Pomen žrtvama genocida u Srebrenici, pisac Vladimir Arsenijević tvrdi da je napadnut u Beogradu

Šehida Abdurahmanović iz Srebrenice na istoku Bosne i Hercegovine (BiH) više od 30 godina ne zaboravlja jul 1995.

I nije jedina.

Rat u toj nekadašnjoj jugoslovenskoj republici, trajao je već tri godine kada je 11. jula 1995, Vojska Republike Srpske (VRS) zauzela Srebrenicu, koja je od 1993. proglašena Sigurnom zonom Ujedinjenih nacija.

U Šehidinom rodnom mestu, gde su bile smeštene desetine hiljada bošnjačkih izbeglica, u samo nekoliko dana ubijeno je više od 8.000 muškaraca i mladića, prethodno odvojenih od porodica.

„Od 1992. do 1995. je bilo teško, ali je taj jul bio kulminacija i nešto najgore što je moglo da nas zadesi", govori Abdurahmanović u telefonskom razgovoru za BBC na srpskom.

„Ako se osvrnem samo na užu porodicu - sestre su mi ostale bez muževa, jedna je izgubila i 16-godišnje dete, meni je muž ranije ubijen... bojim se da ću nekog da zaboravim", dodaje.

U Memorijalnom centru u Potočarima, nedaleko od Srebrenice održava se kolektivna sahrana posmrtnih ostataka 10 identifikovanih žrtava, a do sada je ukopano oko 7.000 ljudi.

Za oko hiljadu se još traga, a među njima je i Šehidin rođeni brat Meho Hasanović.

„Nažalost još nismo došli do njegovih posmrtnih ostataka.

„Ne gubim nadu, ali kako vreme prolazi sve je teže i teže", kaže Abdurahmanović, članica Udruženja „Majke enklava Srebrenice i Žepa“.

Istog jutra, u Beogradu je otkazano odavanje pošte žrtvama Srebrenice, jer je kod Brankovog mosta napadnut književnik Vladimir Arsenijević, saopštili su organizatori.

„Kada sam ovde došao zatekla me grupa od 20-30 ljudi koji su me udarali, pretili mi već poznatim vokabularom i ižvrljali čitav ovaj prostor svojim porukama“, tvrdi Arsenijević u videu, objavljenom na društvenim mrežama.

Na pitanja BBC novinara, da li se radi na utvrđivanju šta se dogodilo i da li je neko priveden, Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) nije odgovorilo.

Generalna skupština UN-a u Njujorku usvojila je 2024. rezoluciju kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici, osuđuje negiranje genocida, kao i veličanje ratnih zločinaca.

Njenom usvajanju se protivio zvanični Beograd, tvrdeći da bi time srpski narod bio proglašen „genocidnim", dok su rezoluciju u Sarajevu videli kao priliku za nastavak pomirenja.

„Sećanje na genocid u Srebrenici 1995. znači suočavanje sa govorom mržnje i diskriminacijom i obnavljanje naše odlučnosti da 'nikada više' postane stvarnost za sve.

„Na ovaj svečani dan, setimo se žrtava, saslušajmo preživele i preduzmimo korake kako smo unapredili pravdu, pomirenje i mire", napisao je Antonio Gutereš, generalni sekretar Ujedinjenih nacija (UN), na društvenoj mreži Iks.

Za zločine u Srebrenici, pred međunarodnim i domaćim sudovima osuđeno je približno 50 ljudi i kažnjeno na više od 700 godina zatvora.

Bivši komandant Vojske Republike Srpske (VRS) Ratko Mladić osuđen je pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju na doživotni zatvor zbog genocida i zločina protiv čovečnosti tokom rata u BiH 1992-1995.

Sud u Hagu pravosnažno je osudio i bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića na doživotni zatvor 2019. godine.

Osim Karadžiću i Mladiću, u Hagu su izrečene još tri pravosnažne doživotne kazne za genocid u Srebrenici.

Međunarodni sud pravde je 2007. doneo presudu da je Srbija odgovorna što nije učinila ništa da spreči genocid u Srebrenici, niti da kazni počinioce.

„Uvek je vreme je da se pokaže pijetet prema bošnjačkim žrtvama u Srebrenici i da se duboko naklonimo", rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić povodom 31. godišnjice.

Pogledajte video o Srebrenici tri decenije kasnije

Porodica Abdurahmanović je pre i tokom rata živela u Srebrenici, nekada rudarskom gradiću na istoku BiH, u kojem je pre sukoba živelo više od 36.000 ljudi.

Šehida je radila kao trgovkinja, a suprug Jakub u prosveti.

Uz dvoje dece, ona se tog perioda - 18 godina braka - seća kao „najlepše etape života".

Ali se već u maju 1992. susrela sa tragedijom, nekoliko meseci pošto je počeo rat.

Tog 8. maja su im paravojne formacije Željka Ražnatovića Arkana, vođe Srpske dobrovoljačke garde, poznate kao Arkanovi tigrovi, ušle u stan.

„U istočnoj Bosni su se prvo ubijali malo učeniji i imućniji ljudi koji su bili na nekakvim spiskovima i moj muž je, na nesreću moje porodice, bio na jednom od njih.

„Odveli su ga i ubili", tvrdi ona.

Arkan je pred Tribunalom u Hagu bio optužen za ratne zločine u Bijeljini i Zvorniku.

Ubijen je 2000. godine u Beogradu.

Srebrenica je tokom rata postala utočište za bošnjačke izbeglice tokom etničkog čišćenja koje su na tim prostorima sprovodile snage bosanskih Srba.

UN su je 1993. proglasile „zaštićenom zonom", prvi put u istoriji ove organizacije, a Međunarodne mirovne snage, UNPROFOR, bile su zadužene da je sačuvaju od napada.

Ali u julu 1995. kada su vojnici pod komandom generala Mladića zauzeli grad, mirovnjaci su se brzo povukli.

Šehida je tog jula i dalje bila sa decom u Srebrenici.

Njen sin je, kako kaže, zbog nepoverenja u holandski mirovni bataljon, odlučio da ode sa ostalim muškarcima.

Takozvanim Putem smrti prošli su mnogi Bošnjaci tražeći zaklon u šumama izvan Srebrenice na putu ka Tuzli, gradu pod kontrolom Armije Bosne i Herecegovine tokom rata.

Na putu su se suočili sa zasedama srpskih snaga i mnogi nisu živi stigli do Tuzle.

Šehida je sa ćerkom u kamionu otišla do nekoliko kilometara udaljenih Potočara, gde je u nekadašnjoj fabrici akumulatora bila baza UN mirovnih snaga.

„Jedna sam od tih majki koja je imala sreću da joj dete pređe taj strašan put.

„Posledice i trauma su kod njega prisutne, ali ne mogu da se žalim - živ je", kaže.

Marš mira i 10 identifikovanih žrtava

U znak sećanja na višednevno hodanje bošnjačkih muškaraca i stradanje u Srebrenici 1995, svake godine se od 2005. održava Marš mira, kao uvod u komemoraciju u Memorijalnom centru.

Stotine učesnika trodnevnog Marša mira i ove godine pešačilo je više od 100 kilometara u obrnutom smeru, kako bi odali počast ubijenima u Srebrenici.

Tradicionalno počinje u selu Nezuk, kod Tuzle, 8. jula ujutru, a u Potočare su stigli 10. jula, dan pre kolektivne sahrane - dženaze.

Pogledajte video o Maršu mira na 31. godišnjicu genocida

Na kolektivnoj dženazi 11. jula 2026. ukopani su posmrtni ostaci deset identifikovanih žrtava starosti od 20 do 56 godina.

Najmlađi je Senad Jusić, rođen 1975. a nestao u julu te 1995. godine na području Bratunca.

Njegovi posmrtni ostaci ekshumirani su 2022.

Među žrtvama koje se posle 31 godine ukopavaju je i otac Alnesa Alića.

Do sada je pronađeno oko 50 odsto očevih ostataka i trebalo mu je vremena da donese oduku o sahranjivanju.

„Bilo mi je teško da se odlučim zato što je ovo naš prvi i poslednji susret.

„Nisam ga upoznao. Imao sam nepunu godinu kada je poginuo. Znam ga samo iz majčinih priča i sa jedne fotografije koju i danas čuva", ispričao je za portal Buka.

Šehida se vratila u rodno mesto 2003. ali njena deca više ne žive u BiH.

„Mi moramo sakupljati posmrtne ostatke i sahranjivati", dodaje ova 70-godišnjakinja.

„Najbitnije je da nema rata, a mi pokušavamo da damo neki doprinos i pošaljemo poruku da se nikome ne dogodi Srebrenica", dodaje.

Beograd: 'Srebrenica 8.372 – Ljudi pamte ljude'.

Pre prijavljenog napada na književnika Arsenijevića u Beogradu, skup organizacija 'Ljudi pamte ljude' postavila je veliku ikebanu u obliku cveta Srebrenice uz natpis 'Srebrenica 8.372 – Ljudi pamte ljude'.

Komemoracija je otkazana iz bezbednosnih razloga, a Arsenijević je poručio da incident neće zaustaviti njihov dalji rad i aktivizam.

Dan ranije, 10. jula na Trgu republike u centru Beograda, nevladina organizacija Žene u crnom organizovala je, kao i svake godine, akciju 'Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici'.

Gradonačelnik Londona u poseti Potočarima

Memorijalni centar u Potočarima je početkom jula 2026. posetio i Sadik Kan, gradonačelnik Londona.

„Bio je to zastrašujući trenutak i ovde sam u ime Londonaca kako bih odao počast.

„Globalni sukobi nastavljaju da eskaliraju, a podele unutar društva povećavaju.

„Nikada nije bilo važnije da naučimo lekcije iz istorije i zapamtimo da imamo više zajedničkog nego onoga što nas deli", poručio je Kan 3. jula.

Nekoliko dana kasnije u centru je otvorena i izložba fotografija svakodnevnog života ljudi tokom rata u opkoljenoj enklavi nazvana 'Facing Srebrenica': Pogledi iz opkoljenog grada.

Pogledajte video o Srebrenici uoči 29. godišnjice

Godine rata bile su najgore i najteže, kaže Šehida Abdurahmanović.

„Sve ostale nedaće nekako mogu da se prebrode, ali je život u ratu najgori i nikome ga ne bih poželela", dodaje.

Bratunac: Pomen stradalim Srbima

Svakog jula, u Bratuncu, nedaleko od Srebrenice, sada opštini u Republici Srpskoj, jednom od dva entiteta Bosne i Hercegovine, organizuje se parastos i srpskim žrtvama.

U selima Zalazje i Sase, Biljača i Zagoni u opštini Bratunac 12. jula 1992. ubijeno je 69 srpskih vojnika i civila, a nestalo 22.

Pomen se tradicionalno održava kod spomenika i kosturnice u selu Zalazje.

Ovogodišnjoj, 34. komemoraciji, prisustvovali su zvaničnici Republike Srpske i Srbije, kao i patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije u pratnji Marka Bernsa, duhovnog savetnika Donalda Trampa.

Odlukom Vlade RS na području tog entiteta 4. jul je proglašen Danom žalosti, povodom zločina nad Srbima od 1992. do 1995. godine.

Procenjuje se da je u tom periodu u širem području Podrinja stradalo više od 3.000 ljudi.

Za ratne zločine nad Srbima, bio je optužen Naser Orić, nekadašnji komandant Armije Bosne i Hercegovine, za individualnu i komandnu odgovornost.

Pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju proglašen je krivim zbog toga što nije preuzeo odgovarajuće korake da spreči ubistva i okrutna postupanja njegovih potčinjenih prema srpskim zatvorenicima u policijskoj stanici u Srebrenici 1992-93.

Osuđen je na dve godine zatvora, ali je 2008. posle uložene žalbe, pravosnažno oslobođen krivice.

Za zločine počinjene u selima u okolini Bratunca, oslobođen je i pred sudom u Bosni i Hercegovini.

Rat u BiH završio se potpisivanjem Dejtonskog sporazuma krajem 1995. u saveznoj državi Ohajo, podelom teritorije na dva entiteta i distrikt Brčko.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk