Данска вратила Бразилу украдени домородачки плашт из доба колонијализма

Вође домородачких племена у Бразилу прославиле су повратак светог огртача, који је више од 300 година био изложен у данском музеју.

Плашт дужине 1,8 метара, направљен од 4.000 пера црвеног ибиса, званично је представљен на церемонији у Рио де Жанеиру, једном од највећих градова ове латиноамеричке државе.

Догађају је присуствовао и Луиз Инасио Лула да Силва, председник Бразила.

Огртач је одузет народу Тупинамба током португалског колонијалног периода и од 1689. године био је изложен у Копенхагену, главном граду Данске.

Његовим враћањем наглашава се колико је важно наследство предака како би се одржале њихове традиције.

Група од 200 људи из Тупинамбе је камповала испред зграде са бубњевима и лулама напуњеним лековитим биљем, чекајући да види драгоцени огртач, како би се поново повезали са њиховим прецима.

Јакуј Тупинамба је из општине Оливенка на истоку земље и прешао је 1.200 километара аутобусом како би видео овај драгоцени одевни предмет.

„Осећао сам тугу и радост. Нешто између рођења и умирања", рекао је новинској агенцији Франс прес.

Сусу Арана Морубиџада Тупинамба, један од поглавица домородаца, рекао је да су „њихови преци када су им Европљани отели огртач, остали без компаса".

Неколико светих огртача преживело је стотине година и они су и даље изложени у музејима широм Европе.

Верује се да потичу из 16. века.

Лидери Тупинамбе кажу да се не ради само о враћању артефаката у њихове првобитне домове, већ о признању аутохтоних људи, њихове земље и права.

Бразилски председник се раније обавезао да ће признати аутохтоне земљишне резерве, али влада још није званично разграничила територију Тупинамбаса.

„Противим се да се временски ограничи потраживање домородачке земље", изјавио је Лула током церемоније.

„Уложио сам вето на овај напад против аутохтоних заједница, али је Национални конгрес, позивајући се на закон који му гарантује предност у одлучивању, одбацио мој вето и расправа се наставља пред Федералним врховним судом.

„Став нисам променио: залажем се за поштовање уставом утврђених права аутохтоних народа, а то је да имају право на сопствену територију и културу", рекао је он.

Додао је и да се због тога противи апсурдној идеји да се временски ограниче потраживања за земљиштем.

Тупинамбаси заједнице тврде да територију богату минералима уништавају велика пољопривредна и рударска предузећа.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk