BBC razotkrio čuvare i zvaničnike ruskih 'zatvora za mučenje' u Ukrajini

Upozorenje: U tekstu su svedočenja o mučenju i seksualnom nasilju

Ranog oktobarskog jutra 2019. godine, grupa muškaraca iskočila je iz automobila i zgrabila Ljudmilu Huseinovu dok je izlazila iz njenog doma.

Uzeli su joj torbu i ubacili je na zadnje sedište automobila, kaže ova 64-godišnjakinja.

Time je počelo ono što opisuje kao „noćnu moru" u tajnom ruskom sistemu pritvora u delovima ukrajinske teritorije koje je Rusija okupirala od 2014. godine.

„Tokom tri godine i 13 dana mog života, duša i telo su mi bili obogaljeni".

Tvrdi da je među muškarcima bio i Jurij Temerbek, Ukrajinac, nekadašnji lokalni saobraćajni policajac, koji se zatim pridružio separatistima koje podržava Rusija.

Dve nedelje kasnije, Temerbek, suprug, otac i deda, danas 56-godišnjak, bio je ponovo prisutan i posmatrao je kako je muškarac sa ruskim akcentom seksualno zlostavlja u ozloglašenom pritvorskom centru, navodi Ljudmila.

Istraga BBC Svetskog servisa identifikovala je Temerbeka i otkrila pojedinosti o još dvojici muškaraca optuženih za zlostavljanje pritvorenika.

Time je pružila nove uvide u sistem koji funkcioniše skoro potpuno izvan domašaja ukrajinskog i međunarodnog pravosuđa.

Čini se da danas ti muškarci vode običan život sa njihovim porodicama u Rusiji i okupiranim delovima Ukrajine.

Preživeli smatraju da je otkrivanje njihovog identiteta korak ka tome da jednog dana odgovaraju za njihove postupke.

Ljudmila kaže da, ukoliko muškarci koje optužuje za zlostavljanje ne budu pronađeni ili osuđeni na zatvorske kazne, „onda će pravda za mene biti da njihova deca saznaju da su oni kriminalci i mučitelji".

Zatvori u kojima su ovi muškarci bili angažovani su deo sistema pritvora u kojem je, kako navodi Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija (UN) za ljudska prava (OHCHR), mučenje i zlostavljanje civila „sistematsko i rasprostranjeno".

Prema navodima OHCHR-a, bivši pritvorenici opisuju prebijanja, elektrošokove, lažna pogubljenja, i seksualno nasilje, kao i da se civili često proizvoljno pritvaraju, a njihove porodice dobijaju vrlo malo informacija o njihovoj sudbini.

Kremlj je optužio OHCHR za pristrasnost.

U maju 2026., UN su uvrstile Rusiju na spisak zemalja za koje postoji sumnja da su počinile seksualno nasilje u zonama sukoba.

Rusija je te optužbe odbacila kao „neosnovane laži".

Ukrajinske vlasti navode da je više od 16.000 civila zarobljeno ili se vode kao nestali.

Neki od tih slučajeva su zabeleženi posle ruske invazije na Ukrajinu 2022, dok su drugi još iz 2014, kada je Rusija pripojila ukrajinsko poluostrvo Krim i okupirala delove istočne Ukrajine, što je izazvalo osude širom sveta.

U to vreme Ljudmila je radila kao inženjerka zaštite na radu na živinarskoj farmi u Novoazovsku, gradu u Donjeckoj oblasti, blizu granice sa Rusijom.

Naoružane grupe koje podržava Rusija zauzele su grad i počela je višegodišnja paravojna uprava.

Ljudmila kaže da je tokom okupacije pomagala siročićima i donosila hranu ukrajinskim vojnicima, koji su joj poklonili ukrajinsku zastavu na kojoj su ispisane poruke zahvalnosti.

Veruje da je fotografija te zastave, koju je podelila sa prijateljima kojima veruje, dospela do proruskih snaga.

„Verovatno su me zbog toga uhapsili".

Kaže da je optužena za špijunažu i da su je odveli u Izolaciju, nekadašnju fabriku pretvorenu u galeriju savremene umetnosti, koju su preuzele proruske snage.

Mesto je kasnije postalo ozloglašeno, posle brojnih svedočanja o mučenju bivših pritvorenika.

Kada je stigla u pritvorski centar, opkolila ju je grupa muškaraca čiji identitet ne zna i počeli su da je štipaju, kaže ona.

„Nije breskva", seća se da je rekao jedan od njih.

„Nije ni suva kajsija. Suvo grožđe je".

Seća se da su pritvorenici bili primorani da stoje neprekidno od šest ujutru do 10 uveče, a da su tokom noći bila upaljena jaka svetla.

Prvih dana je neprestano slušala jauke i krike koji su dopirali iz drugih prostorija.

„Nikada ranije nisam čula tako užasne krike", prepričava.

Dve nedelje kasnije odvedena je na drugi sprat, gde joj je muškarac koga su oslovljavali „Kovalj" rekao da je „previše stara za momke koji dolaze da se 'opuste'".

Temerbek je bio prisutan i „bio je sarkastičan i smejao se", kaže ona.

Zatim ju je Kovalj seksualno zlostavljao, tvrdi Ljudmila.

Objašnjava da zna Temerbekovo ime jer ga je videla na jednom dokumentu i setila se da je u tom kraju bio poznat kao pripadnik ukrajinske saobraćajne policije.

Ukrajinske vlasti ga optužuju da radi za Ministarstvo državne bezbednosti (MGB), koje je obrazovala Donjecka Narodna Republika (DNR), teritorija koju su uspostavile paravojne snage koje podržava Rusija.

Ukrajinsko tužilaštvo je protiv njega pokrenulo krivični postupak zbog pripadnosti „terorističkoj grupi", što je izraz koji često koriste kada tvrde da neko sarađuje sa proruskim snagama.

BBC je sarađivao sa dvojicom ukrajinskih istraživača otvorenih izvora, Bodanom Kosohatkom i Vladislavom Čirikom, da bi saznao više o Temerbeku i drugima optuženim za zlostavljanje.

Njih dvojica su radili sa ukrajinskom istraživačkom organizacijom Truth Hounds.

Na osnovu informacija, među kojima su svedočenja bivših pritvorenika, objave na društvenim mrežama, medijski izveštaji, i dokumentacija ukrajinskog tužilaštva, naš istraživački tim je uspeo da stekne jasniji uvid u ovaj sistem.

Istraživači koji su sarađivali sa BBC-jem otkrili su da je Temerbek studirao ukrajinski jezik, ima suprugu, ćerku i sina u dvadesetim godinama, kao i unuče.

Veruje se da žive u Rostovskoj oblasti, na jugozapadu Rusije, u blizini granice sa Ukrajinom.

Na fotografiji napravljenoj pre 2014. godine objavljenoj na društvenim mrežama, on je u uniformi ukrajinske policije, sa oznakom koja pokazuje da je pripadnik saobraćajne policije.

BBC nije uspeo da utvrdi da li je trenutno zaposlen.

Ljudmila kaže da je muškarac na fotografiji bio među onima koji su je uhapsili.

Temerbeka je poslednji put videla krajem 2021. godine, kada ju je nazvao „kučkom" i zapretio joj da će biti poslata u Sibir.

BBC nije uspeo da utvrdi identitet čoveka koga zovu „Kovalj".

Ljudmila kaže da joj je drugi čuvar u Izolaciji, koga su u zatvoru zvali „Jermak", jednom naredio da pojede nekuvanu hranu pomešanu sa zemljom i smećem.

„Ispljunula sam je, ali je nešto ipak ostalo.

„Ukus te hrane ostaće mi do kraja života", kaže ona.

Danas više ne može da podnese miris kuvanog jela i ima problema da se normalno hrani.

Tvrdi da nikada nije videla Jermaka, jer su joj stražari često navlačili vreću preko glave, ali je čula njegov glas.

Jednom prilikom je ušao u njenu ćeliju, kaže ona.

„Viknuo je: 'Jesi li za Ukrajinu?'

„'Ja sam za pravdu', odgovorila sam.

„Posle toga je počeo da me tuče".

Ljudmila je prvi put videla Jermakovo lice kada su istraživači koji su sarađivali sa BBC-jem pronašli njegove fotografije na društvenim mrežama.

Na njima je sa suprugom i ćerkom, na porodičnim odmorima i pije sa prijateljima, a neke od fotografija su iz 2024. godine.

Prvi su ga identifikovali istraživačka novinarska organizacija Bellingcat i ukrajinski novinar Stanislav Asejev, koji je takođe bio zatočen u Izolaciji.

Reč je o muškarcu po imenu Ruslan Jerjomičev, koji danas ima 46 godina.

Prema podacima na njegovim nalozima na društvenim mrežama, studirao je pravo na Donjeckom nacionalnom univerzitetu.

Ukrajinsko tužilaštvo ga tereti za više krivičnih dela, među kojim su okrutno postupanje prema ratnim zarobljenicima i civilima.

Nije poznato da li još radi u Izolaciji, ali objave na društvenim mrežama ukazuju da i dalje živi u tom području.

Na fotografijama na društvenim mrežama on je sa suprugom, ćerkom i prijateljima, kao i na odmoru na okupiranom Krimu.

I Temerbek i Jerjomičev su bili ukrajinski državljani koji su kasnije dobili ruske pasoše.

„Oni su slobodni ljudi i mogu da idu gde god žele", kaže Ljudmila dok gleda njihove fotografije.

„Ali, mnogim ljudima su oduzeli godine života", dodaje.

Ljudmila je oslobođena u razmeni zarobljenika 2022. godine.

Kod kuće su je dočekali prijatelji.

„Stajali su i plakali.

„Tada sam shvatila da ne mogu da plačem. Nisam imala suza", kaže ona.

Dodaje da čak i danas „ta osećanja, te emocije, i dalje su zaleđene u meni...

„Ponekad silno poželim da plačem i vrištim, ali ne mogu".

Ponovo je sa suprugom i sada žive u Kijevu, glavnom gradu Ukrajine.

Vodi organizaciju koja pruža podršku drugim ženama koje su bile u zatočeništvu.

Preko tajne mreže pomaže da se paketi šalju ljudima koji su i dalje zatočeni.

BBC je mapirao i mrežu pritvorskih centara upoređivanjem izveštaja medija, istražitelja i organizacija za zaštitu ljudskih prava.

Identifikovali smo 93 lokacije u okupiranim delovima Ukrajine gde su civili i ratni zarobljenici držani od 2023. do 2025.

Oko trećine tih lokacija su izgleda nezvanične, a pritovrski centri su bili smešteni u različitim zgradama - od poreskih uprava do hotela i garaža.

Identifikovali smo još 102 takva objekta u Rusiji.

Međunarodnim organizacijama nije dozvoljen slobodan pristup tim mestima.

Ukrajinsko tužilaštvo navodi da je 2.000 ljudi prošlo kroz te pritvorske centre od početka ruske invazije na Ukrajinu.

Jedan od njih je 42-godišnji pomorac Aleksej Sivak, koji je za BBC rekao da je bio među stotinama civila uhapšenih pošto su 2022. ruske snage zauzele Herson, grad na jugu Ukrajine.

Tu akciju su mediji koji podržavaju Kremlj opisali kao obračun sa teroristima.

Aleksej, koji je radio na teretnim brodovima, kaže da je tokom prvih meseci okupacije pomagao u pripremi hrane za starije ljude i izradi transparenata i letaka protiv ruskog prisustva.

„Radio sam ono što sam mogao, pružao sam otpor onako kako sam mogao".

Kaže da je uhapšen i odveden u nekadašnji policijski objekat u Hersonu.

„Bilo je mučenja raznim predmetima", kaže on.

„Puštali su struju po genitalijama", dodaje.

U novembru 2022. godine ukrajinska vojska je ponovo zauzela Herson.

On kaže da su tokom povlačenja ruske snage povele neke pritvorenike, ali da je uspeo da pobegne zato što u njihovim vozilima nije bilo dovoljno mesta.

Ukrajinsko tužilaštvo navodi da je pritvorskim objektom u Hersonu upravljao Andrej Spivak, nekadašnji policajac koji je radio u zatvorskom sistemu u ruskom gradu Omsku.

Protiv njega je podignuta optužnica za okrutno postupanje prema civilnom stanovništvu i kršenje ratnog prava.

Istraživači koji su sarađivali sa BBC-jem utvrdili su da ima 40 godina i da je rođen u Omskoj oblasti.

Prema fotografijama na društvenim mrežama, voli ribolov, lov i putovanja.

Na fotografijama iz poslednjih nekoliko godina vidi se da je ponovo u Omsku, na događajima koje organizuje rusko Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Istraživači su utvrdili i da je registrovao automobil za pružanje taksi usluga.

BBC je pokušao da kontaktira Temerbeka, Jerjomičeva i Spivaka u vezi sa navodima iz ovog izveštaja, ali nijedan od njih nije odgovorio.

Zamoljena za komentar o ovim optužbama, Ambasada Rusije u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK) saopštila je da se Rusija „dosledno zalaže za poštovanje međunarodnog prava i vladavine prava" i da se navodi o zločinima tokom sukoba u Ukrajini „dokumentuju i istražuju".

Ukrajinsko tužilaštvo pokrenulo je postupke protiv više desetina ljudi osumnjičenih za zlostavljanje Ukrajinaca u zatvorima pod ruskom upravom.

Nekoliko njih je osuđeno u odsustvu.

BBC-ju je poznat samo jedan slučaj čoveka koji je trenutno u zatvoru.

To je bivši upravnik Izolacije, koji je uhapšen u Kijevu 2021. godine i osuđen na 15 godina zatvora.

Prema navodima Kancelarije vrhovnog javnog tužioca Ukrajine, taj objekat i dalje radi.

Od početka ruske invazije 2022. godine, ta kancelarija je dokumentovala više od 400 slučajeva seksualnog nasilja nad civilima povezanim sa oružanim sukobom.

Do sada je optuženo 85 ljudi, od kojih je 30 osuđeno na zatvorske kazne, uglavnom u odsustvu.

I Aleksej i Ljudmila žele da pomognu da se odgovorni za zlostavljanje pritvorenika privedu pravdi.

„Za mene, pravda nije osveta, već sudska odluka da su ti ljudi namerno i svesno činili ono što su činili.

„Želim da budu kažnjeni u skladu sa zakonom", kaže Ljudmila.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk