'10 miliona': Švajcarska na referendumu o ograničavanju broja stanovnika

Može li država da ograniči broj stanovnika?

Stanovnici Švajcarske 14. juna na biralištima glasaju o predlogu da se broj ljudi u državi ograniči na 10 miliona.

Potez podržava desno orjentisana Švajcarska narodna partija, opisujući ga kao „inicijativu za održivost“ usmerenu na smanjenje pritiska na stanovanje, javne usluge i životnu sredinu.

Za švajcarsku vladu, sve glavne stranke, poslovne lidere i sindikate reč je o „haotičnoj inicijativi“.

Tvrde da će bolnice i hoteli ostati bez preko potrebnog osoblja i da bi ova odluka mogla da poljulja teško razvijene odnose sa Evropskom unijom (EU) ostavljajući Švajcarsku, koja nije članica EU, izolovanom u veoma rizičnom svetu.

Broj stanovnika u ovoj evropskoj državi je naglo porastao od 2002.

Tada je bilo 7,3 miliona, a sada je gotovo dva miliona više, među kojima je oko 27 odsto stranih stanovnika.

Mnoge birače brinu prepuni vozovi, skup smeštaj i rastući troškovi zdravstene zaštite.

Najnovija istraživanja javnog mnjenja ukazuju da da bi glasanje moglo da bude tesno - 52 odsto ljudi se protivi predlogu, 45 odsto njih je za inicijativu, ali ima i značajno neodlučnih.

Helin Genis i Nils Fihter su lokalni političari, oboje iz imigrantskih porodica, imaju mnogo toga zajedničkog, ali dijametralno suprostavljene stavove o ograničavanju broja .

To ukazuje da je društvo po ovom pitanju popularizovano.

„Izgubili smo kontrolu“, žali se Fihter, koji predstavlja Švajcarsku narodnu partiju u parlamentu kantona Bern.

„Nekontrolisana imigracija čini da Švajcarska više nije Švajcarska", govori ovaj 29-godišnjak sa dvojnim državljanstvom, jer mu je majka iz Kanade.

On veruje da su problemi Švajcarske poput „nestašice stanova, saobraćajnih gužvi, preopterećenih škola i opterećenih socijalnih službi“, direktna posledica imigracije.

Helen ima 31 godinu, roditelji su joj poreklom iz Turske i ona je socijaldemokrata.

Izabrana je u gradskom veću Berna i odbacuje Fihterove argumente.

„Nisu migranti ti koji utiču na visinu kirije, niti povećavaju premije zdravstvenog osiguranja.

„Oni ne donose političke odluke o stanovanju, infrastrukturi ili društvenim investicijama, kaže ona za BBC Njuz.

Posmatranje problema „kroz prizmu migracije ne vodi do rešenja, već do podela“, dodaje.

Ključno pitanje za neodlučne jeste kako bi ograničenje broja stanovnika izgledalo u praksi.

Ovu meru nije sprovela nijedna država, iako je Kina, kroz sada napušteno ograničenje na jedno dete, pokušala da uspori rast stanovništva.

Švajcarski predlog je da broj stanovnika ne sme preći 10 miliona pre 2050. godine i naređuje vladi da preduzme mere kada se dostigne brojka od 9,5 miliona.

To moglo da ograniči i broj ljudi kojima je odobren azil u Švajcarskoj, ali i ukidanje prava na ponovno ujedinjenje porodica za strane radnike.

Međunarodni sporazumi koje je Švajcarska potpisala, među kojima je i slobodno kretanje ljudi u EU, mogli bi biti raskinuti.

Brisel već dugo upozorava zemlje koje nisu članice EU da ne mogu jednostavno da biraju prednosti jedinstvenog tržišta EU i da se izvlače iz obaveza poput slobodnog kretanja ljudi.

„EU je i dalje ubedljivo najvažniji trgovinski partner Švajcarske“, objašnjava Rudolf Minš, glavnio ekonomista Economiesuisse.

„U interesu nam je da imamo stabilne i jasne odnose sa glavnim trgovinskim partnerom", dodaje.

Pogledajte video: Luda vožnja, ali spasonosna

Zabrinuti su i švajacrski poslodavci zbog potencijalnog nedostatka radnika i gubitka pristupa evropskoj bazi kvalifikovanih radnika.

Polovina radnika u hotelima su migranti, a veliki broj stranaca je zaposlen u bolnicama i domovima za negu.

Švajcarska narodna stranka tvrdi da imigracija jednostavno utiče na sve veću potražnju za povećanim brojem bolničkih kreveta i više mesta u školama i da bi njeno ograničavanje ublažilo pritisak.

Mladi radnici i poreski obveznici su dužni da zapošljavaju i finansiraju potrebe starijih sugrađana, a Švajcarska stvara te mlade radnike, upozoravaju oni protivnici ove ideje.

Švajcarska, poput suseda u Evropi, troši više na odbranu uprkos neutralnom statusu i planira bliže odbrambene veze sa komšijama.

Pogođena je rastućim cenama goriva zbog ruske invazije na Ukrajinu i sukoba u Iranu, ali i američkim tarifama.

Neki se plaše da će država biti izolovana, a upravo taj strah bi mogao da utiče na glasače.

Švajcarci su bili užasnuti kada je Vašington uveo carine od 39 odst na njihovu robu, a sporazum o smanjenju na 15 odsto još nije finalizovan.

„Svako ko voli Švajcarsku, bilo sa ili bez migrantske pozadine, želi da ona ostane mesto vredno života, bezbedno i prosperitetno.

Upravo o tome se radi u ovoj inicijativi", kaže gradski većnik Fihter, insistirajući da se ovom oglukom štiti način života.

Ali Genis ne vidi ništa pozitivno u ovom predlogu.

„Ključno pitanje nije kako isključiti ljude nego kako stvoriti dovoljno pristupačnih stanova, obezbediti dobre uslove rada i investirati u jaku javnu službu.

„Uverena sam da ova inicijativa nanosi više štete nego koristi Švajcarskoj", zaključuje.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk