Маск не одустаје: Прва мисија на Марс следец́е године

Оснивач Спејс Икса, милијардер Илон Маск, рекао је да ц́е његова ракета Старшхип кренути на Марс до краја следец́е године.

Компанија тренутно истражује неколико недавних експлозија током пробних лансирања ракета.

Ако прве мисије прођу добро, слање људи би могло да почне већ 2029, иако би „2031. била вероватнија година", додао је он у објави на његовој друштвеној мрежи Икс.

Звездани брод - највец́а ракета до сада направљена са 123 метара - кључна је за Маскове амбиције да пошаље људе на планету Марс.

Међутим, Спејс Икс је претрпео вишеструке неуспехе у тестовима - једна од ракета је експлодирала неколико минута након што је лансирана из Тексаса у оквиру теста прошле недеље.

Био је то други неуспех ове године после сличног „брзог непланираног распада летелице" у јануару.

Спејс Икс је саопштио да ц́е прегледати податке „како би боље разумео основни узрок" најновије експлозије и напоменуо да се то десило после губитка „неколико" мотора.

Федерална управа за ваздухопловство (ФАА) саопштила је да ц́е компанија морати да спроведе истрагу пре него што поново почне да лети.

Америчка свермирска агенција НАСА се нада да ц́е користити модификовану верзију свемирског брода за слање мисије Артемис за пут на Месец.

Технолошки милијардер има велике планове да ракетни систем једног дана одвести људе на Месец, а затим на Марс, чинец́и људе „мултипланетарним" бићима.

Маск већ дуго планира пут на Марс.

Он је 2016. рекао да планира да пошаље летелицу Драгон (Змај) вец́ 2018.

Милијардер је 2020. рекао да је остао уверен да ц́е његова компанија одвести људе на Марс шест година касније.

Потом је 2024. рекао да ц́е лансирати прве ракете Старшип на Марс 2026, а да је план да пошаље летелице са посадом за четири године.

Маск је рекао да ц́е предстојећа мисија на Марс носити Теслиног хуманоидног робота Оптимус, који је јавно представљен прошле године.

Робот ће једног дана моц́и да обавља свакодневне задатке и коштац́е између 20.000 и 30.000 долара, рекао је Маск.

Спејс Икс је у петак лансирао ракету Фалкон 9 са посадом на Међународну свемирску станицу као део плана да се два астронаута врате куц́и.

Буч Вилмор и Сунита Вилијамс требало је да буду на Међународну свемирску станицу само осам дана, али су због техничких проблема са експерименталном летелицом којом су дошли, а коју је направио Боинг, тамо вец́ више од девет месеци.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk