ББЦ открива: Деца прикупљају сировине за производњу луксузних парфема

Деца су брала састојке које користе добављачи две козметичке компаније, сазнаје ББЦ.

Истрага ББЦ-ја о ланцима снабдевања парфема од прошлог лета показала је да јасмин који користе добављачи Ланкома и Ерин Бјутија беру малолетници.

Сви брендови луксузних парфема тврде да воде политику нулте толеранције према коришћењу дечје радне снаге.

Л'Ореал, власника Ланкома, рекао је да посвећен поштовању људских права.

Есте Лодер, власник Ерин Бјутија, рекао је да је контактирао властите добављаче.

Јасмин коришћен у Ланком Идоле Л'Интенс - и Икat Јасмин и Лимоне Ди Сицилија за Ерин Бјути - потиче из Египта, који производи око половине светских залиха цветова јасмина - кључног састојка парфема.

Погледајте видео: „Немам ништа против тога да људи користе парфем, али желим да виде бол ове деце"

Инсајдери из ове индустрије рекли су нам да шачица компанија које су власници бројних луксузних брендова крешу буџете, што за последицу има веома ниске плате.

Египатски берачи јасмина тврде да их то присиљава да у рад укључе и властиту децу.

А открили смо и да су системи инспекције, које користи индустрија парфема да би проверавала ланце снабдевања, изузетно мањкави.

Специјални известилац УН-а за савремене облике ропства Томоја Обоката рекао је да је узнемирен ББЦ-јевим доказима, у које спада и тајни снимак настао у пољима египатског јасмина током сезоне бербе прошлог лета.

„На папиру, индустрија обећава веома много лепих ствари, као што су транспарентност ланца снабдевања и борба против коришћења дечје радне снаге.

„Кад гледате овај снимак, заправо видите да они не раде ствари које су обећали да ће радити."

Хеба - која живи у селу у дистрикту Гарбија, у срцу египатског региона јасмина - буди своју породицу у 03:00 изјутра да би почели да беру цвеће пре него што их врелина сунца оштети.

Хеба каже да њено четворо деце - узраста од пет до 15 година - морају да јој помогну.

Као и већина берача јасмина у Египту, она је позната као „независни берач" и ради на малим фармама.

Што више она и њена деца уберу, више ће зарадити.

У ноћи када смо је снимили, она и њена деца су успели да уберу 1,5 килограм цветова јасмина.

Пошто исплати трећину властите зараде земљопоседнику, њој остаје око 1,5 долара за рад од те ноћи.

То вреди мање него икада пре, имајући у виду да је инфлација у Египту рекордно висока, а берачи често живе испод границе сиромаштва.

Хебиној десетогодишњој ћерки Басмали је такође постављена дијагноза тешке алергије ока.

На здравственом прегледу који смо посетили заједно са њом, доктор је рекао да ће утицати на њен вид ако буде наставила да бере јасмин без лечења запаљења ока.

Једном кад се јасмин убере и измери, пребацује се преко сабирних тачака до једне од неколико локалних фабрика које извлаче уље из цветова - главне три су А Факри енд Компани, Хашем Брадерс и Мачалико.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Сваке године, фабрике су те које одређују цене јасмина које беру људи попут Хебе.

Тешко је проценити колико је тачно деце међу 30.000 људи који учествују у египатској индустрији јасмина.

Али током лета 2023. године, ББЦ је снимао широм овог региона и разговарао са многим становницима који су нам рекли да због ниске цене јасмина морају да укључе децу у рад.

Уверили смо се да су на четири различите локације значајан број берача који раде на малим фармама - које снабдевају главне фабрике - била деца млађа од 15 година.

Више извора нам је рекло да има деце која раде на фармама директно у власништву фабрике Мачалико, тако да смо отишли тамо да је у тајности снимимо и затекли бераче који су нам рекли да им године варирају од 12 до 14.

Илегално је за било кога млађег од 15 година да ради у Египту између 19:00 и 07:00 сати.

Фабрике извозе уље јасмина међународним кућама за прављење мириса у којима се праве парфеми.

Живадан, са седиштем у Швајцарској, једна је од највећих тих кућа, и има дугогодишњу сарадњу са А Факри енд Компани.

Али козметичке компаније изнад њих - у које спадају Л'Ореал и Есте Лодер - држе у рукама сву моћ, према независном парфимеру Кристофу Лодамијелу и неколико других инсајдера из индустрије.

Познати и као „господари", оне дају инструкције и веома ограничен буџет за куће за прављење мириса, испричао је он.

„Интерес господара је да имају најјефтиније могуће уље како би га ставили у бочице за парфеме", а потом продали по највишој могућој цени, каже Лодамијел, који је провео више година радећи у једној од кућа за прављење мириса.

„Они не одређују плату или наднице берача, нити праву цену јасмина, зато што су они изнад тога", објашњава он.

Али, каже он, због буџета који одређују, притисак на наднице се „слива надоле" - на фабрике и, на крају, на саме бераче.

„Постоји велика неусаглашеност између драгоцености о којој се говори у тржишним расправама и онога што се заправо даје берачима", додаје он.

У промотивним материјалима, компаније за парфеме и куће за прављење мириса наводе праксу набавке из етичког извора.

Сваки послодавац у ланцу снабдевања такође је потписао писмо УН-у о преузетим обавезама, према којима се обавезује ће се држати њихових смерница у вези са безбедном радничком праксом и елиминисањем дечје радне снаге.

Проблем је, према вишем руководиоцу куће за прављење мириса Живадан, недостатак контроле коју компаније за парфеме имају над властитим ланцима снабдевања.

Говорећи под условом да остане анониман, овај руководилац је рекао да те компаније очекују од кућа за прављење мириса да дају инструкције инспекцијским компанијама треће стране које проверавају да ли се поштују прописи.

Инспекцијске фирме које најчешће помињу конгломерати и куће за прављење мириса на својим интернет страницама, и у писмима УН-у, јесу Седекс и УЕБТ.

Њихови инспекцијски извештаји нису јавно доступни, али представљајући се као купац који тражи јасмин из етичких извора, успели смо да наведемо фабрику A Факри енд Компани да нам пошаље извештаје обе фирме.

Извештај УЕБТ-а, заснован на његовој посети фабрици прошле године, показује да су постојали извесни наговештаји проблема са људским правима, али се не залази у детаље.

Упркос томе, компанија је добила „верификацију", што значи да може да тврди да нуди „одговорно набављено уље јасмина".

УЕБТ је, у одговор на ово, рекао: „Једна компанија је добила атест коришћења одговорних извора, подложан акционом плану… и који важи до средине 2024. године, а биће повучен ако не буде био спроведен."

Седексов извештај је дао фабрици блиставу оцену, али је очигледно из текстуалног објашњења да је оцена дата на основу посете која је унапред најављена, а инспекцији је била подвргнута само фабричка локација, а не и мала фарма са које стиже јасмин.

Седекс нам је рекао да је „категорички против свих облика злоупотребе дечје радне снаге.

„Али не може се нити сме ослањати само на једно мерило да би се разоткрили или санирали сви ризици или последице по животну средину или људска права."

Правница Сара Дадуш, оснивачица Пројекта одговорних уговора, чији је циљ да унапреди људска права у глобалним ланцима снабдевања, рекла је да ББЦ-јева истрага „показује да ти системи не функционишу".

Проблем је у томе, каже она, што „инспектори раде инспекцију само онога за шта су плаћени да провере", а у то не мора да спада цена исплаћена радној снази - која је „главни узрок" коришћења дечје радне снаге.

А из Факри енд Компани нам је речено да је дечја радна снага забрањена и на њеној фарми и у самој фабрици, али да огромна већина њеног јасмина потиче од независних берача.

„Године 2018, под надзором УЕБТ-а, спровели смо Пројекат заштите биљке јасмин, који уводи забрану појединцима млађим од 18 година да раде на фармама."

Фабрика је додала да је „према било каквим упоредивим стандардима у Египту, брање јасмина добро надокнађено".

Мачалико је рекао да не користи бераче млађе од 18 година и додао да је повећао цену коју плаћа за јасмин у последње две године и да ће то учинити поново ове године.

Хашем Брадерс рекли су да је наш извештај „заснован на информацијама које доводе у заблуду".

Живадан, кућа за мирисе која прави Ланком Идоле Л'Интенс, описао је нашу истрагу као „дубоко узнемирујућу", додавши да је „на нама свима да наставимо да предузимамо актуелне кораке за потпуно елиминисање ризика од коришћења дечје радне снаге".

Фирмених, кућа за мирисе која прави Икат Јасмин и Лимоне Ди Сицилија за Ерин Бјути, а у лето 2023. године је набављала јасмин од Мачалика, рекла нам је да сада користи новог добављача из Египта.

Она је додала да ће „подржати иницијативе чији је циљ да колективно укажу на овај проблем индустријским партнерима и локалним фармерима јасмина".

Представили смо резултате наше истраге и „господарима" парфема.

Л'Ореал је рекао да је „активно посвећен поштовању најзаштићенијих међународно признатих стандарда људских права", додавши да „никад не тражи од кућа за мирисе да иду испод тржишне цене за састојак на штету фармера.

„Упркос нашој снажној посвећености… ми знамо да у одређеним деловима света у којима раде добављачи Л'Ореала постоје ризици од непридржавања нашим обавезама."

„Кад год се појави проблем, Л'Ореал ради проактивно на проналажењу суштинског узрока и начина да се тај проблем реши. У јануару 2024. године, наш партнер је извршио процену утицаја на људска права на лицу места да би идентификовао потенцијална кршења људских права и пронашао начине да их спречи и ублажи, са нагласком на опасност од постојања коришћења дечје радне снаге", додали су.

Есте Лодер је рекао: „Ми верујемо да права детета морају да се поштују.

„И контактирали смо наше добављаче да бисмо истражили ово веома озбиљно питање. Ми разумемо сложене социо-економске околности локалног ланца снабдевања јасмином и предузимамо кораке да стекнемо већу транспарентност и радимо на унапређењу животних средстава заједнице која обезбеђује састојке."

У Гарбији, берачица јасмина Хеба била је шокирана кад смо јој рекли по којој цени се парфем продаје на међународном тржишту.

„Људи овде не вреде ништа", рекла је она.

„Не смета ми што људи користе парфем, али желим да људи који користе овај парфем у њему виде бол деце. И да се огласе."

Али адвокаткиња Сара Дадуш каже да одговорност није на потрошачу.

„То није проблем који је на нама да решавамо.

„Потребан нам је закон… Потребна нам је корпоративна одговорност, а она не може да буде само на потрошачима."

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk