Међународни дан демократије: Од избора до слободе изражавања

Од Старе Грчке, преко Европе у новом веку, до савремених демократија - ББЦ вас води на кратко путовање кроз историју права грађана да одлучују о политичким питањима.

​​Ниједан континент на свету нема тако дугу традицију демократије као Европа.

Тежња грађана да одлучују о важним политичким питањима постoјала је још пре нове ере, о чему сведоче још старогрчки записи.

Еволуција демократских процеса трајала је вековима, а захуктала се за време револуција у Европи у 19. веку, када су се грађани побунили против апсолутистичке владавине.

„Појава модерне демократије везује се за почетак 19. века, када су се устали грађани Француске, незадовољни апсолутизмом монарха", каже Данијел Босхлер, професор Факултета политичких наука у Београду, за ББЦ на српском.

Међународни дан демократије обележава се 15. септембра.

Стара Грчка као 'колевка демократије'

Стара Грчка се популарно назива „колевком демократије", а све захваљујући древним Атињанима.

Око 500 година пре нове ере, становници Атине, која је у то време била град-држава, осмислили су систем гласања, наводи се у енциклопедији Британика.

Право гласа имали су сви мушкарци старији од 20 година, што се тада сматрало пунолетством.

Тако и реч демократија потиче од старогрчких речи демос, што значи народ, и кратос, што значи владавина.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Француска револуција као историјска прекретница

Крајем 18. и почетком 19. века у Француској, тада апсолутистичкој монархији, долази до серије устанака против власти, пише у енциклопедији Британика.

На западу Европе, захваљујући развоју индустрије, елита који чине махом трговци и власници фабрика, постаје све моћнија.

Раст животног стандарда осећају и сељаци, а многи поседују земљу, и све више људи се школује.

Оба слоја француског друштва желе да се отарасе феудализма, који постепено нестаје у многим деловима Западне Европе, и траже већу слободу да располажу новцем који зарађују.

Слично је и у другим деловима Западне Европе, где се због развоја индустрије значајно увећава број становника у градовима.

Међутим, у Француској, где се број становника удвостручио између 1715. и 1800, то постаје веома изражено.

„Са 26 милиона становника 1789. године, ово је била најнасељенија земља у Европи", пише Британика.

Кроз две револуције, Француска се крајем 18. и почетком 19. века из монархије трансформисала у републику.

Власт преузимају представници народа, у то време, и даље углавном богата, образована елита.

„Париз је постао један од европских центара демократије", каже професор Босхлер.

Средином 19. века, после 1848, године, сличне револуције захватиле су многе тадашње земље.

„Управо на овим темељима, у Европи су у 20. веку настале модерне демократије", додаје.

У периоду који се назива „пролеће нација", демократија је стигла у неколико земаља, међу којима су Италија, Мађарска, Хабзбуршка монархија и Данска.

Погледајте видео о насиљу на улицама Велике Британије

Модерна демократија

Иако се демократија у Европи измешта из руку једног човека у руке представника народа, на почетку 20. века и даље је била привилегија добростојећих мушкараца.

„Кроз 20. век, то у европским државама постепено мењало - негде брже, а негде спорије", прича професор Босхлер.

Велико Војводство Финска, претеча модерне Финске, 1906. је постала прва држава у Европи, која је изједначила права мушкараца и жена да гласају и буду бирани као политички представници.

Финкиње су добиле право гласа седам година пре Норвежанки, 38 година пре Францускиња и 66 година пре Швајцарки.

„Постепено, демократија је од привилегије богатих, писмених мушкараца постала универзално право свих чланова друштва", додаје професор.

Жене на простору Балкана су право да гласају и буду биране добиле тек после Другог светског рата, о чему је ББЦ већ писао.

Између два рата, Уставом Краљевине Југославије било је предвиђено да се, приликом расписивања избора, реши питање права гласа жена.

„Међутим, сваки пут када су расписивани избори, изборни закон није предвиђао право гласа за жене", испричала је историчарка Љубинка Шкодрић за ББЦ на српском.

Тек у августу 1945. на основу Закона о бирачким списковима, жене су стекле право да гласају.

Годину дана касније, стекле су и право да буду биране, када су Уставом Федеративне Народне Републике Југославије изједначене са мушкарцима у свим областима државног, привредног и друштвено-политичког живота.

Са развојем демократије, каже професор Босхлер, развијало се и разумевање шта све чини демократију.

„Данас је јасно да то нису само избори, већ и вишестраначје, слобода изражавања, слобода окупљања, слобода медија и низ других права и слобода", додаје.

Референдум као 'ултимативна демократија'

Једна од тековина демократије је и референдум.

„Грађани непосредно одлучују о важним јавним пословима, што је изворни облик демократског одлучивања", рекла је претходно за ББЦ професорка Цирила Топлак са Универзитета у Љубљани.

Како је додала, све се чешће примењују од Другог светског рата.

„То треба приписати настанку бројних нових држава и ширењу демократизације због деколонизацијских процеса, али и консолидацији или, супротно, кризи представничке демократије у развијеним деловима света", навела је.

Босхлер је пореклом из Швајцарске, земље познатe по честим референдумима.

„Анкете показују да Швајцарци виде референдум као ултимативни израз демократије", каже.

Како појашњава, референдум је начин да се директно утиче на државне одлуке".

„И заиста, грађани ове земље имају огромну моћ да утичу на политике које изабрани представници желе да спроведу", додаје.

Демократија данас

Не постоји универзалан демократски систем, каже професор Босхлер.

„Демократија је идеал, који земље у свету различито примењују", појашњава.

Како наглашава, иако државе уставом могу да се прогласе за демократске, поједине „суштински то нису".

Избори су можда најбоље огледало стања демократије, примећује професор.

„Ако изборе замислимо као фудбалску утакмицу, видећемо да понекад играчи имају фер услове за победу.

„А некад имамо и ситуацију где као да један тим има девет, а други 11 играча, један гол је већи од другог и већ од почетка знате која ће екипа победити", додаје.

Магазин Економист годинама уназад објављује Индекс демократије, у којем рангира државе у свету по степену демократских слобода.

Последњи доступан индекс, објављен маја 2024. године, показује да највиши ранг у свету имају Норвешка, Шведска, Финска, Исланд и Нови Зеланд.

Од земаља Балкана, највишу оцену добила је Словенија, са 7,8 од 10 поена.

Следе Црна Гора са 6.7, Хрватска са 6.5 и Србија са 6.3, док је Северна Македонија је оцењена са 6, а Босна и Херцеговина са само пет поена.

Међу државама у свету на овом индексу са између шест и седам поена су Монголија, Шри Ланка, Индонезија, Намибија, Аргентина и Бразил.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру, Инстаграму, Јутјубуи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk