НАСА и истраживање свемира: На Месецу има више воде него што се мислило

Након неколико дана приче о „новом узбудљивом открићу о Месецу", америчка свемирска агенција открила је нове доказе о води на нашем једином природном сателиту.

Ово „недвосмислено откривање молекула воде" повећава наде НАСА тима да успоставе базу на Месецу.

Циљ је да база буде самоодржива из природних ресурса Месеца.

Налази су објављени у два рада у часопису Nature Astronomy.

За разлику од претходних открића воде у деловима Месечевих кратера, научници су сада открили молекуле воде у деловима који су обасјани Сунцем.

Током виртуелне конференције, коаутор Кејси Ханибал, постдокторанд у Насином Центру за свемирске летове Годард у Мериленду, рекао је: „Количина воде је приближно једнака боци воде од 0.33 литра на кубном метру Месечевог тла".

Њен колега из Насе Џејкоб Бличер, рекао је да истраживачи још морају да разумеју природу водених наслага. То би им помогло да утврде колико ће залихе бити доступне будућим истраживачима Месеца.

И док је раније било знакова воде на месечевој површини, ова нова открића сугеришу да воде има више него што се раније мислило.

„Добили смо више могућности за потенцијалне изворе воде на Месецу", рекла је Хана Сарџент, научница са Отвореног универзитета у Милтон Кинсу за ББЦ.

„Где поставити Месечеву базу, углавном зависи од тога где је вода."

Америчка свемирска агенција саопштила је да ће послати прву жену и још једног мушкарца на Месечеву површину 2024. године, како би се припремили за „следећи џиновски скок" - људско истраживање Марса већ од 2030-их.

Докторка Сарџент је објаснила да то значи развој „одрживијег начина истраживања свемира".

„Део тога је коришћење локалних ресурса - посебно воде", рекла је она за ББЦ.

Како су научници пронашли воду на Месецу?

Прво од ових нових открића спроведено је помоћу ваздушног инфрацрвеног телескопа познатог као Софија. Ова опсерваторија, на броду модификованог Боинга 747, лети изнад 99 одсто Земљине атмосфере, пружајући углавном поглед на Сунчев систем.

Одбијајући инфрацрвену светлост са Месечеве површине, научници су у стању да утврде шта тачно одбија ту светлост. Различите супстанце ће се приказати као различите боје и у овом случају, истраживачи су утврдили тачну боју молекула воде.

Истраживачи сматрају да се вода чува у мехурићима месечевог стакла или између зрна на површини која Месец штити.

У другој студији научници су тражили трајно мрачна подручја - позната као хладне замке - где би се вода могла трајно да опстане. Пронашли су ове хладне замке на оба пола и закључили да „отприлике 40.000 километара квадратне површине Месеца има капацитет да чува воду".

Шта значи ово откриће?

Докторка Сарџент каже да би ово откриће могло да „прошири списак места на којима бисмо можда желели да изградимо базу".

У наредних неколико година предстоји неколико једнократних мисија у поларне регије Месеца. Али дугорочно гледано, постоје планови за изградњу трајног насеља на Месечевој површини.

„Ово откриће би могло нешто да промени. Даје нам времена да истражујемо", рекла је истраживачица Отвореног универзитета.

„Не даје нам пуно времена јер већ радимо на идејама о Месечевој бази и куда ћемо ићи, али је обећавајуће.

„Ионако бисмо ишли на Месец. Али ово нам даје више могућности и чини га још узбудљивијим местом за одлазак."

Стручњаци кажу да би водени лед могао да представља основу будуће месечеве економије, након што смислимо како да га екстрахујемо.

Било би много јефтиније направити ракетно гориво на Месецу, него га послати са Земље. Дакле, када будући истраживачи Месеца буду желели да се врате на Земљу или отпутују на друга одредишта, могли би воду да претворе у водоник и кисеоник, који се обично користе за погон свемирских возила.

Поновно пуњење горива на Месецу могло би да снизи трошкове свемирског путовања и учинити месечеву базу приступачнијом.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk