Италија и криминал: Стеже се обруч око „Флексимена" - уништавача камера за мерење брзине на путевима

У целој Италији прича се о некоме ко себе назива „Флексимен" и који је објавио рат камерама за мерење брзине на путевима.

Себи је дао задатак да их сруши што више, а до сада је пријавио 15 успешних напада.

Специјални полицијски одред и четири различита тужилаштва сада истражују нападе.

Анонимни вандал почео је акцију пре неколико месеци на североистоку земље, када је све више и више камера било ван функције.

Фотографије његових поступака потом су се прошириле друштвеним мрежама, заједно са надимком који је преузет од италијанске речи за угаону брусилицу, flessibile - алат који је углавном користио за уништавање камера.

Док његове рушилачке акције могуће одражавају гнев јавности због све већег броја камера за контролу брзине на путевима, други упозоравају да се у Италији бележи већи број смртних случајева у саобраћајним несрећама него у многим другим европским земљама.

Оно што није јасно је да ли је „Флексимен" један човек или више њих, или се сада тај покрет развио и има много вандала имитатора.

Полиција у северозападном региону Пијемонт саопштила је да је подигла оптужницу против осумњиченог 50-годишњака, али је већина напада пријављена у области Венето на североистоку.

На месту једног од последњих напада, анонимни осветник је оставио руком исписану поруку: „Овде је био Флексимен".

Вандалске методе су доследне, а на друштвеним мрежама расте број оних који подржавају Флексимена, доживљавајући га као неку врсту модерног Робина Худа.

Чак му је и улични уметник Евирејн посветио најновији рад у Падови.

Његов графит приказује лик Уме Турман из филма Квентина Тарантина „Убиј Била", која држи мач у једној руци и исечену камеру за контролу брзине у другој.

Аутовелокс (autovelox), како се саобраћајне камере називају Италији, одувек су биле спорне и изазивале полемике.

Познато је да их Италија има највише у Европи - процењује се да је на путевима постављено од 11.000.

То је за трећину више него у Великој Британији (7.700) и скоро три пута више него у Немачкој (4.700).

То, вероватно, објашњава извор беса појединих у Италији према камерама за мерење брзине, а локални градоначелници кажу да још неће заменити уништене камере новим.

Званично образложење за такав став је - смиривање ситуације.

Последњих година, драстично су порасле запрећене казне возачима за прекорачење брзине.

У градску касу Фиренце, рецимо, од тих казни се слило 23,2 милиона евра током 2022. године, а следе Милано, Ђенова и Рим, подаци су италијанског удружења за заштиту потрошача Кодаконс.

Али подаци о безбедности на путевима у Италији су суморни.

Европски савет за безбедност у саобраћају процењује да је број смртних случајева у Италији на милион становника 2022. износио 54, што је скоро двоструко више од 26 на милион изгубљених живота у Великој Британији и 37 на милион у Шпанији.

Паолу ди Каро, политичку новинарку италијанског дневног листа Коријере дела Сера, ови подаци лично погађају.

Због личне трагедије, она се противи „Флексимену" и онима који га подржавају.

Док је чекао аутобус у Риму у октобру 2022, њеног 18-годишњег сина Франческа Валдисерија оборио је и убио возач који је возио пребрз.

„Волела бих да [Флексимен] само један дан, један једини дан, осети оно што ја осећам када одем да положим цвеће на место где је мој син убијен, а затим на [гробље у] Верану где заувек почива у сандуку прекривеног бетоном", каже она.

Док је ишла ка синовљевом гробу, она је за ББЦ рекла да енигма и мистерија која обавија „Флексимена" одражава културу која поручује људима да имају право да осећају да правила не важе за њих.

„Људи га доживљавају као хероја, али 'Флексимен' је за мене просто срамота.

„Идеја да се тако нешто ради само из забаве… мени је једноставно неподношљива. Као да се ругају мом сину."

Прича о камерама за контролу брзине ушла је и у италијанску политику.

Матео Салвини, лидер странке Лига, увидео је да из овога може да извуче корист уочи регионалних и европских парламентарних избора.

Салвини, који је и министар саобраћаја и заменик премијера, критиковао је градоначелника Болоње Матеа Лепореа због увођења новог ограничења брзине од 30 километара на сат широм града.

Смањење брзине у Болоњи, међутим, потписало је министарство које води Салвини, а изазвано је подацима Европске комисије које показују да је ризик од смрти за пешаке осам пута већи при 50 километара на сат него при 30 километара на сат.

Одлука о смањену брзине у Болоњи иницирало је протест возача, а више од 52.000 људи потписало је петицију да се о томе организује референдум.

„Проблем је што је ограничење од 30 километара на сат једноставно прениско", пожалила се Гвендалина Фурини, 22-годишња студенткиња која је покренула петицију.

„Пролазак кроз град траје предуго, а не решава суштински проблем, а то су људи који возе под дејством алкохола или дроге", каже она.

На недавном састанку, сучелила се и са градоначелником, али за сада без успеха.

Иако признаје да није стручњак за саобраћај, жели да се њен глас чује.

„Ми смо референдумом добили право на развод и абортус, зашто се и о овоме тако одлучило?

„Ово није демократија коју студирам на факултету".

Погледајте видео: Критичне тачке за бициклисте у Београду

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk