Спорт и Америка: Како је бити члан Генерала из Вашингтона, тима са једном победом и 17.000 пораза

Петог јануара 1971. године, Луис Хемран Клоц је урадио нешто што ниједан други кошаркаш није успео да понови.

Пред гледаоцима који нису могли да поверују шта се дешава, у граду Мартин у савезној држави Тенеси, човек познат као Црвени је прекршио једно од најсветијих неписаних правила у спорту.

Клоц је као играч/тренер Вашингтон Генерала погодио победнички кош против Харлем Глобтротерса.

Сви знају да Генерали не би требало да су у стању да победе Глобтротерсе.

,,Гледали су нас као да смо им убили Деда Мраза", рекао је касније Клоц док су узвици негодовања одјекивали универзитетском двораном.

Од тада је прошло више од 50 година током којих су Глобтротерси немилосрдно спроводили освету.

Уз непогрешиву мелодију песме Сwеет Георгиа Броwн, они су као путујуће позориште остваривали победе против несрећних Генерала који никада више нису победили свог славног противника.

За разлику од општег додворавања која су доживљавали Глобтротерси, они који су носили озлоглашене зелене дресове Генерала су трпели звиждуке, исмевање и закуцавања током својих пораза, пораза, пораза…

Они су били од оне најређе спортске робе: аутсајдери за које нико не навија. Па зашто би онда било ко желео да игра за Генерале из Вашингтона?

,,Играње у овом тиму представља најбоље године мог живота", присећа се Антоан Медокс, бек стрелац Генерала у периоду 2007 - 2010. године.

,,Путовао сам са једним од најпознатијих тимова на свету. То је прилично феноменална ствар".

Можда ће вам и ова прича бити занимљива:

Најранија сећања која Медокс има у вези са Генералима из Вашингтона датира још од када је имао разговор о својој будућности док је похађао високу школу у Лагранжу у Калифорнији. Када је рекао својим наставницима да жели да буде кошаркаш, Медокс је добио прилику да кришом прати Свит Луа Данбара, легендарног Харлем Глобтротера. Није прошло много времена, а праћење Глобтротерса је постало дневна опсесија нестрпљивог школарца.

,,Отишао сам на утакмицу и сећам се како сам, гледајући Вашингтон Генерале, помислио: 'Човече, како ли су само ови момци добили овај посао'", каже Медокс.

Ускоро је и сам то сазнао када је био позван на пост-факултетски тренинг.

Будуће НБА звезде врло често проналазе баш на оваквим окупљањима, иако многи играчи овде долазе због надања да ће остварити професионалне каријере с друге стране океана.

Они који би остали без таквих ангажмана, били су идеалне мете за скауте Генерала.

,,И даље сам тежио неком одласку, не бих ли негде професионално играо кошарку", каже Медокс који сада ради за једну технолошку компанију у Калифорнији.

,,Сматрао сам да ћу макар путовати и да ће се појавити нека могућност и да ће ме видети скаути других тимова".

Глобтротери славу свог имена спроводе играјући на стотине утакмица током једне сезоне на обимној турнеји по Сједињеним државама, након чега следи експресна турнеја по Европи, Јужној Америци и Азији. А гдегод да оду они, прате их и њихови ривали.

,,Било је то најбоље могуће искуство које може да ти се деси након колеџа. За три године сам обишао 26 различитих земаља", каже Медокс.

Повремено се организују и посете америчким војним базама. Дејвид Бирч, који је са Генералима био пуних 5 година, присећа се ризичних путовања у Јапан, Немачку, Либан, па чак и Авганистан.

,,Ако бисте у Авганистану изашли из своје базе, морали бисте да носите шлем на глави и заштитни прслук", каже он.

,,Било је то строго правило, али смо били задовољни јер смо могли да путујемо преко океана и посећујемо и забављамо наше трупе. Они су нам били захвални на томе".

И поред тога што Бирч признаје да се још нико није обогатио од првог уговора са Генералима, играње кошарке на потпуно плаћеној светској турнеји и није тако лош начин да покријете животне трошкове када се вратите кући.

,,Сматрао сам да је то одлична прилика", каже он.

,,Плаћају ме да истрчим на паркет, да шутирам неке тројке и да путујем".

Пријатна сећања Кејлеба Кимброуа на сезону са Генералима укључују и утакмицу на крову некадашњег дома Филаделфија Севентисиксерса, као и играње у распродатом Медисон Сквер Гардену.

Поносан је што је одиграо малу улогу у фолклору Глобтротерса.

,,Заиста сам захвалан што сам био део кошаркашке историје", каже он.

Основани 1926. године, Харлем Глобтротерси потичу из Чикага. У годинама у којим је кошарком владала сегрегација, власник тима Ејб Саперстин - бели Јеврејин из Лондона - називу тима је додао и Харлем, како би публици било јасно да је његов тим црн.

Харлем Глобтротерси су инспирисали генерације црних Американаца тако што су редовно побеђивали најбоље америчке саставе сачињене од искључиво белих играча.

Глобтротери Чак Купер, Нет Клифтон и Хенк ДеЗони су 1950-их били први црни кошаркаши који су заиграли у НБА лиги.

Пошто су помогли у рушењу расних баријера у спорту, Саперстинови момци нису више имали потребу да побеђују НБА елиту да би се доказали.

Уместо тога, они су мејнстрим публици постајали интересантни због све театралнијих наступа.

Саперстин је желео да његови Глобтротерси наступају сваке вечери.

Одлучио је да позове риђокосог плејмејкера који је, са својих 170 цм, био и остао најнижи НБА шампион икада, након победе његових Балтимор Булитса 1948. године.

Звао се Ред Клоц.

Војни ветеран из Другог светског рата је пристао да оформи респектабилан тим кошаркаша.

Тиму је дао име у част генерала Двајта Ајзенхауера.

Упркос симболизму који је наговештавало име тима који ће, препун отпадника и противника естаблишмента, понижавати уштогљену елиту - чини се да то није била Клоцова намера.

Он је више волео да свој тим описује као Џинџер Роџерс страну насупрот Фред Астера Глобтротерса, па су 1952. године Вашингтон Генерали започели своје вишедеценијско путовање са злотворима из Харлема.

Али до тренутка када ће оснивач овог тима одапети онај контроверзни победнички шут 1971. године као 50-годишњак, било каква помисао да се Генерали сматрају изузетним играчима била је све незнатнија.

Чак ни повремена рибрендирања у надимке попут Редс из Њу Џерсија или Њујорк Нешенелс, нису успела да спрече да Генерали у популарној култури постану синоним за губитнике без трунке среће.

И тако је остало све до данашњих дана.

Можда сте гледали Харвија Спектра како на окрутно-шаљив начин приша о Генералима у ТВ серији Суитс, или епизоду серије Како сам срео твоју мајку у којој Тед и Маршал урлају на прситрасног судију док носе зелене дресове.

А ту су и Симпсонови и кловн Красти који проклиње изгубљену опкладу реченицом: ,,Ја сам мислио да су ови давно нестали".

У сваком од ових примера, гледаоцима није потребно објашњавати шалу.

Генерали из Вашингтона су постали део вицева.

То се такође пренело и на паркет.

Од посипања водом до свлачења шорцева, многи од ових потеза долазе право из циркуса.

Али, уколико господари ринга играју у плавим дресовима, онда су они у зеленим само тужни кловнови.

,,Усред утакмице би ми поцепали дрес, па сам морао да трчим по терену само у боксерицама", каже Кимброу, уз смех. ,,А шутирао сам и слободна бацања балонима", додаје он, реферишући се на скечеве у којима је кошаркашка лопта замењивана балонима испуњеним хелијумом.

Али нису сви уживали у прављењу будале од себе. Ако сте били стартер у колеџ кошарци, онда вам је потребно време да се навикнете на резервну улогу. Додајте томе и исцрпљујућа путовања и онда велики промет играча у тиму и није изненађење.

,,На тренутке је све то било, као што може и да се претпостави, веома фрустрирајуће", признаје Кимброу. ,,Као она врата која се окрећу. Постојала је окосница тима која се није мењала и ти момци су били ту. Али било је и других који су били фрустрирани због опште несразмере и неједнакости. Немаш подједнак третман, али знаш да је то тако".

,,Било је оних који би одлазили усред турнеје. Безброј је разлога. Било је и оних који би одлазили усред утакмице", каже Бирч.

Он се присећа и једне ситуације када је његов саиграч отишао због ручка.

,,Сви су желели да обезбеде да Глобтротерси једу први да би могли да иду да деле аутограме", каже он. ,,И када бисмо први стигли у кантину, свеједно бисмо морали да чекамо. А то се многима баш и није допадало".

У појединим периодима кошаркаши Глобтротера су могли да зараде и више од професионалаца.

Колеџ звезда Вилт Чемберлејн је 1958. године ишао на турнеју са Саперстиновом путујућом дружином све док није накупио довољно година да заигра у НБА лиги.

Он је ускоро постао најбоље плаћени кошаркаш јер је потписао почетни (руки) уговор са тимом Филаделфија Вориорс за 30.000 долара (данашњих 250.000$).

Ипак, за њега је то било смањење плате. У дресу са црвено-белим шорцем би за годину дана на турнеји зарадио дупло више новца.

Неке друге легенде, попут Медоуларка Лемона и већ поменутог Данбара, такође су представљали одомаћена имена у своје време.

Иако чланови данашње поставе можда и не представљају тако препознатљива спортска имена, због силних ТВ програма и појављивања у свему и свачему, од епизода серије Улица Сезам до Нинџа ратника, и даље постоје велике шансе да ће чак и мање загрижени кошаркашки фанови моћи да именују неког Глобтротера.

Тренутно највећа звезда Тандер Лоу има неколико оборених Гинисових рекорда и преко 64.000 пратилаца на друштвеним мрежама.

Именовање неког од Генерала из Вашингтона је већ озбиљнији задатак.

Њихових имена нема на вебсајту Глобтротерса, нити је било ко од њих наведен у програму направљеном за потребе последње турнеје по Великој Британији.

Уколико би неко пожелео да купи дрес или неко друго обележје Генерала, такође би био веома разочаран.

Навијачи са Магичним пропусницама могу да шутирају на кош заједно са Глобтротерсима два сата пред почетак утакмице.

Током саме утакмице, играчи су озвучени не би ли остварили директан контакт са навијачима.

Они на паркету остају и током ,,пете четвртине" када деле аутограме.

За разлику од тога, Генерали се појављују на терену уз бујицу звиждука, а затим се одшуњају, поражени, са последњим звуком сирене.

Микрофон никада не добијају.

,,Није вам дозвољено да останете на паркету и да се сликате. Није вам дозвољено да дајете аутограме. Није вам дозвољено да комуницирате са медијима", каже Бирч.

,,За нас нема бог зна какве интеракције са навијачима. Више је то, као, ту смо, играмо утакмицу и затим се склањамо с терена", каже Медокс, уз напомену да то може да буде тешко ватрено крштење.

,,На почетку, то је нека врсте провере твог ега. Јер можда и ти желиш да будеш део таквих ствари".

Неке од турнеја нуде лек. У неким деловима света у којим наратив Глобтротерса и није тако познат, Генерали доживљавају ретке тренутке препознатљивости.

,,Било је људи у Кини и Јужној Америци, местима на којом кошарка није спорт број 1, где навијачи нису имали представу да то није НБА", присећа се Бирч.

,,Они би нас третирали као и саме Глобтротере, желели су наше фотографије и аутограме.

,,Нама је то било кул. Били су то ретки тренуци када бисмо могли да играмо и да се осећамо као да смо прави НБА професионалци", додаје.

Без обзира на озбиљан дисперитет у примањима, количину посла и клицање са трибина, однос између Генерала и Глобтротера је присан.

Нарочито када се игра преко океана, када два састава заједно путују.

Они поврх свега деле и једну тајну.

,,Нико још није потписао за Генерале с идејом да ће да побеђује", признаје Бирч, обраћајући се слону у просторији.

,,Ако сте неко ко жели да игра кошарку и ако сте компетитивни, онда овај посао није за вас. Јер ћете само бити исфрустрирани и на крају ћете бити од оних који одустају".

Али, колико једна Глобтротерс представа заиста обухвата и праву, такмичарску борбу пет-на-пет?

Таква питања се не постављају.

Разумљиво, организација не воли приче о таквим стварима и активним играчима није ни дозвољено да разговарају о механизму на који се утакмица одвија.

И заиста, може ли им се замерити на томе?

Постоје и разлози због којих џиновски Мики Маус у Дизниленду никада не скида своју главу са рамена.

,,Они би увек истицали како не желе да покваре магију", каже Бирч и наводи пример због којег је могао да добије отказ и пре него што је 2015. године отишао и постао наставник.

Бирч описује тренирање по унапред исписаном сценарију на припремама за турнеју, али каже да су постојали и сегменти које су звали ,,правом игром".

Били су то непредвиђени тренуци који су дозвољавали прави правцати нападачко-одбрамбени дуел.

,,Када сам почињао, прве године, скоро половину утакмице смо играли ',праву игру'. Сви смо знали како ће изгледати последња четвртина, а знали смо и како ће се играти прва четвртина.

,,Али друга и трећа су биле отворене за игру", каже Бирч који је као тренер на терену био одговоран за поштовање договорене формуле.

,,У мојој петој и последњој години, игра је прерасла из неке врсте уличног баскета са комичним елементима у стопостотно дечији шоу програм. Тако да смо тада имали можда три или четири ,,праве" ситуације током целог меча.

,,Стигао сам као кошаркаш, а отишао као глумац", додаје.

Бивши играчи попут Бирча нису обавезани било каквим омертама на тајност, али као што од Рока или Стива Остина не очекујете да ће одавати тајне професионалног рвања по одласку у пензију, тако се понашају и ветерани Генерала из Вашингтона.

,,Играли смо доста тесних утакмица. Имали смо своје шансе. Али да, увек смо остајали кратких рукава", каже Медокс, неспособан да сакрије осмех.

,,Било је и баш напетих мечева. Али никада нисмо победили", каже Кимброу, наглашено одмахујући главом.

Али за оне истрајне такмичаре који су одрасли сањајући НБА лигу, стајање по страни и гледање још једног ситног веза Глобтротерса, мора да је било у супротности са њиховим урођеним спортским нагонима.

,,Било је компликовано", признаје Кимброу, данас кошаркашки тренер у Вирџинији.

,,Али било је и делова утакмице када смо играли. Играли бисмо одлучно, и онда би ти такмичарски гени прорадили. А било је и тренутака када смо били баш добри".

Понекад и превише добри.

Кимброу се присећа утакмице на терену Чикаго Булса када су Генерали били опоменути током једног тајм-аута.

,,Погодили смо толико тројки да смо створили осетну разлику. Сећам се строгог обраћања једног од тренера.

,,Очигледно, Глобтротерси су се на чудесан начин вратили у утакмицу и тријумфовали. Али сви у тиму смо знали да смо ту утакмицу победили", описује он.

Играч који би запретио да ће да засени Глобтротерсе, није добијао много минута на паркету".

,,Било је ситуација у којима бих ја постигао пет или шест тројки, а да Глобтротерси нису успевали да убаце ниједан кош, након чега би њихов тренер почео да добацује: 'Изведите га'. Нису желели да изгледамо боље од њих", каже Бирч.

И док је анализа утакмице Глобтротерса залудан посао, гледање Генерала који нису имали слободу као њихови противници, открива неке занимљиве ствари.

Пошто су фантастична закуцавања била резервисана искључиво за противнике, Генерали су били ограничени на покушаје са дистанце. Без привилегије за офанзивним скоком у случају промашаја.

Што се ретко дешавало, јер су константно погађали тројке, а понекада и четворке - иновација утакмица са Глобтротерсима која је награђивала поготке са још већих удаљености.

Нема грешке, Генерали су умели да шутирају. Ту није било ничег намештеног.

,,Нису могли да нам одузму покушај хорог шута са пола терена", каже Кимброу који је неколицину својих најбољих ученика охрабривао да се придруже Генералима.

И док су Глобтротерси регрутовали играче који су имали неке изузетне каратеристике - ниски бекови који су високо скакали, изразито високи центри који нису ни морали да скачу, брза крила са турбо пуњењима - Генералима је функционалност играча била битнија од раскоши талента.

,,Они су више припадали оној опробаној и традицоналној сорти кошаркаша", објашњава Медокс. ,,Морали су да буду корисни. Јако добри са лоптом, сјајни додавачи, познаваоци саме игре".

,,Неки просечан пролазник са улице би могао да помисли да би и сам могао да буде део тима Генерала из Вашингтона. Али, по свему судећи то није било тако", каже Медокс који и даље одлази на утакмице Глобтротерса сваке године обучен у зелени дрес и навија за стари тим.

Бирч, који је и члан Куће славних као најбољи стрелац универзитета Отава, такође жели да истакне да његови саиграчи нису били будале.

,,Уколико играте за Генерале, то и даље значи да сте били колеџ играч високог квалитета. Имали смо доста играча који су у каријери постигли више од 2.000 поена у колеџ лигама. Било је ту момака који су заиста знали да играју".

Коначно, да су тимови играли једни против других у искључиво такмичарској утакмици, без унапред исписаних сценарија, помагала и лажних званичника, ко би имао више шанси?

,,Уколико то упитате било ког Генерала, они би вам стопроцентно рекли да би победили", инсистира Бирч. ,,Рекли би вам да су Генерали имали боље формиране играче који су заиста знали да играју праву кошарку и који би, да се играло истински, забележили већи број победа".

,,Глобтротерси би вам рекли: ,,А не, ми користимо трикове, али смо и вештији од њих".

С обзиром на то да су Генерали, без обзира на њихову репутацију, талентовани и добро вођени кошаркаши, постоји ли искушење да се забележи и нека победа, прва још од 1971. године?

Ово је питање које навијачи постављају Бирчу више него било које друго. Да би се то десило, инсистира Бирч, потребно је да сви, а међу њима свакако и арбитри, записнички сто и званични коментатор утакмице, буду део такве преваре.

Можда звучи забавно, али мало је оних у овом систему који би угрозили свој посао тако што би извели овакву смицалицу.

,,Људи нам постављају таква питања: ,,Хеј, зашто једном не победите? Али тиме бисмо прекршили уговор јер то није део наше улоге у овој представи. А ово је наш посао. Мало ко би то ризиковао".

И због тога се она озлоглашена победа у Тенесију вероватно и десила због комбинације пропуста мерача времена, непоновљиво лошег шута Глобтротера и легендарног Генерала којем је све могло да прође.

На крају крајева, франшиза Реда Клоца је можда изгубила више од 17.000 утакмица, али су до његове смрти 2014. године барем упорно покушавали да победе.

Да ли ће се то поновити у будућности?

Никада се не зна.

Чекају се Генерали…

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk