Јединствени тренутак: Први снимак колосалне лигње у природном окружењу

Колосална лигња је први пут снимљена у природном окружењу, сто година пошто је ова врста откривена.

Младунче дуго 30 центиметара уочено је на дубини од 600 метара у близини Јужних Сендвичких Острва у Атлантском океану.

Тим научника, предвођен професором са Универзитета Есекс, снимио је овај редак примерак у марту током 35-дневне мисије тражења новог живота у мору.

Стручњаци верују да колосалне лигње могу да буду дуге седам метара и тешке до 500 килограма, што их чини најтежим бескичмењацима на планети.

Овај мекушац је откривен на 100-годишњицу првог идентификовања и именовања те врсте.

Посада брода Фалкор Института Шмит Оушен спазила је животињу уз помоћ возила на даљинско управљање.

Научници у почетку нису били сигурни шта су открили, али су свакако направили снимак јер је „прелепо и необично", испричала је касније Мишел Тејлор професорка са Универзитета.

Делови тела ове лигње углавном су проналажени у стомацима китова и морских птица, каже Кет Болстад, научница која је касније потврдила аутентичност снимка.

„Узбудљиво је видети први снимак младунчета колосалне лигње у њеном природном станишту, и понижавајуће је помислити да они немају појма да људи уопште постоје", рекла је.

Мало се зна о животном циклусу колосалне лигње, али је познато да се провидно тело, које имају као младунци, мења.

Одрасли примерци су раније снимани током рибарских активности, али никада нису виђени живи на великим дубинама.

Тешко је проценити колико на свету тренутно има колосалних лигњи, рекли су из Природњачког музеја.

Године 2022. институција је саопштила да због недостатка посматрања, „чак и данас, ови џиновски бескичмењаци су и даље на граници легенде и стварности".

Научници су такође открили да су у јануару по први пут икада снимили глечерску стакласту лигњу.

„Прво виђење две различите врсте лигњи током две узастопне експедиције је изузетно и показује колико мало знамо о величанственим становницима јужног океана", додала је Џиотика Вирмани, извршна директорка Института Шмит Оушен.

„Ови незаборавни тренуци нас стално подсећају да је океан препун мистерија које тек треба да буду решене."

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk