Индија и железница: Мушкарац терао правду на суду више од две деценије због 25 центи
- Аутор, Шерилан Молан
- Функција, ББЦ Њуз, Мумбај
- Објављено
Индијац Тунгнат Чатурведи је победио на суду после скоро 22 године борбе.
Овај правник је тужио железницу зато што су му наплатили карту 20 рупија, односно 25 центи више него што би требало.
То се догодило на железничкој станици у северној индијској држави Утар Прадеш, 1999. године.
Суд је прошле недеље пресудио у корист Чатурведија и затражио од железнице да врати износ са каматама.
„Долазио сам на више од 100 рочишта у вези са овим случајем.
„Али не можете да процените цену снаге и времена које сам изгубио борећи се за правду", каже 66-годишњи Чатурведи за ББЦ.
Судови за потрошаче у Индији се посебно баве притужбама у вези са услугама.
Али познато је да су они преоптерећени и понекад могу да прођу године док се чак и једноставни случајеви реше.
Чатурведи, који живи у Утар Прадешу, путовао је из кантона Матхура у Морадабад када му је службеник на шалтеру скупље наплатио две карте.
Карта је коштала 35 рупија.
Али када је Чатурведи дао 100 рупија, службеник му је вратио само десет, што значи да је две карте наплатио 90, уместо 70 рупија.
Он је рекао службенику да му није вратио сав кусур, али није добио повраћај новца.
Због тога је одлучио да поднесе тужбу пред судом за потрошаче против Северноисточне железнице, одељења Индијске железнице, и службеника.
Каже да су му за то биле потребне године због спорог темпа којим правосуђе ради у Индији.
„Железница је, такође, покушала да одбаци случај.
„Њихово образложење је било да би тужбе против железнице требало да се упућују железничком трибуналу, а не суду за потрошаче", наводи Чатурведи.
Железнички трибунал за жалбе је квазисудско тело основано за решавање тужби у вези са путовањима возом у Индији.
„Али позвао сам се на пресуду Врховног суда из 2021. године да бисмо доказали да се овај предмет може изнети пред суд за потрошаче", наводи Чатурведи.
Додаје да су се рочишта некада одлагала јер су судије одлазиле на одмор или на одсуство због смртног случаја.
После дуге борбе, пресудом је наложено железници да му плате одштету од 15.000 рупија, односно 188 долара.
Суд је такође наредио железници да му врати 20 рупија уз годишњу камату од 12 одсто почевши од 1999. све до 2022.
Осим тога, суд је наложио да каматна стопа буде подигнута на 15 одсто, ако износ не буде плаћен у року од 30 дана.
Чатурведи наводи да је новац који је добио „сића" и да не може да надокнади душевни бол који му је овај случај изазвао.
Његова породица је неколико пута покушавала да га одврати од тужбе и називала је губљењем времена, али он није одустајао.
„Није битан новац.
„Овде се одувек радило о борби за правду и борби против корупције, тако да је вредело", каже.
Додаје да није морао да плаћа правника, нити да сноси трошкове пута до суда, пошто је адвокат.
„То, иначе, може бити поприлично скупо.
„Верујем да, без обзира на то чиме се неко бави, нико не може да прође некажњено за неправду коју начини, уколико су људи спремни да преиспитају њихове поступке", наводи.
Чатурведи верује да ће овај случај подстаћи друге и послати поруку да „нико не треба да одустаје, чак и када се борба чини тешком".
Три занимљивости о београдској железничкој станици Вуков споменик:
