Нежнија страна Нила Јанга у новом филму

За педесет седам година каријере, Нил Јанг је стекао милионе обожавалаца – али нико од његових присталица му није толико привржен као његови кућни љубимци пси.

„Обожавају његову музику", каже музичарева жена, глумица Дерил Хана.

„Они одлазе на сваку његову тонску пробу и леже испод клавира на сцени. Кад год Нил засвира, пси се само преместе до њега и легну му до ногу."

И то није случај само са псима.

Током карантина 2020. године, Јанг је извео лајвстрим концерт из његовог амбара на фарми у Колораду, окружен алпакама, паткама, кокошима и чак једним коњем.

„И свака од тих животиња би дошла, залегла и гледала га.

„То је било тако кул. Мислим да их истински привлачи његова музика", каже Хана.

Хана, славна по појављивању у филмовима као што су Блејд ранер, Сирена и Убити Била, режирала је тај лајвстрим – и остала иза камере да би снимила документарац о Јанговој соло турнеји из 2023. године.

Снимљен углавном на телефону, „чак не ни на најновијем моделу", он дочарава повратак звезде на сцену, у 75. години, после четири године паузе, у стопу праћен псима.

„Био је веома нервозан због свега.

„Увек постоји тачка у којој каже: 'Не знам да ли ћу моћи ово... Видећемо'".

„Чудно је, зато што није радио пробе пре турнеје. Он воли да све буде реалистично и спонтано. Али чим је изашао на бину, све је било у реду", присећа се она.

Без пратње бенда, концерти су били опуштени и непредвидиви.

Сет листа се мењала свако вече, а чак и неки од сталних фаворита као што су „Хеарт оф Голд" и „Лике А Хуррицане" били су свирани у различитим окружењима, на различитим инструментима, и без упозорења.

То је поставка која би изазивала главобољу за његову редитељку.

„Резултати су били половични, зато што би сваки дан излазио да ради тонску пробу, и испробао би један од три клавира, одсвиравши нешто као 'Еxпецтинг То Флy'", каже Хана.

„И ми бисмо поставили камеру на тај клавир, али кад би дошло време за почетак свирке, он јој не би пришао ни близу. Био је поприличан број наступа са којих буквално нисмо имали никакав снимак.

„Била сам несрећна у монтажној соби, верујте."

Упркос изазовима, Хана је успела да забележи упечатљиве, огољене верзије ретко свираних нумера као што су „Вампире Блуес", „Иф Yоу Гот Лове" и „Приме Оф Лифе".

Још индикативнији, међутим, били су снимци која је направила иза позорнице.

Велике деонице филма одигравају са у великом аутобусу за турнеје, у ком се Јанг вози на сувозачевом месту поред његовог дугогодишњег шофера Џерија Дона Бердена.

Њих двојица чаврљају као Владимир и Естрагон – али уместо да чекају Годоа, чекају паркинг наредне арене.

Ти разговори су предивно обични.

Има сасвим довољно расправа о крајолику, грицкалицама и избору песама („људи мисле да желе да чују хитове, зато што су само њих и чули", примећује Јанг.)

Све је наглашено дугим деоницама ћутања у друштву, где Јанг лупа ритам на коленима, или комуницира са сином Беном, који је рођен са церебралном парализом.

Касније, кад музичар изађе из купатила, он погледа у камеру и прокоментарише: „Е сад нема бојазни да ћу морати да трчим да пишким усред наступа."

Дочаравање свакодневне нормалности била је Ханина мотивација од самог почетка.

„Јако много извођача има своју свесну персону, али Нил напросто не поседује тај квалитет. О чему год да прича са шофером аутобуса, о томе наставља да прича и са публиком.

„Људи га доживљавају као ту неку застрашујућу, недокучиву особу која снима албуме које дискографске куће после одбијају да објаве", додаје она, говорећи о оном путу кад је Гефен тужио Јанга зато што је испоручио два албума која је сматрао „музички некарактеристичним" за њега.

Хана каже да они који суде о њему на основу тога греше.

„Он има апсолутну, невиђену посвећеност властитој креативној музи", тврди она.

„Њега не покрећу финансијски интереси, не покреће га самовеличање, не мотивише га ништа друго сем креативне покретачке снаге, и прилично је невероватно присуствовати томе.

„Провевши толико много времена с њим, мој доживљај је да је он потпуно неискварен. Он поседује много топлине и невиности, а ја сам желела то и да прикажем", додаје.

Забрањен улазак у Америку?

Јанг је недавно завршио у вестима зашто је отказао учешће на фестивалу у Глестонберију, рекавши да је ББЦ тражио од њега да „ради много ствари" које га „не занимају".

Касније је повукао ту одлуку, рекавши да је добио лоше информације, и да ће наступити као ударна звезда вечери на стејџу Пирамида овог јуна (Хана се шали да ће свирати серенаде животињском свету Гластонберија онако како је то радио током његових карантинских сесија).

Али његова европска турнеја није без својих опасности.

Пишући на његовој интернет страници, Јанг је са обожаваоцима поделио забринутост да би му по повратку могао бити забрањен улазак у САД, после пораста броја људи задржаних и депортованих приликом уласку у земљу.

„Кад год говорим о Доналду Трампу, могао бих да будем један од оних који се враћају у Америку и буде му забрањен улазак у земљу или буде стрпан у затвор да спава на бетонском поду са алуминијумским ћебетом", написао је он.

Јанг, који има двојно канадско-америчко држављанство, одавно је гласни критичар председника Трампа, називајући га „срамотом за моју земљу" и тужећи га због употребе песме „Роцкин' Ин тхе Фрее Wорлд" током турнеје по земљи у предизборној кампањи.

Хана открива да је њен муж био малтретиран за време Трампове прве администрације, док је пролазио кроз процес стицања америчког држављанства.

„Искористили су сваки трик који постоји да би му загорчали живот и терали га да се враћа на разговор изнова и изнова. То је смешно, зато што он живи у Америци и плаћа порез од двадесете године."

Упркос томе, она не мисли да ће Јангу бити забрањен улазак у земљу.

„Почели су да задржавају људе који имају зелену карту или визе, што је грозно и застрашујуће, али нису, до сада, спречили америчке држављане да уђу у земљу, тако да не верујем да ће се то десити."

Хана ће пратити Јанга до Гластонберија и каже да ће снимати његов наступ са стране поред бине (можда ће ББЦ успети да искористи те снимке, ако ништа друго не успе).

То путовање пада на 25. годишњицу њеног дебитантског наступа на Вест Енду, у Седам година верности.

Има ли можда жељу да се поново врати на даске које живот значе?

„Ох, Боже, не", каже она.

„Стварно ми се допада режија, зато што не морам да будем у жижи интересовања, а то ми је много пријатнија позиција.

„Мислим, никад не реци никад, али тако се осећам у овом тренутку", додаје.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk