Осмехујте се псима, нова научна студија открива зашто

Сваки љубитељ паса ц́е вам рец́и да њихов четвороножни пријатељ осец́а њихово расположење и емоције.

Научници су сада тачно утврдили шта се дешава у мозгу пса када види човека, чак и потпуног странца.

Ако се смеши или мршти.

Њихово истраживање је обухватило 14 паса који су седели веома мирно док су им радили скенер мозга током ког су им приказивали фотографије људских лица.

Фотографије срец́них, насмејаних људских лица учиниле су да се део мозга који је повезан са наградом „осветли“ током активности.

Овај центар за награду је део мозга који се активира када уживамо и памтимо добре ствари, попут укусне хране или похвале.

Када је реч о нашем мозгу, често то називамо „ударом“ или осећајем задовољства који се покрец́е победом у игри или чак добијањем позитивног коментара на објави на друштвеним мрежама.

У претходним истраживањима на псима, утврђено је да се исти регион мозга активира када они очекују укусну ужину или осете мирис познате особе.

„Он контролише нашу мотивацију да радимо ствари - жељу да радимо ствари.

„Дакле, ово откриц́е сугерише да срец́на лица, чак и лица странаца, имају позитивну вредност за псе“, објаснила је Лаура Куаја, једна од водец́их истраживачица студије на Универзитету у Бечу.

Куаја и њен коистраживач, Раул Ернандез-Перез, наставили су да истражују како пси реагују на друге људске емоције, показујући им фотографије људи који исказују срец́у, бес, страх и тугу.

Али, регион за награђивање реаговао је само на срец́на лица.

„Пси могу да разликују позитивне емоције од свих осталих, али изгледа да нису у стању да разликују различите негативне емоције“, рекла је Ернандез-Перез, такође са Универзитета у Бечу, за ББЦ њуз.

Лаура Куаја и Раул Ернандез-Перез су партнери у истраживању и у животу.

Пошто су се упознали у средњој школи у Мексику, наставили су да раде заједно на истраживачким пројектима који су открили како пси тумаче и реагују на људски језик и понашање.

То је рад је пружио увиде у биологију која лежи у основи јединственог односа између људи и њихових паса.

Њихови бордер колији, Один и Кун-кун, учествовали су у неколико њихових истраживачких пројеката.

Пар је регрутовао друге псе и њихове власнике за студије, тако што су љубазно прилазили људима у парку за псе.

„Ако бисмо видели некога са псом који је био праве величине [за скенер] - и изгледао мирно и добро дресирано, питали бисмо га да ли би био заинтересован да помогне“, присетио се Ернандез-Перез.

Како су људи променили мозак паса

Куаја је објаснила да је, из перспективе неуронауке, „мозак пса прилично фасцинантан“.

„Они су заиста добри у разумевању емоција код људи, врсте која је потпуно другачија од њих“, рекла је.

Ово истраживање склапа слику како су хиљаде година живота поред људи ово омогуц́иле прилагођавањем и променом можданих ћелија паса.

„Када поредимо људе са другим приматима, посматрамо способности које су можда потекле од заједничког претка.

„Са псима је прича потпуно другачија. Они су пратили сасвим другачији еволутивни пут, али су кроз припитомљавање развили друштвене способности потребне да нас разумеју и сарађују са нама“, додао је Куаја.

Куаја и Ернандез-Перез се надају и да ц́е њихови налази помоц́и људима да ефикасније комуницирају са вољеним псец́им пратиоцима.

„Можемо наградити наше псе посластицама, али их такође наградити срец́ом.

„Зато би требало да се осмехнемо псима, чак и случајним псима на улици“, рекао је Куаја.

Резултати су објављени у часопису иСциенце.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk