Израел и Палестинци: „Имам новца на рачуну, али не могу да купим хлеб за децу"

„Има дана када не могу да купим векну хлеба за моју децу, иако хлеба има, а имам и новца на банковном рачуну".

Мохамед ал-Клуб, Палестинац из Деира ал Балаха, града у средишњем делу Појаса Газе, каже да је новац на његовом банковном рачуну безвредан ако не може да га подигне, а многи трговци на мало не прихватају електронско плаћање.

У Гази последњих месеци влада оскудица готовине, посебно ода када је Израел замрзнуо издвајања за Газу из палестинских пореских прихода.

Оскудица готовог новца

Током првих месеци рата, док је растао број расељених лица, становници су стајали у редовима испред банкомата и банака, надајући се да ће подићи нешто готовине.

Неки су данима чекали да подигну новац.

Како је све већи број банака уништаван у борбама, неки цивили су били жртве банди које су прилику да зараде новац виделе у хаосу и паници, а које становници Газе зову „мафија која се бави мењачким пословима".

Шест месеци после почетка рата, Палестинска монетарна управа је 24. марта објавила да „није могуће отворити преостале пословнице банака у свим административним јединицама у Појасу Газе због непрестаног бомбардовања, нестанка електричне енергије и тешке ситуације на терену".

Затварање банака као и чињеница да већина банкомата не ради довели су до незапамћене оскудице готовог новца.

Палестинска монетарна управа је 11. маја покренула услугу инстант плаћања путем електронског банкарства, новчаника и банковних картица.

Међутим, велики проблем су представљали прекиди интернет везе, а ни услуга није наишла на велики одзив становника.

„Током осам месеци рата нашао сам само једну продавницу која је прихватала електронско плаћање, посебно сада када се производи излажу и продају на 'тезгама': у камповима, а не у продавницама", каже Мохамед.

Привреда Газе

За разумевање узрока тренутне несташице готовог новца, важно је објаснити како функционише финансијски систем у Појасу Газе.

Економију Газе озбиљно погађа блокада под којом је од 2007. године, када је Хамас преузео потпуну контролу над Појасом.

Израел каже да је блокада неопходна да би се зауставили напади ове милитантне групе.

Банке у Појасу Газе су повезане или са Палестинском монетарном управом и палестинском владом у Рамали, или су у приватном власништву и повезане су са Хамасом.

Палестинска монетарна управа основана је Протоколом о економским односима који је потписан у Паризу 1994. године и који је касније уз мале измене уврштен у Споразум из Осла.

Овим документом израелски банкарски систем контролише и надзире палестинску економију и финансијске трансакције.

Према протоколу, Израел прикупља порезе у име Палестинске управе и преноси их Монетарној управи на месечном нивоу, после одобрења и потписа Министарства финансија и одбитка процента који оставља себи.

Ова средства, позната као порески приходи, највећи су део финансијских прихода Палестинске монетарне управе, чији се део издваја за Појас Газе.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Када је Хамас преузео контролу над Појасом Газе 2007. године, хиљаде државних службеника у Гази наставило је да прима плате од Палестинске монетарне управе.

Та средстава су се пребацивала преко банака у Гази, повезаним са Монетарном управом.

Готовина је такође долазила у Газу у виду помоћи Агенције Уједињених нација за помоћ и рад палестинских избеглица (УНРВА) и Катара и сматрала се главним извором долара у Гази.

Ахмед Абу Камар, палестински економски стручњак из Газе, описује ове токове прихода као „званичне путеве за прилив готовине".

Он је за ББЦ рекао да има и незваничних путева, који се описују као „сива економија".

Али готовина која долази незваничним путевима не приказује се у монетарном циклусу или „новчаној маси", каже он.

Он је нагласио да су сви извори финансирања Газе недовољни да би се успоставио здрав привредни циклус који би омогућио нормалан живот за више од два милиона становника у Појасу Газе.

Три валуте које се користе у финансијским трансакцијама:

Утицај рата

Од почетка рата, израелске власти одбијају да пребаце Палестинској монетарној управи пореске приходе који се додељују Појасу Газе.

Израел тврди да се тим средствима помаже финансирање покрета Хамас.

У новембру 2023. године, палестинско Министарство финансија објавило је да је „израелско Министарство финансија одбило 600 милиона шекела од месечних пореских прихода под изговором да се у део тог износа убрајају плате запослених и трошкови за Појас Газе".

Почетком године, министар финансија Израела Безалел Смотрич запретио је да ће Палестинску монетарну управу лишити свих пореских прихода ако „иједан шекел" уђе у Газу.

„Ниједан шекел неће ући у Газу", написао је он на друштвеним мрежама у јануару.

Новчана маса се смањује и због људи који напуштају Газу - у виду накнада које плаћају да им се обезбеди излаз преко граничног прелаза Рафе.

Ове накнаде за излаз, које често износе десетине хиљада долара по особи, значајно су исцрпеле количину долара у оптицају у Појасу Газе.

Несташици готовине такође доприносе оштећене новчанице.

На основу споразума Палестине и Израела, оштећене новчанице су се раније замењивале новим.

Међутим, од почетка рата ова замена је обустављена, па су те новчанице постале безвредне, јер трговци одбијају да их прихвате.

Црно тржиште

Мохамед ал-Клуб је био приморан да се окрене црном тржишту.

Он узима готовину из продавнице и даје је уз провизију која се креће између десет и 20 одсто, али чак и то постаје проблем, каже запослени Махмуд Бакр ал-Лух.

На многим продавницама у којима је раније готовина могла да се подигне уз одређену провизију су обавештења да „нема готовине".

Они који имају приступ готовини „предност дају њиховим пријатељима", каже Махмуд.

Ахмед (није његово право име) говорио је за ББЦ како је давао готовину уз провизију.

То је почео да ради да би надокнадио губитак који је претрпео због подизања 40.000 шекела са његовог рачуна.

Морао је да плати провизију од десет одсто, а сада он узима 13 одсто на готовину коју исплати.

Његова зарада једва покрива мали део његових дневних потреба.

Али становници Газе који се окрећу црном тржишту жале се на „изнуде" које продубљују њихове свакодневне тешкоће.

Погледајте и ову причу из Газе

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk