Музика и Манескин: Нови албум „Rush“ приказује тамну страну славе

Кад је италијански „слиз рок" бенд Манескин 2021. године победио на такмичењу за песму Евровизије, слика фронтмена Дамијана Давида како полива чланове бенда шампањцем обишла је свет.

Касније се нашао под истрагом, и био ослобођен, после оптужбе да је узимао дрогу током наступа.

Инцидент који је изнервирао чланове бенда, истовремено је учврстио њихову репутацију рок бунтовника.

„Мало сам се наљутио због тога, а заправо је било веома, веома смешно", рекао је Давид касније.

„А послужило је и као бесплатна реклама", додао је.

Иронија је била да Давид заправо није пио алкохолна пића две године.

Гитариста Томас Рађи једном се нашалио да његов другар из бенда увек одлази у кревет „у 11 увече са чајем од камилице".

„Не пијем алкохол зато што ми се просто не допада", каже Давид за ББЦ.

Али харизматични фронтмен направио је привремену паузу од трезвењаштва, док је Манескин радио на новом албуму „Rush".

Снимали су песму која се зове „Kool Kids", као „огроман средњи прст" њиховим критичарима, чији је текст препун презривог сарказма:

„Ја сам олош, прави олош, али сам добар у томе."

„Желели смо да буде безобразна и да звучи као барска химна",

„И зато сам се намерно напио и викао што сам гласније могао", објашњава Давид.

У пијаном стању, певач је успео да стекне нешто што би могло само да се опише као лондонски акценат, претворивши га у италијански верзију Џонија Ротена.

„Био сам панкерски расположен", каже он, додавши да британски гласови генерално звуче „агресивније" од његовог матерњег језика.

„Извини, Велика Британијо!", смеје се он, „али било је и веома тешко обликовати речи зато што су ми уста била одузета од разних ствари."

„Kool Kids" је била кључна песма на њиховим живим наступима пред објављивање албума „Rush" и садржи нешто што би могло да се сматра Манескиновим манифестом.

Како каже Давид, они нису панк, нити поп, већ гитарски бенд.

„Ми смо само залуђеници за музику", додаје.

На њихово стваралаштво утиче и друга музика, и „воле да се све константно мења и развија".

„Rush" испуњава тај потенцијал.

Сужен са 60 песама које су снимили од Евровизије, албум се креће кроз више жанрова, од тврдог глем рока Baby Said" и махнитог реп-рока у „La Fine", до истински дирљиве баладе „If Not For You."

У песми „Gasoline", на зуб узимају инвазију Владимира Путина на Украјину, док Дејвид буквално режи:

„Цео свет чека да паднеш."

Потом, у „Bla Bla Bla", певач се подсмева критичарима:

„Рекли сте да сам ружан и да ми је бенд срање/Али управо имам песму преслушану милијарду пута/Тако да можете да ме пољубите у ду-ду-ду-ду-ду-дупе."

„Та песма ме помало подсећа на бритпоп из периода албума Parklife групе Блур", смеје се он.

„Волим ту нашу страну - ту веома ироничну, британску врсту комедије", додаје.

Са гомилом скупих продуцената и коаутора - попут Макса Мартина ( који је радио са Тејлор Свифт, Бритни Спирс), Савана Котечу (Лизо, Кејти Пери) и Сару Хадсон (Дуа Липа, Камила Кабељо) - „Rush" је неприкривени покушај стицања статуса стадионског рока.

То је и албум који ће, кад се све сабере и одузме, одлучити о Манескиновој судбини.

Након што су били други на италијанском Икс фактору 2017, Евровизија им је пружила глобалну платформу - али необичном игром судбине, њихов највећи хит није била њихова победничка песма „Zitti e buoni".

Уместо тога, била је то четири године стара обрада песме „Beggin'" од The Four Seasons која је експлодирала на ТикТоку и донела бенду високу позицију на америчкој топ 10.

Нови материјал ће показати да ли су љубитељи који су стримовали песму спремни да остану са њима и кад је у питању њихов оригинални материјал.

За сада, знаци су добри.

Бенд је успео да дође до 6,5 милијарди стримовања и освојио номинације за најбоље нове музичаре на додели Гремија наредног месеца; док је код критичара „Rush" примљен с опрезним оптимизмом.

НМЕ је албум назвао „запањујућим достигнућем" имајући у виду „вртоглави" успех бенда, давши му оцену 7 од 10, Анкат је рекао да „пулсира од дрчности", а Керанг је хвалио бендову „ватрену ексцентричност и младалачку енергију" (сва четири члана имају између 21 и 23 године).

Али упркос њиховој амбицији, за четворку је успех компликован и збуњујући.

Прошле године су за ББЦ рекли да су за 12 месеци у властитим креветима спавали свега 10 пута, а Давидови нови текстови често осликавају последице славе, попут отуђености.

„Supermodel" говори о односима на кокаину, а „Gossip" је сурови портрет Лос Анђелеса као „града лажи" у ком „видите само површину".

У песми „Timezone", певач жуди за девојком док је заточен у аутобусу на турнеји, више од 10.000 километара од ње.

Касније јој се поверава: „Да није тебе, више не бих певао."

„О тамној страни славе мора да се говори зато што људи заправо не знају колико је тешко", каже он.

„Ова врста живота је веома брза и све се дешава ужурбано", додаје бубњар Итан Торкио.

„Морали смо да научимо шта да радимо ако нешто није фер или ако нам не звучи како треба."

„А некад је веома тешко одбити неке ствари", додаје Давид, „али у последње време разговарамо више о томе међу собом и постајемо све бољи."

„Рећи ћу још и да смо, нарочито у последње две године, урадили многе фантастичне ствари и било је необично говорити не, јер смо одрасли сањајући о овим приликама", прича гитариста Томас Рађи.

Међу најомиљенијим достигнућима бенда је снимање са Игијем Попом и наступање као предгрупа на турнеји Ролингстонса.

„Мик Џегер је био као ходајући статуа. Није деловао стварно", каже Давид.

„Он је тако млад, његова кожа је предивна. Он је беспрекоран",

„Улио ми је наду да могу бити стара рок звезда. Истински срећна, стара рок звезда", додаје.

Као и Стонси, и Манескин уживају у провоцирању публике.

У њиховим песмама редовно се помињу секс и потчињеност, узимање дрога и чак еректилна дисфункција.

„Те ствари постоје и ако их игноришете, оне неће нестати", каже Давид.

„Певање о њима помаже да се оне нормализују - а кад нормализујете нешто, још је лакше видети да ли је то лоша ствар, добра ствар или само… ствар", објашњава.

Он истиче да обожаваоци реагују другачије на те песме у зависности од тога где их свирају.

„У земљама које су отвореније, ви осетите да је све отвореније",

„А у земљи која није, осетите: 'То! Коначно, смем да се изразим'", каже он.

Упркос свим контроверзним костимима и сексом набијеним текстовима, Манескин су, у срцу и души, група блиских пријатеља.

На бини се осети телепатски синхроницитет и опипљива блискост у њиховим интеракцијама, која може да проистекне само из дубоке, личне хемије.

„Ми нисмо само пријатељи или колеге, ми смо нешто више од тога",

„Морамо заједнички да доживимо те песме, да осетимо важну везу, дубоко у себи", каже Рађи.

„Виђамо се више него са породицом која је наша крв", надовезује се Давид.

„Али је то и веће од нас само четворо. Свуда око света прати нас двадесеторо људи, који раде једнако предано, али не излазе на бину или се не појављују на телевизији"

„То је као да смо оформили једну огромну јужњачку италијанску породицу", додаје фронтмен.

Погледајте видео украјинском оркестру Калуш, победнику Евровизије 2022.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk