Kosovski politički meč bez kraja: 'Kurti ima brojke, ali ne i političku volju'

Politička utakmica na Kosovu nikako da se završi, uprkos mnogobrojnim produžecima.

Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija, premijera u tehničkom mandatu, ponovo je osvojio najveći broj glasova na trećim izborima za 16 meseci.

Ipak, to je manje nego u decembru 2025, zbog čega nema dovoljnu većinu u Skupštini Kosova, koja ima 120 mandata.

„Kurtijev pad je znatno veći u odnosu na druge i najveći gubitnik ovih izbora jeste upravo Samoopredeljenje.

„Bliži smo februarskim izborima u 2025. a sledeći koraci zavisiće od Kurtijevog pristupa i kako će shvatiti ovakve rezultate", ukazuje Agon Malići, politički analitičar za BBC na srpskom.

Ipak, Kurti je pred veselim pristalicama u glavnom gradu Prištini, proglasio izbornu pobedu, ponosno poručujući „da su sve teškoće prevazišli, jer sada postoji država za sve, a svi smo mi za državu".

„Spajamo bezbednost države i granica s blagostanjem građana", poručio je Kurti, čija je stranka osvojila oko 43 odsto glasova (oko 295.000 glasova), prema podacima Izborne komisije.

Za razliku od Samoopredeljenja, Demokratski savez Kosova (LDK), čiji je osnivač bio Ibrahim Rugova, poboljšao je decembarske rezultate za pet odsto i osvojio 17,6 (oko 120.000)

Bolja je bila i opoziciona Demokratska partija Kosova (PDK), na čijem je čelu bio Hašim Tači kome se sudi u Hagu za ratne zločine, osvojivši 21,15 odsto (oko 144.000 glasova), dok Alijansa za budućnost Kosova (AAK), još jednog bivšeg komandanta Oslobodilačke vojske Kosova Ramuša Haradinaja, ima oko 7,19 odsto glasova (oko 49.000 glasova).

Slavila je i Srpska lista, koju podržava zvanični Beograd, tvrdeći da je osvojila svih deset mandata koji pripadaju toj etničkoj zajednici, ali još se čeka zvanična potvrda izborne komisije.

Dan posle izbora Marta Kos, evropska komesarka za proširenje i Kaja Kalas, šefica evropske diplomatije, poručile su da „politički lideri sada treba konstruktivno da se uključe kako bi se obezbedilo brzo formiranje vlade".

Pravo glasa 7. juna imalo je nešto više od 1,9 miliona birača, ali je izlaznost bila niža nego sedam meseci pre.

To, prema rečima Malićija, pokazuje umor glasača, ali i njihov protest zbog nemogućnosti lidera da postignu dogovore.

Junskom glasanju, prethodila su dva izborna ciklusa, u februaru i decembru 2025.

Posle februarskih, skupština je formirana iz rekordnih pokušaja, ali ne i vlada, pa se glasalo i krajem 2025.

Kratkotrajni mir na političkoj sceni Kosova, posle konstituisanja parlamenta i izvršne vlasti sredinom februara 2026. poljuljao je izbor predsednika.

Izborni sistem je takav da predsednika Kosova biraju poslanici, ali posle višenedeljnih sednica, nije izabran i raspisani su junski izbori.

Na Kosovu, koje je proglasilo nezavisnost 2008, što Srbija ne priznaje, ovo su bili četvrti izbori u poslednjih godinu i po dana, računajući i lokalne.

Četvrti mandat

Pokret Samoopredeljenje osnovan je 2005, a na izborima učestvuje više od deceniju i po.

Kurti je samo jednom uspeo da izgura ceo premijerski mandat - od 2021. do 2025. godine.

Pozicija mu je sada znatno oslabljena u odnosu na kraj prošle godine, ukazuje politikolog Malići.

„Može da izabere jednog koalicionog partnera sa kojim će da deli vlast, mada smo videli da ne voli da je deli ili da pronađe način za političkim manevrom, kako bi dobio na vremenu.

„Jedan od mogućih scenarija je i da opozicione albanske partije naprave neku vrstu koalicione vlade sa manjinama i sklone Kurtija sa vlasti", kaže on.

Politikološkinja Donika Emini kaže da Kurti ima „brojke, ali ne i političku volju".

„Samoopredeljenje je izgradilo ceo identitet na odbijanju zakulisnih dogovora i postizbornih aranžmana, a sada mu treba upravo takva vrsta pregovora da bi opstalo u vladi.

„Najjači podsticaj za kompromis više nije ideologija ili dobra volja, već strah od novih izbora", ukazuje Emini sa Univerziteta u Gracu.

Kurti posle februarskih izbora 2025. nije uspeo da postigne koalicioni dogovor sa opozicionim strankama, što je bio jedan od razloga za političku blokadu.

U izbornoj noći 7. juna poručio je pred pristalicama da je njegova partija zainteresovana za rad, za razliku od „opozicionog bloka" i najavio u narednim danima sastanke i razgovore sa svim strankama.

„Vlada Aljbina Kurtija razočarala građane i napravila kontinuiranu krizu, o čemu govori neučešće oko 200 hiljada birača na izborima“, izjavila je Vljora Čitaku, zamenica lidera PDK-a.

Politikološkinja Emini ukazuje da su sve stranke nešto izgubile u ovom ciklusu i da nijedna ne može sebi da priuštiti još jednu rundu bez ozbiljnih izbornih posledica.

„Da li se će se ta zajednička ranjivost pretvoriti u stvarnu saradnju ili će stare navike prevladati, odlučujuće je pitanje u nedeljama koje dolaze", dodaje.

Kurtiju je na ovim izborima bila protivnica i Vjosa Osmani, dojučerašnja saradnica, koju je podržao 2021. tokom izbora za predsednicu Kosova.

Kada joj je istekao mandat početkom 2026. godine, Kurti je nije podržao.

Osmani se vratila stranačkoj politici i bila na listi bivše partije - Demokratskog saveza Kosova (LDK).

Poručila je da su izbori pokazali da je potrebna demokratska ravnoteža među partijama kako bi se okončala višemesečna politička blokada.

„Čvrsto se nadam da će narod Kosova naterati sve političke stranke da sednu jedna sa drugom i osiguraju da postignemo dogovor što je pre moguće.“

„To je nepotrebna kriza i potpuno nepotreban zastoj, jer šteti zemlji", dodala je.

Da li će politički rivali sesti za isti sto?

„Veoma su podeljeni, ne samo o unutrašnjim pitanjima i podeli moći, već i oko dijaloga Beograda i Priština, odnosa sa Amerikom", ukazuje politikolog Malići.

Deset ili devet mandata - pitanje je sad

Povratak Srpske liste na političko tlo Kosova posle dvogodišnjeg bojkota, nije izgleda uticalo na birače, jer su, kao i 2025, osvojili najviše glasova među strankama srpske zajednice.

Tvrde da i sada imaju 10 zagarantovanih mandata, ali ih je dosadašnja izborna matematika uvek demantovala, jer je Nenad Rašić, lider stranke „Za slobodu, pravdu i opstanak", uspevao da im „otme" jedan mandat.

Rašić je do sada tri puta bio ministar, dva puta u Kurtijevoj vladi.

Zlatan Elek, predsednik Srpske liste, rekao je da ponovo zabeležen „politički inžinjering", jer Rašić dobija glasove u albanskim sredinama.

„Ponovo se krade mandat srpskog naroda", nadovezao se Igor Simić, funkcioner Srpske liste.

Rašić je nekoliko dana uoči izbora, optužio Srpsku listu i zvanični Beograd za navodne pritiske nad Srbima na Kosovu, tvrdeći da se preti otkazima ukoliko ne glasaju za tu partiju.

„Ja ne odustajem i zato ostajem", poručio je u jednom od ranijih videa.

Rašić je osvojio 5.232 glasa u srpskim sredinama, što je više nego u decembru, kada je dobio 4.083 glasova.

Politikolog Malići veruje da će Rašić i ovog puta dobiti jedan mandat.

„Mislim da postoji i određeni pritisak na Srpsku listu, a ulaskom u parlament biće primorana na neki vid saradnje.

„Zavisi i kakve će direktive stići iz Beograda", dodaje.

Rezultati su ubedljivi i govore sve - Srpska lista je pobedila 10:0 u srpskim sredinama i dobila više glasova nego na prethodnim izborima, poručila je Ana Brnabić, predsednica Narodne skupštine i visoke zvaničnice Srpske napredne stranke (SNS).

Srpska lista je uglavnom funkcionisala kao instrument političkog uticaja Beograda, a ne kao istinski zagovornik interesa kosovskih Srba na terenu, ukazuje Donika Emini.

„Dok alternativni srpski politički glasovi ne steknu stvarnu snagu, malo je verovatno da će se položaj srpske manjine u kosovskom političkom sistemu poboljšati na bilo koji smislen način, bez obzira na to kako se mandati na kraju raspodele", kaže ona.

Pun mandat ili novi izbori?

Kosovo zbog političkih blokada praktično godinu i po dana nema u potpunosti formirane instittucije.

Uoči izbora Antonio Košta, predsednik Evropskog saveta, boraveći u Prištini poručio je da „EU može da podrži Kosovo, ali ne i da obavi domaće zadatke Kosova".

„Kosovu su potrebne snažne i funkcionalne institucije, sposobne da sprovode reforme.

„Na sastancima sam ohrabrio političke aktere da stave evropsku integraciju na prvo mesto, iznad podela", naglasio je Košta 3. juna.

U ovom trenutku ponovo se otvara pitanje - može li Kosovo da dođe do dugoočekivane stabilnosti ili je na pomolu još jedan izborni ciklus?

Kosovo deluje u geopolitičkom trenutku koji zahteva aktivne, važne i potpuno funkcionalne institucije, kaže politikološkinja Emini.

„Dijalog sa Srbijom, proces integracija u EU, odnos sa Vašingtonom, sprovođenje Plana rasta, sve to zahteva vladu sa stvarnim mandatom i kapacitetom da preuzme i ispuni obaveze", objašnjava.

Dugotrajni institucionalni vakuum ne samo da „zamrzava domaću politiku, već sistematski potiskuje Kosovo na međunarodnoj sceni upravo u trenutku kada su prisustvo, jedinstvo i strateško angažovanje najvažniji", dodaje.

„Zemlja rizikuje da postane sporedna misao u regionu koji se već intenzivno takmiči za međunarodnu pažnju i investicije, što je cena koju Kosovo ne može da priušti", zaključuje.

*Grafike, Teodora Ćurčić, BBC novinarka

Osamnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 121 zemlje, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pogledajte video uoči junskih, vanrednih izbora na Kosovu

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk