Песма црквених звона: Како раст хришћанства у Африци спасава породичну фирму
- Аутор, Бен Хендерсон
- Функција, ББЦ Ворлд сервис
- Објављено
„После Другог светског рата, и даље смо производили много црквених звона за Италију. Али почев негде од деведесетих, потражња у Италији није више била толико велика", каже Армандо Маринели.
Он је занатлија из Италије који прави црквена звона и чија фирма, Кампање Маринели, описује себе као најстарију породичну топионицу у Европи.
Срећом, породица је пронашла ново тржиште.
„Последњих 10 година, око 25 одсто наших звона произведено је за афричке земље. То је веома велики раст", каже Армандо Маринели.
У њиховој слабо осветљеној топионици, бронзана звона свих облика и величина прекривају таваницу попут сталактита.
Они већ скоро хиљаду година праве црквена звона, која висе на неким веома славним местима - од Кривог торња у Пизи до Трга Светог Петра.
И религиозно и занатски
Породични процес прављена звона једнако је религиозан колико и занатски, каже Армандо.
„Док се ради калупљење, локални свештеник благосиља топљену бронзу. На крају се изрецитује молитва и тада људи у течну бронзу убаце своје драге предмете као што су огрлице и прстење, да би у звоно био уграђен и део њих. Звона која данас звоне у црквама садрже делове њихових предака."
Армандов колега Иво - обријане главе са уредно поткресаном брадицом - каже нам да се звона ручно израђују за сваку муштерију.
„Свако звоно мора да се оглашава тоном који ми желимо. Велико звоно има дубок звук. Тон малог звона је много виши."
Процес прављења звона остао је исти од средњевековних времена.
„Бронза се лије на 1.200 степени. Кад бронза постане течна, ливење мора да буде веома, веома брзо. И после вишемесечног рада, за ливење је на крају потребан свега минут", каже Иво.
Једном кад се охлади, бронза очврсне и постане звоно.
Пре него што се звоно пошаље преко мора, тестира му се звук.
„За тај задатак, имамо занатлију над занатлијама. Почео је да ради овде кад сам имао 17 година. Сада има 85 година. Његова је последња код сваког звона", каже Армандо.
За тестирање ритма звона користи се звучна виљушка.
Пад у Европи
Пад потражње за Маринелијевим звонима код куће одражава промену ставова према хришћанству у Западној Европи - некада колевци религије.
Према Истраживачком центру Пју, 1900. године у Европи је живело отприлике 68 одсто хришћана.
Та бројка је пала на отприлике 23 одсто 2023. године, а пројектује се даљи пад на око 15 одсто до 2050. године.
Марија, времешна жена, живела је у јужном италијанском граду Агнонеу где се праве звона читав свој живот и присуствовала је том паду.
„Некада је црква спајала младе људе и организовала фудбалске турнире и позоришне представе. И тако је црква постала центар локалне заједнице", каже она.
„Они се сада више не баве тим активностима. Сада је као у пустињи."
И уместо да нађу нови дом негде у близини, Маринелијева звона почела су да путују преко океана, као бронзани светионици који обележавају ширење хришћанства на југ.
Раст у Африци
„Ми звоно доживљавамо као глас Бога", каже отац Клитус, локални свештеник у римокатоличкој цркви Светог Чарлса Боромеа у Одонију, у југозападној Нигерији.
Одони је мала рурална заједница.
Црква је модерна, али је изграђена у класичном стилу.
У црквеном торњу, звоно исковано у Маринелијевој радионици у Италији одјекује над околним крајоликом, означавајући време за мису.
„Црква у Африци цвета", каже свештеник.
„Пре само неколико година, није постојала католичка црква у овој заједници, али откако је изграђена црква, дошло је до великог раста", каже отац Клитус.
Раст хришћанства у Одони одражава се широм подсахарске Африке.
У Африци је на преласку у двадесети век живело мање од 10 милиона хришћана.
Али сада, према истраживању Центра за студије глобалног хришћанства, има више хришћана у Африци него на било ком другом континенту - више од 650 милиона.
Раст религиозности појачан је растом броја становника у региону.
Друге религије као што је Ислам такође су у рапидном порасту.
Пенткосталски покрет
Прича о расту хришћанства у Африци није комплетна без помињања пентекостализма - верског покрета са најбржим растом на Земљи.
Пентекостализам је облик хришћанства који ставља нагласак на деловање Светог духа и верниково директно искуство у доживљавању присуства Бога.
Докторка Ними Варибоко, професорка са Бостонског универзитета и ауторка књига о глобалном хришћанству, каже да је број пентекосталаца на континенту порастао са 107 милиона 2006. године на 230 милиона 2020. године..
Међународни центар јеванђеља Дунамис једна је од највећих пентекосталних цркава у Нигерији.
Доктор Пол Ененче је тамошњи пастор и добро позната личност у земљи.
„Ми верујемо да ће ре-евангелизација Земље кренути из подсахарске Африке, а посебно ће Нигерија бити кључна за ширење јеванђеља у свету. Верујте у то!"
Шта Армандо Маринели мисли о променљивој судбини његових звона: о њиховом муку у Европи, али гласној звоњави у Африци?
„Наша звона су као термометар вере", каже он.
„Преко нашег заната, ми можемо одмах да знамо где је вера најживља, а где посустаје.
„Тренутно имамо поруџбине из Танзаније, Нигерије, Демократске Републике Конго. Вера овде у Италији иде горе-доле, али је зато у великом процвату у Африци."
Погледајте и овај видео:
