Европа и енергентска криза: Влада препоручила Италијанима да мало смање грајеање ове зиме

Централно грејање ће ове зиме бити ограничено у Италији, чиме се ова земља придружила другим европским државама које су већ увеле мере штедње због несташице гаса из Русије којој су Европска унија, Велика Британија и САД увеле низ санкција због инвазије на Украјину.

Према новој владиној уредби, зграде у Италији биће ускраћене за 15 дана централног грејања.

Италијанима је и препоручено да смање грејање за један степен у становима, као и да га потпуно искључе на сат дневно.

Неке зграде ће бити изузете од ових мера, као што су вртићи и болнице.

На овај потез италијанска влада се одлучила у тренутку када се широм Европе настоји да се смањи потражња и повећају залихе енергије уочи зиме.

Многе земље су зависне од руског гаса, чији је доток ограничен због рата у Украјини.

Пре руске инвазије у фебруару, Италија је била други највећи увозник руског гаса у Европској унији, чиме су обезбеђивали 40 одсто потреба за овим енергентом.

Снабдевање руским гасом пало је на свега 10 одсто, пошто се Рим одлучио за друге изворе енергије и течног природног гаса.

Каква је ситуација у другим европским земљама?

Многе европске владе најавиле су сличне планове за уштеду енергије.

У Француској ће домови и канцеларије бити грејани на максимално 19 степени, неће бити топле воде у стамбеним зградама, а биће смањена и температура у базенима и теретанама.

Забрана отварања врата у климатизованим радњама, која је раније била на снази у неким областима, проширена је широм земље.

Шпанија је раније наложила да грејање не прелази 19 степени Целзијуса, као и да се врата продавница затварају како се не би губила топлота, а да се светла у излозима и рекламе гасе после 22 сата.

И у Немачкој је раније већ уведена мера ограничења грејања на 19 степени.

Немачка је престала да осветљава споменике и зграде, а влада је упозорила да би могло да буде искључено грејање у улазима, ходницима и фоајеима стамбених зграда.

На самиту лидера 44 европске државе у петак у Прагу, разматрано је и ограничавање велепродајних цена гаса како би се заштитили потрошачи.

Многе европске државе су већ увеле националне границе цена струје за потрошаче.

Друге мере су већ договорене у целом блоку, као што су ванредни порези на вишак профита које остварују компаније за фосилна горива.

У Великој Британији, Национална мрежа, електроенергетска и гасна компанија, упозорила је кориснике да може бити тросатних рестрикција струје.

Уколико дође до оваквог, како кажу, најгорег сценарија ако енергетска криза у Европи ескалира, рестрикције ће бити у ударним сатима, када је потрошња највећа, али да ће компанија најавити корисницима искључења најмање дан пре, као и да ће се мењати распоред искључивања струја.

Британска влада је у петак, 7. октобра одлучила да ове зиме не покрене јавну информативну кампању о смањењу потрошње енергије након што је кабинет премијерке Лиз Трас изнео примедбе, речено је ББЦ-ју.

Извор је рекао да постоји „разумно добро развијен план" за подстицање уштеде енергије у домаћинствима.

Али министар за климу Грејем Стјуарт рекао је да је снабдевање енергијом у Великој Британији сигурно упркос упозорењу Националне мреже о потенцијалним искључењима.

Одељење за пословну, енергетску и индустријску стратегију (БЕИС) разматрало је планове да подстакне домаћинства да искључе уређаје и грејање како би уштедели енергију кад год је то могуће током зиме.

Међутим, ББЦ-ју речено да је одељење заустављено у реализацији плана због приговора из кабинета премијера и Одељења за здравство и социјалну заштиту.

Колико је озбиљна енергетска криза?

Проблем за ЕУ ​​је то што она има унутрашње енергетско тржиште са 27 држава које имају различите енергетске системе и морају да се договоре око решења које одговара свима.

Иако су складишта у ЕУ попуњена око 90 одсто, недостатак руских енергената значило би да ће њихово поновно пуњење бити тешко.

Међународна агенција за енергетику каже да ако се потражња не смањи и не попуне залихе, онда би нивои могли да падну на између пет и 20 одсто.

Наводи и да ће потражња за гасом у ЕУ ове зиме морати да падне за девет одсто у односу на претходне године да би се нивои залиха у складиштима задржали изнад четвртине.

„Мера која највише обећава за стварно смањење просечне цене и даље је смањење потрошње", каже естонска министарка Рина Сикут.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk