао заменик команданта војног корпуса у северној покрајини Кундуз.

Типкајући по старинском мобилном телефону са сићушним екраном, он каже да је скорашња забрана коришћења паметних телефона за званичнике успорила ствари.

„Раније сте могли да пошаљете брзу поруку... пошаљете документе и добијете брзи одговор.“

Ако буде рекао још нешто о забрани, „настаће проблеми“, додаје.

Али у другим аспектима његов поглед на свет делује углавном непромењен у односу на талибанске ставове од пре 25 година.

Тада је био војни командант у Бамијану, где су талибани дизали у ваздух древне џиновске статуе Буде, изазвавши шок и осуду међународне заједнице.

Испрва покушава да избегне наша питања о археолошком налазишту, али на крају каже:

„Уништио сам га властитим рукама.“

„Све што смо радили и радимо у складу је са смерницама и божјим законом...

„Разбијамо идоле уместо да их продајемо. Зашто бих за тим жалио? Била је то божја воља.“

У престоници Кабулу, срели смо још једног вишег талибанског званичника који је заменио насилну прошлост улогом у владајућој администрацији.

Хабибула Бадр нас вози улицама у оклопном возилу.

Он каже да је претходно био „задужен за операције нападача самоубица“ у Кабулу.

„Веома добро познајем све путеве и улице... имали смо све информације које су нам биле потребне о Кабулу и његовим уличицама“, каже он.

„Било је области које су захтевале дуго планирање.“

У талибанским самоубилачким нападима погинуло је хиљаде људи у Авганистану, међу њима многи цивили.

Бадр је, међутим, опрезан кад говори о прошлости, плашећи се да не „узнемири људе“ и „отвори старе ране“.

Упитан за смрт цивила, он каже да су талибани нападали америчке конвоје и да су позивали цивиле да се клањају страних база.

Кад год покушам да га питам за неки конкретан напад који се одиграо у цивилним областима, он избегава одговор.

Тренутно је на паузи од званичних функција због медицинског лечења, али је претходно био заменик шефа затвора за читаву земљу и водио је управо затвор у ком је држан под смртним казном за време претходне власти.

Бадр нас позива да му се придружимо на племенском окупљању, где ће му шеф добротворне фондације уручити орден.

Али ствари тамо полазе у неочекиваном правцу.

„Господин Бадр је понос Авганистана и велики борац“, каже султан Мухамед Талаи.

„Али имам и једну притужбу. Да су школе и образовање отворени за све, био би то велики успех за Авганистан.

„Надам се да вас ово не вређа.“

Следи непријатна тишина, док је његова публика несигурна како да реагује.

Талаијев микрофон се по хитном поступку уклања.

После свега, он за ББЦ каже: „Тражио сам да се поново отворе школе за девојке... потрага за знањем је обавеза и за мушкарце и за жене у исламу.“

„Било је и других ствари које сам желео да кажем, али ми нису дали више да говорим“, додаје.

Они који се јавно побуне често се суочавају са много тежим последицама.

Жене нам говоре о дубоком очајању због срушених снова ограничењима образовања и о пријатељицама затвореним због протестовања.

Већина новинара са којима смо разговарали рекли су нам да их је позвала или саслушала талибанска обавештајна служба Естикбарат.

ББЦ је изнео неке од ових притужби портпаролу талибанске владе познатом као Забихула Муџахид.

Он је јавно лице талибанске владе од 2021. године.

И даље користи псеудоним којим се служио годинама током побуне, али нам је рекао да му је право име Тахир Шах Седики, објавивши га јавно први пут.

У раскошном прес центру који су за претходну владу финансирали Американци, питамо га за прву конференцију за штампу коју је одржао овде, два дана пошто су талибани преузели контролу над земљом.

Тада је поручио свету да ће талибанска влада дозволити женама да раде и уче „у нашим оквирима“ и да ће бити „веома активне“ у друштву.

Због чега нису одржали реч?

„Ми смо посвећени правима жена, слободи говора и другим ствари у оквиру шеријатског закона“, одговара он.

„Ми морамо све да посматрамо кроз призму шеријатског закона.“

Дозвољавање женама да раде у канцеларијама као што је његова би „довело до аморалности“, а „њихово достојанство би било нарушено“, додаје он.

Он каже да је питање образовања жена „предмет текуће расправе... потребно нам је шеријатско решења за њега“.

Упитан за талибанско гушење медијских слобода, одговара:

„У друштву као што је авганистанско ми имамо наша ограничења.

„Не смемо да дозволимо медијима да објављују какву год пропаганду желе.

„Не смеју да емитују ништа против исламских закона и обичаја.“

Седиште талибанске владе је у Кабулу, али Муџахид проводи много времена у јужном граду Кандахару, колевци талибана, којег неки сада сматрају де факто престоницом.

Тражимо да се састанемо са талибанским врховним вођом Хибатулахом Акхундзадом, који ту борави.

Он се ретко појављује у јавности и никад није дао интервју медијима - говоре нам да то у овом тренутку неће бити могуће.

Ограничења су пооштрена у Кандахару откако сам га последњи пут посетио пре две године.

Сада мушкарци морају да носе браде.

Радио станицама није дозвољено да пуштају музику или емитују женске гласове и није нам било дозвољено да снимамо у граду.

Погледајте и овај видео: Књигама против забрана - Авганистанка која пркоси талибанима

На два сата вожње одатле, дуж прашњавих друмова, неки од највернијих бивших бораца групе показали су ББЦ-ју стару тајну мрежу пећина у којој су се крили побуњеници.

Абид Лалаи, бивши борац који сада чува контролни пункт у склопу снага безбедности под Министарством унутрашњих послова, показује нам рупе кроз које је пуцао и места на које некада одлагао Куран и аутоматску пушку АК-47.

Његов надређени Абдул Самад показује нам необележено гробље, рекавши да му је отац сахрањен на њему, убијен у борбама за талибане.

Област је једна од најсиромашнијих у земљи за коју УН каже да троје од четворо људи не може да намири најосновније потребе.

Самад тврди да су локалном становништву очајнички потребни вода, путеви и клинике.

„Званичници талибанског емирата нас нису заборавили“, каже Самад.

Он говори да су лидери вероватно заузети неким другим приоритетима.

„И даље се надамо, постараће се за нас у неком тренутку.“

Пет година откако су талибани започели други период владавине, сиромаштво, незапосленост и економска нестабилност остају главне бриге људи.

Талибански званичници са којима смо разговарали кажу да раде на њиховом решавању, али смо срели неке друге људе који верују да су главни проблем у земљи управо они.

„Немам речи како је група која нема никакво разумевање живота одједном на власти“, каже Хода (није јој право име), жена која је протестовала на улицама кад су се талибани вратили на власт.

„Жене не могу да прихвате ову ситуацију“, каже она за ББЦ.

„Они могу да пооштравају ограничења, али она неће остати вечно овако.“

„Мислим да се талибани плаше образованих жена“, додаје она.

„Зато и ограничавају жене. Желе необразоване жене да оне не би могле да одгајају паметне мушкарце.

„Зато што би то онда био крај талибанима.“

Додатно извештавање: Хафизула Маруф

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk