Италија, пољопривреда и људска права: Како је експлоатација афричких радника Сицилији донела богату бербу маслина

У нашој серији писама афричких новинара, Исмаил Еинаше сусрео се са берачима маслина из Африке који живе у беди и раде за експлоататоре за малу плату у Италији.

Градић Кампобело ди Мазара на италијанском острву Сицилији надноси се над дрвореде маслина који прекривају бујна зелена поља - док фармерски камиони зује поред вас са гајбицама препуним зрелих зелених маслина.

Али недалеко од овог идиличног призора налази се нешто много мрачније - прљави приручни камп који личи на избеглички логор.

Познат као „гето", ово је дом стотина афричких мигрантских фармерских радника, од којих је већина из Гамбије, Сенегала и Туниса.

Такви „гетои", у којима су смештени углавном афрички пољопривредни радници, постоје и у другим деловима Италије, као што је Пуља на југу.

УН процењује да у пољопривредном сектору земље ради између 450.000 и 500.000 илегалних миграната - око половина њене укупне радне снаге.

„Кампобело" на италијанском значи прелепи сеоски крајолик, а опет око овог кампа нема ничег сем беде и једнособних колиба изграђених од одбачених дрвених врата, пластике и метала, као што су старе конзерве маслина.

Становници су неповерљиви према аутсајдерима и врло их је мало спремно да говори кад долазимо да их посетимо.

Један Сенегалац пере месо голим рукама у великој шерпи пуној прљаве воде док спрема ручак, други коље овцу, а трећи храни јагњад млеком из пластичне флаше за воду.

Иза кампа је велики отворени простор испуњен гомилама смећа и једна приручна туш-кабина која може да се изнајми за долар., као и кофа воде за долар.

Ове грађевине је подигао Боџа, гамбијски мигрант који је одбио да открије презиме и који се доселио овамо 2017. године.

Он је испрва дошао да ради у маслињацима, али је од тада искористио познавање столарског заната да постане градитељ кампа.

Он подиже колибе које се изнајмљују радницима за 100 долара месечно.

Али становници живе у суморним условима: нема текуће воде, нема канализације и нема струје.

За кување и да би се одагнала ноћна хладноћа пале се ватре, каже Боџа.

Рад током топлотних таласа

Упркос свему, сваке године више од 1.000 миграната - без званичних папира - испуњава неформални камп да би од септембра до новембра радило за црноберзијанске експлоататоре берући маслине.

Земљорадници овде узгајају маслину Ночелара дел Беличе, која се сматра једном од најбољих стоних маслина на свету.

Они морају да ангажују много људи да би их брали рукама како би стигле до луксузних ресторана и супермаркета широм света.

Експлоататорски систем, познат као „капоралато", значи да мигранти не раде директно за земљораднике - а њихов илегални статус значи да су невероватно јефтини за фирме, које их плаћају и до 2 долара на сат.

Боџа каже да гето уме да буде опасно место - видљиви су докази о растурању дроге и сексуалним радницама - а чак ни полиција не залази у камп, који је делимично изгорео прошле године, усмртивши мигранта Омара Балдеха и оставивши хиљаде других без дома.

А опет је оближњи градић Кампобело ди Мазара сабласно лишен становника, његове улице препуне кућа преко чијих прозора су заковане даске.

Сицилија је одавно место емиграције - њени становници одлазе да пронађу прилике за посао у северној Италији и остатку Европе.

Ноћу град стидљиво оживљава у неколико места на којима се продаје пица на парче и кафићима, где туниски и сенегалски мигранти седе испред пушећи цигарете и пијући кафу.

Људи раде све што морају да би преживели у гету, каже Боџа, којем је сувише тешко да говори о губицима у пожару.

Да би обележили прву годишњицу од пожара, афрички мигранти су се прошлог месеца прошетали кроз Камппобело ди Мазара са италијанским активистима тражећи боље услове за становнике кампа.

Један од оних који су се придружили протесту је био Иса, гамбијски мигрант који такође није желео да открива презиме.

Он живи у Пуљи, где је провео две године у великом гету Фођа, дому више од 1.500 миграната.

Он се такође жали како се експлоататори односе према афричким мигрантима - присиљеним да раде по читав дан на великој врућини.

У јуну 2021. године, Камара Фантамади, двадесетседмогодишњи фармерски радник са Малија, умро је након што је брао парадајз на узаврелом сунцу у Пуљи.

„Колико год да је топло, кад год одете у Пуљу видећете Африканце како раде на фармама", каже Иса.

Чак и најтоплијих дана кад температура достигне чак 40 степени Целзијуса и мигранти радије не би излазили у поља, експлоататор им не попушта и зове да каже: „Иса, где си ти, зашто не долазиш на посао?"

Он додаје: „Морате да се пробудите и идете да радите, без обзира колико је топло."

То показује колико афрички мигранти извлаче дебљи крај све горе климатске кризе кроз коју пролази Италија.

Сицилија је епицентар европских топлотних таласа, где су највеће температуре на континенту забележене 2021. године са 48 степени Целзијуса.

Мустафа Џарџу, двадесетчетворогодишњи портпарол Удружења гамбијске заједнице у главном граду Сицилије Палерму, каже да је иронија та да многи од оних који успеју да пређу опасни Медитеран до Европе раде то да би побегли од недостатка прилика за посао услед климатских промена у Африци.

„Не могу да опстану без нас"

Пре пандемије, експерт УН-а говорио је јавно о експлоатацији фармерских радника „у софистицираном италијанском прехрамбеном систему" и осудио како се мигранти без докумената „остављају у лимбу".

Италијанске власти тврде да је протеклих година било покушаја да се зауставе експлоататори.

Систем је проглашен илегалним 2011. године, а 2016. је постао кривично дело за које фармери могу да заврше у затвору ако се ослањају на експлоататоре, мада се чини да закон не важи за мигранте без докумената.

Током пандемије, влада јесте издавала радне дозволе хиљадама илегалних миграната да би помогла фармерима да изађу на крај са несташицом радне снаге.

Али са доласком нове ултрадесничарске владе прошлог месеца, влада забринутост да се више неће разматрати нове олакшице за мигранте без докумената.

Сенегалски радник без докумената, који је желео да остане анониман и који је радио много година као сезонски земљораднички радник широм Тоскане, дошао је у Сицилију ове године кад је чуо да може да зарађује 60 долара дневно.

Несташице радне снаге и последице ковида довеле су до малог пораста висине надница.

Његова дванаесточасовна смена почиње у 06:00 ујутро, а он очекује да ће зарађивати 5 долара по гајбици маслина које убере.

Зацртао је себи циљ да убере најмање 10 дневно.

Рад је тежак, врео и неумољив, али то је једини посао доступан имигрантима попут њега, каже он.

Он сматра да Италијани нису ни свесни колико су важни мигранти за ову гастрономску земљу:

„Они не могу да опстану без нас - ми им узгајамо храну."

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk