РЕМ добио председника: Зашто је то важно пред изборе у Србији

Стевица Смедеревац

Аутор фотографије, Fonet

Потпис испод фотографије, Стевица Смедеревац
    • Аутор, Слободан Маричић
    • Функција, ББЦ новинар
  • Објављено
  • Време читања: 5 мин

У тренутку када се предизборна кампања увелико захуктава, са назнакама да би могла да буде прљава, у чему велику улогу играју медији - пре свега телевизија - направљен је корак ка њиховом потенцијално бољем регулисању.

Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ), задужено, између осталог, и за контролу медија са националном фреквенцијом, после готово две године је добило председника.

На ту функцију изабран је члан Савета РЕМ-а Стевица Смедеревац, у чијој се званичној биографији наводи да је новинар и менаџер са више од 25 година искуства рада у Радио-телевизији Србије (РТС) и Радио-телевизији Војводине (РТВ).

„Потребно је да кажем да ће овај састав РЕМ-а и овај Савет радити искључиво у складу са законом и прописима који уређују читаво стање када су електронски медији у питању", рекао је 65-годишњи Смедеревац.

Поједине опозиционе странке, новинарска удружења и невладине организације годинама критикују РЕМ због наводне политичке зависности и недовољне независности у раду, тврдећи да је потпуно у рукама владајуће Српске напредне странке (СНС) и председника Александра Вучића.

Међу критикама Европске комисије упућеним Србији у извештају из 2025. године, уз проблеме са слободом медија и владавином права, поменута је и озбиљна забринутост око питања независности РЕМ-а.

Извештај Европског парламента био је још директнији - РЕМ су критковали због тога што није правовремено надзирао понашање медија током избора 2023. године, нити довољно реаговао на кршења закона, новинарских стандарда и говор мржње.

Тврдње о политичкој контроли РЕМ-а негирали су и РЕМ и представници власти, који имају подршку низа провладиних медија, међу којима је и велики број телевизија.

Смедеревац је изабран гласовима свих осам чланова Савета РЕМ-а, а за његову заменицу и потпредседницу Савета изгласана је Ира Проданов Крајишник, саопштено је.

Смедеревац више од 13 година ради у различитим службама РЕМ-а, а од 2024. је био помоћник директора.

Републичка радиодифузна агенција (РРА) основана је 9. јула 2003, а назив 2014. мења у Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ).

Чине га Савет од девет чланова и председник Савета.

РЕМ

Аутор фотографије, BBC/Dejana Vukadinović

Политички вакуум и РЕМ

Иако се о његовом статусу већ дуго прича, РЕМ је нешто већу пажњу почео да привлачи крајем 2024. године, када је тадашњем Савету истекао мандат.

Избор нових чланова Савета се развукао месецима.

Део кандидата се 2025. повукао, уз тврдње да је процес избора новог Савета нетранспарентан и незаконит.

У међувремену је РЕМ постао и тема масовних антивладиних протеста после пада надстрешнице железничке станице у Новом Саду, када је погинуло 16 људи.

Током априла 2025. уследила је и двонедељна блокада објеката Радио-телевизије Србије (РТС), уз протесте и испред Радио-телевизије Војводине (РТВ), у организацији студената у блокади, незадовољних како јавни сервис извештава о њиховим акцијама и протестима.

Блокада је довела до поништавања поступка предлагања кандидата за избор чланова Савета РЕМ-а, па су студенти певали: „Нико није уморан, РТС је слободан".

„Не позивамо на гашење РТС-а, вец тражимо нешто сасвим друго, да РТС постане независан јавни сервис, који објективно извештава и поштује законске регулативе", навели су на профилу Студенти у блокади.

Усвојена је одлука да се распише нови конкурс.

У новембру 2025. године Народна скупштина - где владајућа Српска напредна странка има већину - изабрао је осам од девет чланова Савета РЕМ-а, што је требало да буде крај вишемесечног проблема.

Међутим, већ у децембру је четворо чланова новоизабраног Савета РЕМ-а поднело оставке, тврдећи да је током гласања за деветог члана - представника националних мањина - дошло до политичког манипулисања процедуром.

Они су се касније ипак одлучили да преузму учешће у његовом раду, после усвајања аутентичног тумачења Закона о електронским медијима.

То су Дубравка Валић Недељковић, Ира Проданов Крајишник, Милева Малешић и Родољуб Шабић, бивши Повереник за заштиту информација од јавног значаја.

Остала четири члана Савета РЕМ су Стевица Смедеревац, Милан Петковић, Милош Гарић и Снежана Миљковић.

Уследиле су три конститутивне седнице Савета РЕМ-а - 20. и 30. јула, као и 1. септембра - када нико од кандидата за председника није добио потребан број гласова.

Сада је изабран Смедеревац.

Девети члан Савета РЕМ-а, из савета националних мањина, и даље није изабран.

Приликом гласања у Скупштини Србије у новембру прошле године ниједан од два кандидата није добио већину.

Одбор Скупштине за културу и информисање донео је 25. јуна одлуку о обустављању поступка за предлагање кандидата за деветог члана док не буду одржани избори за нове сазиве Савета националних мањина.

Расписани су за 8. новембар.

Седница

Аутор фотографије, Fonet

Ко је Стевица Смедеревац

  • Дипломирао је 1988. на Правном факултету у Новом Саду, а магистрирао 2010. на Факултету драмских уметности у Београду на Катедри за менаџмент у култури, наведено је у његовој биографији на Истиномеру
  • Од 1988. до 2000. радио је у ТВ Нови Сад, где је био и главни и одговорни уредник Информативног програма (1996-2000) и директор (1998-2000)
  • Од 2000. до 2010. радио је у ТВ Београд на месту уредника у Редакцији документарног програма и одговорног уредника те редакције, а од 2010. до 2012. био је одговорни уредник Редакције научно-образовног програма ТВ Београд
  • У Републичку радиодифузну агенцију (РРА), садашњи РЕМ, прешао је 2012. године где је до 2024. био на функцији начелника службе за надзор и анализу, а потом помоћник директора РЕМ за надзор и анализу
  • Крајем 2024. поднео кандидатуру за члана Савета РЕМ, али је тај избор поништен, да би крајем априла 2025. расписан је нови конкурс. У мају 2025. поново је поднео кандидатуру и за члана Савета РЕМ изабран је у новембру прошле године
  • Фондација Славко Ћурувија раније је оспоравала његову кандидатуру, наводећи да је учествовао у незаконитом раду овог регулаторног тела

Извор: Фонет

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk