'Савршена фудбалска химна': Зашто енглески навијачи и фудбалери воле песму 'Wonderwall'

Cmon England cmon Wonderwall

„Напред, Енглеска, напред Wonderwall"- порука је коју је поново објавио Лијам Галагер, фронтмен легендарне групе Оејзис (Oasis) на друштвеној мрежи Икс у недељу ујутру, неколико сати пошто су навијачи Енглеске, међу којима су били и бивши капитен Дејвид Бекам са синовима, углас певали најпознатију песму његовог бенда после узбудљивог четвртфинала и победе над Норвешком у Мајамију.

Певање ове незваничне химне постало је нова традиција, после сваке од пет победа репрезентације на стадионима широм Америке и Мексика.

„Wonderwall припада народу и то је био магичан тренутак између народа и играча“, рекао је Ноел Галагер, Лиајмов брат, оснивач бенда и човек који је написао песму, у разговору за лист Сан после победе репрезентације на почетку Светског првенства.

А он тврди да није навијач Енглеске.

Прво импровизовано заједничко певање играча и навијача био је један од „омиљених тренутака у дресу Енглеске до сада“ за капитена Енглеске Харија Кејна.

Џо Харт, његов бивши саиграч а сада коментатор за ББЦ Спорт, рекао је после утакмице са ДР Конгом да такви „феноменални“ тренуци јединства омогућавају играчима да „скину маску елитних професионалаца, бар на неколико минута.“

Навијачи и играчи Норвешке су можда оживели слично удруживање на овом турниру како би направили „викиншко веслање“, али управо је Wonderwall оно што заиста „одзвања тиме да си Енглез“, рекао је један навијач за ББЦ Спорт.

Иако се традиционалне химне енглеске репрезентације попут Тхрее Лионс, Виндалоо, Wорлд ин Мотион, као и Сwеет Царолине – случајни хит са Европског првенства 2020 – још увек чују у пабовима широм земље, Wондерwалл је, чини се, освојио титулу ове сезоне.

Други хит са албума (What's the Story) Morning Glory бенда Оејзис из 1995. године поново се прошле недеље нашао на британској листи 40 најбољих синглова услед овог виралног тренда, а за викенд је скочио на 11. место.

Непосредно пред распад манчестерског бенда 2008, Лијам је изјавио да „не може да поднесе да пева ту песму“ - акустичну баладу која је инспирисала хиљаде уличних свирача.

Али од тада је много пута отпевао, на огромно задовољство обожавалаца широм света током распродате турнеје бенда, после дуго очекиваног поновног окупљања прошле године.

'Песма за прави тренутак'

Чин прихватања и усвајања поп песама међу фудбалским навијачима је фасцинантан, оцењује аутор и водитељ Пи Џеј Харисон, који је прошле године објавио биографску књигу „Галагери: Успон и пад Оејзис“.

Шездесетих година прошлог века је постојала традиција да навијачи певају тренутне поп хитове дана, каже Харисон за BBC News.

Веза хита Wonderwall и навијача и репрезентативаца Енглеске никако није вештачка, сматра он.

„Wonderwall је дуговечни хит, а интересовање је обновљено због турнеје, и јасно је - ако ћете пустити једну песму са концерта, биће баш та", примећује он.

„Ако ди-џеј има осећај за песму која ће обележити тренутак и пусти је, сви ће је прихватити.“

А онда све иде сопственим током.

„Када се песма укорени и стопи са емотивним тренутком, попут победе на првој утакмици Светског првенства, поприма овај емотивни живот и брзо буди носталгију“, каже Харисон.

Песма Wonderwall је музичко љубавно писмо његовој тадашњој супрузи Мег Метјуз, рекао је Ноел Галагер за часопис Uncut отприлике у време када је објављена.

Касније је променио причу, рекавши за часопис Q да је реч о „имагинарном пријатељу који ће доћи и спасити вас од вас самих“.

Двосмисленост стихова уз памтљиву лагану мелодију, сматра Харисон, омогућава фановима да „изразе љубав без нужног прецизирања према чему или коме је усмерена“.

„Шта је Чудесни зид (Wonderwall)? Нисам баш сигуран, али могу да певам о томе и може да буде шта год мислим да јесте“, каже Харисон, бивши директор екипе Плимут Аргајл и суоснивач фудбалског клуба „Сити ејнџелс“ из Лос Анђелеса.

„Ако мислим да је то Џуд Белингам или победа Енглеске, може да буде, а може да буде и моја девојка или шта год.“

За разлику од других, оптимистичнијих енглеских песама пуних наде, рефлексивна нота хита Wonderwall значи да би песма „могла да буде и утеха ако репрезентација буде нокаутирана“, сматра он.

'Еуфорија и меланхолија'

Термин Wonderwall (Чудесни зид) првобитно је преузет из истоименог психоделичног надреалистичног филма из 1968, у којем главну улогу игра Џејн Биркин, као објекат опсесије суседа који прави рупе у зиду како би могао да је гледа.

Џорџ Харисон је компоновао музику за филм - први соло албум једног члана Битлса - а онда је страствени колекционар Ноел наишао на плочу.

Првобитни назив песме био је Wishing Stone (Камечић за жељу), али је паметна измена текста довела до његове најпродаваније песме, милиона плоча и милијарди стримова - и вероватно брзински исплатила базен у његовој вили.

Wonderwall је савршена песма за фудбалске навијаче због опојне мешавине „еуфорије“ и „меланхолије“, каже Џон Роб, аутор магазина Лоудер Тхан Wар и фронтмен панк бенда Membranes, који је прошле године објавио и књигу о Оејзис Live Forever: The Rise, Fall And Resurrection Of Oasis.

„Постоји нешто заиста меланхолично у карактеру фудбалског навијача, јер си сваког тренутка на путу да изгубиш, али и да победиш“, каже Роб, навијач Блекпула.

„Песма обухвата оба осећаја - зато је савршена фудбалска песма - уз њу може да се пева, али има и тај призвук туге, а и то уздизање у рефрену.“

Иако је није писао као фудбалску химну, Ноел је говорио о утицају времена проведеног на трибинама старог Мејн Роуд стадиона на утакмицама Манчестер Ситија на његово компоновање песама, сећа се Роб.

„Фудбал је заједница и другарство, сви су заједно у тренутку, а такве песме су савршене за то“, додаје он.

„Најбољи хор је фудбалска трибина - много људи који не могу заиста да певају, а певају заједно и у хармонији - прилично лепо.“

Енглески навијачи се надају да ће њихов тим следеће недеље бити у форми како би могли да наставе нову традицију све до финала у Њујорку.

Сви путеви који их воде до врхунца су кривудави, међутим, прва препрека је меч против Аргентине у Атланти у полуфиналу 15. јула.

Wonderwall је изгубио својеврсно финале још у новембру 1995. године.

Окрутно су га држале ван врха листе песме I Believe и Up On The Roof дуета Робсон и Џероум, које, колико знамо, остају неопеване међу хордама енглеских навијача.

Ако Енглеска освоји Светско првенство први пут после 60 година, обратите пажњу на песму која ће можда после три деценије завладати врхом топ-листе.

Ако се снови не остваре, навијачи ће можда уз њу плакати из свег гласа.

„Освајамо ово Светско првенство“, сигуран је Лијам Галагер на Иксу.

„Не знам како, не марим, поштовање за све те играче, селектора, али морате то да урадите.“

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk