Русија и Украјина: Прича о тројкама које су рођене на дан почетка руске инвазије

Украјински пар Хана и Андреј Березињец били су одушевљени када су сазнали да очекују тројке.

Али, на дан порођаја избио је рат, а девојчице су на свет дошле уз звук руских граната које су падале око њих.

Када је Хана отишла на први ултразвучни преглед, видела се мала тачка - беба коју су она и Андреј толико дуго планирали.

Али, приликом следећег прегледа, лекар им је рекао да очекују близанце.

Када су отишли на трећи преглед, открило се да Хана заправо носи тројке.

„Бојали смо се да одемо на четврти преглед", шали се Хана.

Али, пар је био срећан.

„Заиста смо желели децу.

„Бог нам је услишио жељу и подарио нам троје одједном", каже за подкаст Ukrainecast.

Хана је 23. фебруара 2022. године отишла у породилиште у граду Чернигову где је требало да се породи царским резом, који је био заказан за наредно јутро.

Већ неко време се причало о руској инвазији, али она није у то веровала све до раног јутра 24. фебруара када је добила поруку од брата, који је био у војној школи.

Рекао јој је да је рат почео и да не зна где ће га послати.

Саветовао ју је да напусти Чернигов.

Али, она није могла одмах да оде.

Операција је била заказана за 9 сати, а особље болнице се спремало да породи прве троје у последње три године.

Хана није могла да верује да је рат почео.

„Мислила сам да ће то бити негде далеко, на пољу, у шуми, али не у нашим животима".

Андреј је у болницу стигао у шест сати.

Понео је торбу у којој је била одећа и друге потрепштине, и покушао је да је смири.

„Рекао је да је најважније да нашу децу донесем на свет", сећа се Хана.

Бебе су рођене у размаку од само неколико минута: Емилија у 9:36, Оливија у 9:37, а Меланија у 9:38.

„Нисам могла ни да замислим да ће бити оволико лепе", каже Хана.

Десет минута касније, у 9:48, гранична служба Украјине званично је саопштила да су руска војна возила ушла у Черниговску област.

Погледајте видео: Украјинка која се породила у Црној Гори

Склониште

Чернигов је град у северној Украјини, близу границе са Белорусијом, одакле је ушао део руских јединица.

Град је одмах гранатиран.

Иако Русија није окупирала град, претрпео је велику штету.

У вечерњим сатима истог дана када се породила, док се још опорављала од операције и једва могла да устане из кревета, речено јој је да однесе бебе у склониште.

„Била сам потпуно изгубљена.

„Нисам знала како тамо да стигнем", каже Хана.

Да би отишла у склониште, морала је да изађе напоље, а температура је била близу нуле.

Медицинске сестре су увиле бебе у у топлу ћебад и однеле их уместо Хане.

У склоништу је било око 100 људи са новорођенчадима, а ту се родило и 20 беба, речено је касније украјинским медијима.

Иако су Ханине бебе биле здраве, рођено су превремено и биле су недоношчад.

У нормалним околностима, стављене би у инкубатор, али њега није било у склоништу, па су их сестре наизменично привијале испод одеће и тако грејале.

„Девојчице су било толико беспомоћне.

„Лежала сам поред њих и нисам знала како да им помогнем", Хана изговара дрхтавог гласа.

Биле су мајушне.

Емилија је имала само 1,6 килограма, а Меланија 1,4 килограма.

Оливија је тежила само 1,1 килограм.

Да би преживела, морала је да буде премештена на одељење интензивне неге.

Хана и Андреј нису хтели да тамо буде сама, па се после недељу дана у склоништу цела породица преселила на први спрат болнице.

Оливија је на интензивној нези провела око две недеље.

„Боравили смо у ходнику болнице са друге две кћерке, а у подрум бисмо одлазили само када су експлозије биле снажне", објашњава Хана.

Једном, док је Хана у ходнику седела са Емилијом и Меланијом, изненада је угледала огроман бљесак, после кога је завладао мркли мрак и појавио се дим.

„Скочила сам и зграбила моју децу, не знајући да ли сам мртва или жива", присећа се она.

Тада је видела Андрија како трчи ка њој и обоје су одјурили на одељење интензивне неге да провере да ли је Оливија повређена.

Трчали су поред разбијених прозора, разнесених врата и порушених зидова.

Али срећом, соба није претрпела штету, а Оливија је била неповређена.

Погледајте и овај видео: Рускиње које иду у Аргентину да се породе

'Држи се, ја те штитим'

Породица је коначно изашла из болнице 20. марта и уз помоћ добровољаца је склоњена у Кијев.

До Кијева се обично стиже за два сата, али су они путовали пет сати, јер су ишли околним путевима да би избегли руске снаге.

Касније су неколико месеца провели у Словачкој, а онда су се вратили у родни град.

Све то време Хана је очајнички желела да њен отац Анатолиј види унуке.

Борио се у украјинској војсци и његове поруке су им давале огромну снагу.

„Стално је говорио: 'Држи се, ја те штитим, ја те браним.

„Отераћемо Русе'", присећа се Хана.

После повлачења руских снага из Черниговске области у априлу 2022. године, Анатолиј је послат у источну Украјину.

Породица се надала да ће доћи кући за први рођендан девојчица, али није успео.

Погинуо је 11. јануара 2023. године на фронту у близини села Терњија, у Доњецку.

Имао је 51 годину.

„Не престајем да мислим да ће се рат завршити и да ће се са ратишта вратити кући", изговара Хана очију пуних суза.

„Не могу да верујем да наша цела породица неће бити на окупу".

Хана и Андреј кажу да је прва година живота њихових беба као „филм страве", али да захваљујући девојчицама има много љубави и среће - „трипут више".

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk