Израел и политика: Влада ограничила овлашћења Врховног суда, нови велики протести

Посланици израелске скупштине усвојили су контроверзну реформу правосуђа која је изазвала масовне антивладине протесте широм земље који трају месецима уназад.

Законом су ограничена овлашћења Врховног суда који је до сада могао да поништи одлуке владе претходно их оценивши неодговарајућим.

Влада Бенјамина Нетанјахуа образложила је реформе потребом да се ограничи моћ Врховног суда, која је, сматра, постала превелика.

Критичари владе, међутим, рекли су да ће владине правосудне реформе угрозити демократију у Израелу.

Усвајање закона изазвало је нове протесте, а полиција је у Јерусалиму и Тел Авиву користила водене топове против демонстраната.

Према владиним реформама, политичари ће имати доминантну улогу у избору судија и омогућиће парламенту - Кнесету - да поништава пресуде Врховног суда простом већином и у потпуности уклони неке законе из судске ревизије.

Критичари кажу да ово угрожава политички систем контроле и равнотеже, јер Израел нема устав, већ само парламент који контролише владајућа коалиција.

„Циљ реформи је да се влади омогући пресудни утицај на избор судија и ограничи могућност Врховног суда да пресуди против извршне власти или поништи законе", рекла је раније Јоланда Кнел, ББЦ дописница из Јерусалима.

Влада одговара да су мере неопходне за исправљање неравнотеже, јер су се судови све више мешали и интервенисали у политичким одлукама последњих деценија.

У средишту ове борбе је Нетанјаху, који је доминирао израелском политиком у последње две деценије.

Упркос суђењу по оптужбама за мито, превару и корупцију, што он негира, поново је изабран на премијерску функцију у новембру 2022. после 18 месеци деловања у опозицији.

Ово је његов шести премијерски мандат и сада има већину у Кнесету (парламенту) на челу коалиционе владе крајње десних и верских партија.

У понедељак, 25. јула, најпре су избили сукоби демонстраната и полиције уочи гласања у скупштини, а потом су настављени након што је реформа усвојена.

После вишемесечних масовних уличних протеста због реформе правосуђа, гласање у Кнесету у понедељак је била важна победа премијера Бенјамина Нетанјахуа.

Али битка није завршена. Могла би да потраје месецима.

Центристички опозициони лидер Јаир Лапид планирају да поднесу петицију Врховном суду да поништи нови закон, а израелска синдикална конфедерација Хистадрут запретила је генералним штрајком.

Владин обрачун са правосуђем дубоко је поделио земљу, а хиљаде резервиста, међу којима су и пилоти ратног ваздухопловства, окосница израелске војске, запретили су да неће одазивати на војне позиве.

Њихов потез изазвао је забринутост у погледу потенцијалних последица на војну спремност Израела.

Бивши шефови израелских безбедносних служби, судије врховног суда и познати правници и бизнисмени такође се гласно противе владиним реформама.

Мере је критиковао и председник Америке Џозеф Бајден, позивајући израелску владу да их одложи, што је она одбила.

Нетанјаху инсистира да је закон неопходан да би влада „спровела политику у складу са одлуком већине грађана земље".

Али изразио је спремност да разговора са опозицијом, чак и до новембра, како би се постигао свеобухватни споразум.

Контроверзне реформе поделиле су Израел, покренувши једну од најозбиљнијих унутрашњих криза у историји земље.

Стотине хиљада демонстраната излазиле су на улице сваке недеље од почетка године протестујући због, како кажу, напада на демократију.

Влада тврди да реформе служе да ојачају демократију, истичући да је Врховни суд акумулирао сувише моћи последњих деценија.

Противници страхују да би промене могле да поткопају демократски систем у земљи и да створе тло за ауторитарну владавину.

Забринути су да ће националистичке и крајње десничарске странке које су у Нетанјахуовој владајућој коалицији моћи да воде политику без икакве контроле.

Погледајте снимак:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk