У Лондону мук - улице су сада тише него 1928.

Снимци тихих лондонских улица током карантина постаће део колекције градског музеја.

Ови звучни записи биће сачувани у пројекту који бележи искуство панедмије вируса Ковид-19.

Звуци су доступни онлајн упоредо са онима који су 1928. снимљени на истим улицама.

Показују да су улице током карантина 2020. године тише него пре скоро читавог века.

Звучни записи лондонских улица из 1928. године, који су јавно доступни на сајту музеја, забележени су усред огорчености поводом велике буке коју ствара саобраћај.

Кампања против буке, коју је заговарао лист Дејли Мејл, истицала је „иритантне" и „непотребне" звуке - и критиковала „пиштање" и гласно убрзање спортских аутомобила у лондонском Вест Енду.

Лист, који је уз помоћ грамофонске компаније Колумбија забележио звучне записе, упозорио је да пацијенти у болници не могу да заспе од непрестаних звукова „мотора, звона и пиштаљки".

Снимци из 1928. године садрже и коментаре о аутобусима и звуковима које испуштају друга моторна возила, заједно са кочијама које вуку коњи.

„Ево мотоцикла без адекватног пригушивача", истиче коментатор.

У поређењу с тим, снимци из маја 2020. године са локација попут Пикадилија, Бромптон роуда и Леман стрита сведоче о пустим улицама током карантина.

Још увек се чују аутомобили, али њихов звук може да се издвоји, са паузама тишине између проласка аутомобила пре него непрестаним брујањем.

Звукове које су забележили инжењери звука из Strings and Tins групе доказују да чак и у празнијем граду постоји позадинска бука.

Мања бука и изостанак звука прелетања авиона изнад града постали су једно од главних обележја карантина, а многи су сматрали да то означава повратак тиших времена.

Ситуација је била слична и у другим градовима широм света

Али тише време се не односи на 1928. годину, судећи по записима из музеја.

У исечцима се може чути како коментатор, бивши официр морнарице, истиче проблем сирена и то колико је тешко прећи улицу.

Иако је мање људи поседовало аутомобил током двадесетих година прошлог века, сама вожња је била много опаснија.

Први званични подаци о стопи смртности из 1926. показују да је у саобраћајним несрећама страдало 4.900 људи, што је много више у односу на 2019. годину када је 1.900 људи изгубило живот.

Фотеини Аравани, дигитална кустоскиња Музеја Лондона, каже да су тонски записи из 1928. године направљени када су „људи тек почели да схватају ефекат буке".

Скоро век касније, изазов је био забележити изостанак звукова, што је један од „главних аспеката Лондона у карантину", каже она.

„Осетили смо да је наша одговорност да забележимо ове ретке и значајне тренутке, не само као контраст прошлом времену, већ и како бисмо снимили звук тихих лондонских улица за будуће генерације", истиче Аравани.

Или као што је Дејли Мејл писао 1928. године: „Толико смо се навикли на непрестану буку око нас да многи од не успевају да цене оно што су наши сиромашни мозгови позвани да издрже."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk