Мехмед Баждаревић за ББЦ: 'Босна може да прође групу, нисам доживео овакву еуфорију'

Када је био у играчком зениту, два пута му се није дало да у дресу Југославије заигра на Мундијалу, јер се једном испречила повреда, а други пут суспензија.

Када је репрезентација Босне и Херцеговине настајала, његова играчка каријера се ближила крају, па ни у плаво-жутом дресу није доживео да наступи на Светском првенству.

То му није успело ни као селектору 2018, јер у квалификацијама Босна није могла преко Белгије, тада једне од најбољих селекција света, и Грчке.

Данас Мехмед Баждаревић као навијач прати Босну и Херцеговину на Мундијалу из Француске, где деценијама живи са породицом.

„Оптимиста" је по питању могућег пласмана екипе Сергеја Барбареза у други круг, каже за ББЦ на српском.

Разговарамо неколико дана после меча у којем је Босна извукла бод у неизвесном мечу против домаћина Канаде, који је могао да се заврши и победом и поразом.

„Резултат је изузетан и можемо бити презадовољни што смо освојили бод, Канада је имала више игре и шанси", прича легенда сарајевског Жељезничара.

„Не бих рекао да имамо лаку групу и лаке противнике, већ добру групу и ривале, са којима можемо да играмо - ако Босна буде на свом нивоу, може равноправно да се супротстави и Швајцарској, а поготово Катару.

„Ако не можемо да направимо резултат против ове три репрезентације, онда и не треба да прођемо у другу фазу Мундијала", додаје Баждаревић, који је од децембра 2014. до октобра 2017. био селектор Змајева, како је надимак селекције БиХ.

Фудбалска еуфорија захватила је Босну и Херцеговину много пре почетка Мундијала, на који се земља први пут пласирала од 2014.

Хиљаде навијача отпутовале су у Северну Америку, а сличице и албуми са јунацима репрезентација готово да не могу да се купе на улицама босанско-херцеговачких градова.

„Никада нисам доживео већу еуфорију, можда је то и због тешкоћа које је репрезентација прошла у квалификацијама, посебно у баражу.

„У Босни је увек владала еуфорија око великих такмичења, а сада је та еуфорија експлодирала и за степеник је већа, јер су се у репрезентацији појавили неки нови клинци, а са њима и неки нови, млађи навијачи", каже Баждаревић.

Еуфорија се пренела у Торонто, где је Босна одиграла први меч против Канаде, а хиљаде навијача у плаво-жутом учиниле су да се Барбарезов тим осећа као да игра у Зеници.

Навијачи су „положили велики испит", па би атмосфера за Босну „морала да буде додатна снага", сматра Баждаревић.

„Мада смо ми на овим просторима такви: кад победимо - еуфорија, кад изгубимо - депресија.

„То некада зна да се издува као балон", упозорава легендарни везиста.

'Спорт никада није делио Босну, политика јесте'

Актуелни тим БиХ одудара од свакодневнице у тој држави, где три конститутивна народа - Бошњаци, Срби и Хрвати - готово ни око чега не могу да се договоре.

И уочи првенства су поделе постале очигледне, па има и оних који на Мундијалу не навијају за земљу у којој су рођени и одрасли.

Али, у репрезентацији заједно играју Бошњаци, Срби и Хрвати, а селектор Сергеј Барбарез потиче из породице у којој има представнике сва три народа.

„То је велика ствар и надам се да може да буде велика ствар у будућности, јер знамо колико смо јаки и креативни када смо заједно.", истиче Баждаревић.

Како каже, он мултиетничку Босну „никада није ни растављао", а није то чинио ни спорт.

„Подељени смо само у политичком свету и главама оних који немају превише разума.

„Репрезентација никад не сме бити подељена, како то жели наш политички свет, а ово је моменат да још мало погурамо то наше заједништво", верује 65-годишњи тренер, који је деценијама играо и радио у Француској.

Још веће заједништво у тактичком смислу жели да види на терену, указујући да је селекција до пласмана на Мундијал претежно дошла индивидуалним бљесковима понајбољих играча, попут 40-годишњег Едина Џека или младих звезда Асмира Барјактаревића и Керима Алајбеговића.

„Мислим да морамо да играмо колективнији и дисциплинованији фудбал - у том колективу ће индивидуалци и импровизација доћи до изражаја", закључује Баждаревић.

Мундијалски 'жал'

Иако је био један од најбољих југословенских везиста током 1980-их, о чему сведочи и признање за најбољег фудбалера југословенског првенства 1985, Мундијали су га заобилазили.

Одиграо је више од 50 мечева за Југославију, наступио на Европском првенству, освојио је и олимпијску бронзу, али два пута му је највећи репрезентативни фудбалски турнир измакао.

Уочи Светског првенства 1982. у Шпанији се повредио, Југославија није учествовала 1986, а четири године касније био је суспендован пошто је на утакмици са Норвешком у Сарајеву у јесен 1989. пљунуо ка турском судији Јусуфу Намолуу.

У време Мундијала 1994, који се као и овај одржавао у Америци, Југославија се распадала у крвавом рату, а Баждаревић је касније постао први капитен самосталне Босне и Херцеговине, за коју је одиграо само два меча.

Покушао је и као селектор БиХ да се домогне Мундијала, када је репрезентацију преузео од Сафета Сушића 2014.

У квалификационој групи за Светско првенство у Русији 2018. његов тим био је трећи иза Белгије и Грчке, која је изједначујући гол постигла у последњим тренуцима међусобног дуела, па је Баждаревићу трећи пут измакао мундијалски сан.

„Жал ми је већи што сам то пропустио у играчкој каријери, него у селекторској, где је то било врло тешко, иако смо скоро и прошли, недостајало је два минута", сећа се Мехмед.

'Хрватска има квалитет и институцију Луку Модрића'

Управо на том Мундијалу, који је Босна пропустила, почео је низ медаља Хрватске.

Тада је стигла до финала са Француском, а четири године касније у Катару освојила је треће место.

Објашњење за фудбалски феномен балканске земље са мање од четири милиона становника траже многи, а неки навијачи то приписују „култу репрезентације", сматрајући да га Хрвати имају, за разлику од других балканских селекција.

„Сви говоре о култу репрезентације, али не бих остајао само на томе како се они боре за сопствену нацију, јер се сви боре, и Србија и Босна.

„Фудбал се не игра култом и еуфоријом - Хрватска има квалитет и они никада нису престали да раде јако добро и са младим и са старијим играчима", сматра Баждаревић.

На овом турниру су Хрвати „за нијансу играчки слабији" него 2018. и 2022, али су „и даље репрезентација која има и главу и реп", додаје.

„Иако бих желео да Хрватску видим далеко, далеко на овом турниру, мислим да на овом Светском првенству то неће бити толико далеко као што су нас навикли претходних година", објашњава Мехмед.

Лука Модрић је и у 41. години прва звезда Хрватске, а најавио је да ће после Мундијала званично завршити богату каријеру, током које је био проглашен и најбољим фудбалером планете.

Баждаревић га назива „фудбалском институцијом" и „једним од највећих играча свих времена из бивших југословенских земаља, ако не и најбољим".

„Скидам му капу до земље и надам се да ће ово првенство одиграти добро, па да то буде прави опроштај.

„Не само да је обележио Балкан, него и цео свет, и остаће таква празнина после његовог повлачења.

„Морали бисмо то до бесвести да ценимо", сматра бивши капитен и селектор Босне и Херцеговине.

Истиче и Ивана Перишића, 37-годишње крило које од 2011. наступа за Хрватску и који је уз Модрића био најзаслужнији за репрезентативне успехе претходних година.

И њему би овај Мундијал могао да буде последњи.

„За њега су људи још мање свесни колика је фудбалска величина", додаје Баждаревић.

Мундијал 'разводњен' новим форматом

Током најбољих играчких дана Мехмеда Баждаревића на Светском првенству играле су само 24 репрезентације, а 1998, када је босанско-херцеговачки везиста завршавао професионалну каријеру, први пут су наступила 32 тима.

Ове године их има још 16, па више од 1.200 играча добило је прилику да отпутује на највећи фудбалски турнир.

У новом формату Баждаревић не ужива, па „нити може, нити жели да испрати све утакмице".

„Више од 100 утакмица за месец дана - то је класично разводњавање квалитета", тврди.

Док разговарамо Немачка завршава премијерни дуел са Курасаом, који је савладала са 7:1, а Баждаревић има утисак да је могло да буде и двоструко убедљивије.

„Требало би да играју најбољи, а не да откривамо да у неким земљама постоји фудбал тако што их гледамо на Светском првенству.

„Жао ми је ако мање екипе никада не би дошле до турнира, можда не би ни моја Босна, али ово није систем који бих ја потписао", каже Баждаревић.

Прати и Француску у којој деценијама ради и живи и сматра је „великим фаворитом", али у тај круг сврстава и Немачку, Шпанију и Португал.

„Бразил ту не бих стављао, а од аутсајдера верујем у Обалу Слоноваче и Мароко, иако верујем да ће ово Светско првенство обележити фаворити на које смо већ навикли", каже.

„Најсрећнији" би био када би се све бивше југословенске земље једног дана нашле на Светском првенству, додаје.

ББЦ: Можда ако се прошири на 64 селекције, као што су предложили кровне фудбалске организације Јужне Америке (КОНМЕБОЛ)?

„Можда ако буду ишли баш сви", закључује са осмехом Баждаревић.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk