Svakodnevno uzimanje koktela suplemenata može da škodi

Nisam sebe doživljavala kao nešto posebno strastvenu korisnicu suplemenata, ali sam onda malo bolje zavirila u ormarić s lekovima.

Nisam bila ni svesna da sam nakupila nekoliko kesica kreatina, vitamina D, magnezijuma, kolagena, zelenog suplementa „sve u jednom“ i nekih tableta čija je namena da pomognu sa usponima i padovima perimenopauze.

Mislila sam da sam imuna na stalne reklama na društvenim mrežama, ali izgleda da nisam bila.

Komentari kao što je 'Ne mogu da verujem koliko se dobro osećam od ovih suplemenata!' očigledno su se uvukli pod moju (upitno) kolagenom poboljšanu kožu.

Skorašnja anketa grupe potrošača Koji? pokazala je da 76 odsto ispitanika uzima najmanje jedan suplement redovno, u šta spadaju vitamini, minerali, omega-3, probiotici i biljni suplementi, dok skoro petina svakodnevno uzima četiri ili više suplemenata.

I dok suplementi mogu da odigraju ključnu ulogu u poboljšanju vašeg zdravlja kad je to potrebno, neki stručnjaci upozoravaju da smo postali toliko željni optimizacije našeg zdravlja, da sada rizikujemo da ga ugrozimo.

Oni za BBC kažu kako primećuju da sve veći broj pacijenata i klijenata ima problema sa jetrom, bubrezima i gastrointestinalnim traktom za koje kažu da su izazvani time što ljudi uzimaju sve veći broj i dijapazon suplemenata.

Jedna nutricionistkinja mi je rekla da je „suludo“ koliko suplemenata ljudi koriste.

„Neki počinju da misle da je uzimanje pilule bolje od hrane“, kaže ona.

„E, pa nije.“

Kad je Džindžer Smit pre tri godine počela da uzima suplemente, mislila je da poboljšava zdravlje.

Kao influenserka brendova, razne kutije besplatnih proizvoda redovno bi joj se pojavljivale na pragu u Sijetlu.

Ova 30-godišnjakinja bi uzimala pilule, praškove i gelove, a potom hvalila njihove koristi onlajn.

„Bila sam na visokim dozama vitamina C, vitamina D, kurkume, specijalnog suplementa protiv nadimanja, a redovno bih pila i vodu sa elektrolitima“, objašnjava Džindžer.

Nekoliko godina, kaže ona, osećala se zdravo i puna snage.

Nije ni sanjala da je vršila ogroman pritisak na bubrege.

Nakon što je počela da oseća jak bol u donjim leđima, otišla je kod lekara, koji je uradio nekoliko testova analize krvi.

U roku od nedelju dana, Džindžer je rečeno da mora na ultrazvuk.

„Malo sam se zabrinula, ali nisam očekivala da mi kažu da imam ogroman kamen u bubregu. Toliko velik, da su mi rekli da će morati da operišu da bi ga izvadili.“

Kamen u bubregu je imao između dva i tri centimetra, i izazvao ga je, rečeno je Džindžer, koktel svakodnevnih suplemenata koje je uzimala.

„Nikad ne bih ni pomislila da ću pokušavajući da poboljšam zdravlje, završim u tako lošem stanju“, kaže ona.

„Srećom, imala sam zdravstveno osiguranje.“

„I dalje me je koštalo 6.000 dolara, ali bi to inače bilo 35.000.“

Gastroenterolog doktor Pedro de Marija Palares iz Univerzitetske bolnice La Paz u Madridu, kaže da mu sve veći broj pacijenata dolazi sa problemima sa jetrom koje su izazvali biljni suplementi.

„Pitamo pacijente da li su na lekovima. 'Ne', kažu nam oni.

„Onda moramo da uradimo proces eliminacije.

„Čim sve isključimo, pitamo ih ponovo, a oni kažu: 'Ah da, uzimam nekoliko različitih suplemenata.'“

Istraživanje u Americi pokazuje da 20 odsto svih slučajeva oštećenja jetre izazvanih lekovima izaziva mešavina biljnih suplemenata i dodataka ishrani.

U one koji su posebno otrovni za jetru kad se uzimaju u velikim dozama spadaju vitamin A, glutamin, ašvaganda i ekstrakt zelenog čaja.

Jetra može da se oporavi, ali duga upotreba može da izazove neka hronična stanja.

Iz Britanskog fonda za jetru kažu da iako je malo podataka u Velikoj Britaniji, primećuju slučajeve oštećenja jetre izbog prekomernog uzimanja suplemenata, i traže od ljudi da razmotre „da li potencijalna korist nadmašuje bilo kakve moguće rizike“.

„Suplementi mogu da vam promene život nabolje“, kaže doktor Karan Radžan, bivši hirurg britanske medicinske službe (NHS) koji pravi zdravstvene i naučne sadržaje za društvene mreže.

„Ali svaki suplement zaslužuje skepticizam, dok se ne dokaže suprotno.“

Tokom poslednjih godina, Radžan kaže da je postao otvoreniji prema suplementima - čak u tolikoj meri da je pokrenuo vlastiti brend suplemenata vlakana - i veruje da mogu da nađi svoje mesto u ishrani ljudi kad se koriste pametno.

„Viđam sve više dokaza kad su u pitanju različiti suplementi“, kaže on.

„Mi znamo da naša zemlja nije bogata hranljivim materijama kao što je bila pre više decenija – tako da je šargarepa iz 1950-tih bila mnogo bogatija hranljivim materijama nego što je to šargarepa iz 2026. godine.“

Radžan uzima vitamin D, prebiotik, proteine, vlakna i kreatin – što opisuje kao „kamaru suplemenata“ – da bi namirio one oblasti u kojima bi mogao da ima manjka.

On kaže da ovaj balans funkcioniše za njega, ali ima rizika u mešanju suplemenata i lekari opšte prakse sada redovno viđaju pacijente koji uzimaju više suplemenata i pitaju za savet koje da uzimaju.

„Pacijenti možda nisu svesni da dupliraju sastojke, prekoračuju preporučene doze ili uzimaju proizvode koji bi mogli da imaju lošu reakciju sa njihovim prepisanim lekovima“, kaže profesorka Viktorija Korsiou Braun, predsednica Kraljevskog koledža lekara opšte prakse.

„Više nije uvek bolje.“

Na primer, uzimanje multivitamina zajedno sa suplementom vitamina B6 može da dovede do dvostruke doze, a previše vitamina B6 tokom dužeg vremenskog perioda može da dovede do oštećenja nerava.

Uzimanje koktela gvožđa, kalcijuma i magnezijuma zajedno može da smanji stopu apsorpcije.

A neki vitamini, kao što su A, D, E i K, rastvaraju se u masti i telo ih pohranjuje na duže vremenske periode, tako da možda nema potrebe uzimati ih svakodnevno.

„Društvene mreže ubeđuju ljude da su im potrebni ti suplementi da bi bili zdravi“, kaže britanska nutrucionistkinja Kristen Stavridis, koja smatra da vodi unapred izgubljenu bitku", ali mnogo češće to naprosto nije tako."

Za odraslu osobu bez hroničnih zdravstvenih problema, ona preporučuje uravnoteženu ishranu, sa suplementima vitamina D u zimskim mesecima i možda multivitamin i riblje ulje ako su im potrebni.

Za neke žene, koja su sklonije nedostatku gvožđa, suplementi mogu da pomognu, ali treba ih uzimati samo tokom kratkog vremenskog perioda sve dok se nivo ne vrati u normalu.

Glavna poruka Stavridis je da se prioritet stavi na hranu, a ako zaista mislite da vam nedostaje određeni hranljivi sastojak, konsultujte se sa lekarom, jer ne smete odmah da pretpostavite da će suplementi to popraviti.

Vodite računa da pratite dnevnu preporučenu dozu u uputstvima, dodaje ona, i proverite da se vaši suplementi ne sukobljavaju sa bilo kojim drugim prepisanim lekovima.

Džindžer je trebalo nekoliko meseci da se oporavi od operacije uklanjanja kamena u bubregu.

Ona se sada ponovo oseća zdravo i vratila se na posao.

„Najsmešnije od svega“, kaže ona, „osećam se jednako zdravo i puna energije kao onda kad sam uzimala sve te suplemente.“

„Sada uzimam samo jedan multivitamin dnevno i, uz malo sreće, to je sasvim dovoljno.“

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk