Младићева смрт као бесплатна кампања странкама на изборима у Босни и Херцеговини

„Као да смо и даље у 1990-им".

Овако Белмин Брко, студент Факултета политичких наука у Сарајеву, гледа на предизборну кампању уочи општих избора у Босни и Херцеговини (БиХ) 4. октобра.

„И никако да кренемо напред."

Од 7.028 кандидата на изборним листама за чланове Председништва и различите нивое власти, каже да једва може да пронађе име које ће заокружити јер ретки дају решења за многобројне проблеме, попут недовољно прилика за младе, високих цена, инфлације.

Уместо тога, у медијима се углавном чују националистичка препуцавања, која је додатно појачала смрт Ратка Младића, бившег генерала Војске Републике Српске, једног од два ентитета у БиХ, осуђеног за геноцид и друге ратне злочине током 1990-их.

Сахрана Младића уз војне почасти у Београду, на којој су виђени водећи политичари из РС-а, одржана у првим данима изборне кампање у БиХ, довела је до тога да је шеф дипломатије БиХ Елмедин Конаковић повукао особље из амбасаде у Београду и протерао двојицу дипломата из Амбасаде Србије.

„Уместо да се [политичари] такмиче чија ће реформска агенда да нас обори с ногу, они једни другима пребројавају дане у борачким књижицама“, примећује Јована Мишикић, 25-годишњакиња из Брчког, дистрикта на северу БиХ.

Деведесете у Босни, некадашњој југословенској републици, обележио је крвави рат током којег је, према проценама, убијено око 100.000 људи, а расељено 2,2 милиона.

Иако је због злочина против несрпског становништва Младић пред Међународним судом у Хагу осуђен на доживотну робију, а Уједињене нације су 11. јул усвојиле као Међународни дан сећања на жртве геноцида у Сребреници, становништво Републике Српске махом га и даље сматра херојем.

Та подела се савршено уклопила у предизборну кампању у земљи у којој три националистичке странке од увођења вишестраначја 1990-их скоро увек освајају највише гласова.

„Смрт ратних злочинаца је посластица за националисте“, посебно у кампањи, каже Ивана Марић, политичка аналитичарка из Сарајева.

„Гласачи неће толико размишљати о лошој економској ситуацији и изостанку реформи док гледају ватрено сукобљавање предводника својих народа, који су их у претходних неколико деценија толико опљачкали да им је национални понос једина утеха и упориште“, каже Марић за ББЦ на српском.

„Избори се одржавају у поларизованом политичком окружењу, обележеном подељеним реакцијама на смрт осуђеног ратног злочинца Ратка Младића, а додатно их обликује прва примена изборних информационих и комуникационих технологија на нивоу целе земље, што повећава очекивања у погледу интегритета избора“, наводи се у Привременом извештају Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС).

Величање ратних злочинаца је кривично дело у БиХ од 2021. године, због чега кандидати не помињу Младића у својим иступима, али је он скоро свакодневна тема у медијима и у разговорима међу становницима БиХ.

Осим кривичне одговорности, у току предизборне кампање кандидате може да казни и Централна изборна комисија, новчано или поништавањем кандидатуре.

На Општим изборима који се одржавају сваке четири године, прве недеље у октобру, бирају се чланови трочланог Председништва, председник и потпредседници ентитета Република Српска, чланови државне скупштине, два ентитетска и 10 кантоналних скупштина.

'Национализам изазива емоције'

Политичке странке често кампању базирају на дискредитацији супарника, али и на причи о непријатељима, одбрани државе или јачању самосталности Републике Српске.

Међутим, ове године су истрагу Тужилаштва БиХ против неких од највиших званичника Републике Српске због величања Младића, они искористили за слање политичких порука.

„То говори колико је БиХ подељена и немогућа и колико Суд и Тужилаштво БиХ треба да буду инструменти искључиво бошњачке политике", рекао је Милорад Додик, лидер Савеза независних социјалдемократа, најјаче странке у РС-у.

Иако није кандидат, Додик је као председник странке кључна је фигура на предизборним скуповима СНСД-а, а пре неколико дана је рекао да следи борба за виши степен самосталности Републике Српске.

Кандидати Странке демократске акције, највеће бошњачке партије, често на скуповима говоре о одбрани БиХ „од непријатеља".

Хрватска демократска заједница БиХ, највећа странка Хрвата у БиХ, углавном заснива кампању на причи о успостави треће изборне јединице, с циљем да се члан Председништва из реда Хрвата бира само из кантона где је Хрватска демократска заједница, владајућа у Хрватској, најпопуларнија странка.

Национализам је роба која се лако и ефикасно пролази у политици, сматра Младен Бубоњић, комуниколог из Бањалуке.

„Национализам изазива емоције, а то је управо оно што треба политичарима“, каже за ББЦ на српском.

Иако је подстакла међунационалне напетости, Младићева смрт, према речима Момира Дејановића, председника Центра за хуману политику, није посебно помогла политичарима у БиХ „јер су важне теме одавно скрајнули" или су у вези са њима неискрени.

„Од њихових народа важнији су им лични, партијски и коруптивни интереси које остварују обављајући власт, што значи да привредна и друга важна питања нису запостављена због национализма, већ због корупције", каже Дејановић.

Босна и Херцеговина годинама стагнира на путу ка Европској унији, а од 2013. до данас више од пола милиона људи је отишло из земље, објавила је невладина организација Унија за одрживи повратак.

Око 50 одсто младих жели да се одсели, а скоро трећина не верује у бољу будућност у БиХ, чиме је та земља најслабије рангирана у региону, показују подаци Популацијског фонда Уједињених нација.

Где је нестала привреда?

„Не занима ме националистичка прича, желим да чујем нешто прогресивно, боље здравство, образовни систем, пословне прилике за младе људе и стручна усавршавања", каже ми Белмин Брко, док седимо у башти једног кафића у Београду.

Нимало се, додаје, не радује повратку у Сарајево због редукција воде.

„Никад не знаш кад ће да нестане", незадовољно констатује.

У предизборним програмима је слушао о непријатељима, граници, али не и о проблему водосабдевања Сарајева због суша и великих губитака воде због застареле инфраструктуре.

„Национализам не плаћа рачуне, имамо стварне проблеме, који су системски запуштени", додаје Брко, док брине о томе што већ неко време нема примања.

Спољни је сарадник Јавног сервиса БиХ, којем су због дуговања блокирани рачуни па радници не примају плате и хонораре, а неколико емисија је укинуто.

„Ко говори о решењу за БХРТ? Скоро нико", огорчен је.

Јована Мишкић такође сматра да је премало предлога како решити стварне проблеме људи у БиХ.

„Странке су одабрале стару добру, опробану тематику углавном засновану на националистичкој пропаганди, тражењу непријатеља, груписању пред непосредном опасношћу“, каже ова млада песникиња и волонтерка.

За босанске политичаре национализам је „златна кока“, сматра Младен Бубоњић.

„Економске теме заузимају мање пажње јер не изазивају страх, као хапшења, смрти или обележавање траума из прошлости.“

У земљи у којој је просечна плата око 500 евра, а незапосленост званично више од 12 одсто, обећања нових радних места ипак не изостају из говора политичара током кампање.

Међутим, о њима се говори тако да би „било боље да уопште не причају“, сматра економиста Игор Гавран.

„Слушамо небулозе о десетинама милијарди улагања и десетинама хиљада нових радних места без иједног јединог аргумента и појашњења како до тога доћи“, каже Гавран.

Бакир Изетбеговић, лидер СДА, обећао је отварање 50.000 нових радних места и инвестиције од 50 милиона марака (25 милиона евра) ако освоје власт.

Изетбеговић је и раније најављивао 100.000 радних места, али је Истиномер, организација која проверава тачност изјава јавних личности, ову тврдњу оценио неистинитом.

Социјалдемократска партија БиХ, највећа странка у власти у Федерацији БиХ, грађанима нуди такозване програмске уговоре са минималном платом од 1.000 евра, веће пензије, примарну здравствену заштиту.

Упркос привредним темама и залагању за целовиту БиХ, на предизборним скуповима, попут оног у Санском Мосту 12. септембра, чланови СДП-а добијају и питања: „Шта је за вас Ратко Младић?".

Гавран примећује да је пажња у кампањама усмерена тако да све личи на прву послератну годину -1996, а не на 2026.

„Актуелне владе су доказано неспособне за управљање привредом и немају шта да понуде.

„Изненађује ме опозиција јер је управо привреда тема на којој би највише могли да поентирају, највише да критикују", додаје Гавран.

То говори или о изостанку конкретних планова политичара или о стању свести бирача које „привлаче промашене теме“, додаје.

Драшко Станивуковић, градоначелник Бањалуке, који је био на сахрани Младића у Београду и добио кривичну пријаву, најавио је исплату 13. пензије уколико буде изабран за премијера Републике Српске.

Његова странка је у опозицији на ентитетском нивоу, али са странкама на власти у РС дели став према рату у БиХ.

„У Босни је национализам идеологија на којој се добијају избори и осваја власт“, закључује Дејановић.

Погледајте видео о геноциду у Сребреници три деценије касније

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу, Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk