Поплаве у Украјини: Зашто су одговорне климатске промене, али и нелегална сеча дрвећа

Када су поплаве прошле недеље погодиле скоро 300 градова и села у западној Украјини, премијер Денис Шмигал рекао је да су то највеће поплаве од деведесетих година прошлог века.

Климатске промене су део приче, али за обим и брзину поплава криви су и илегална сеча и крчење шума.

„Овај пoток је био толико мали да бисте могли да пређете преко њега. Нисам могао да замислим да се претвара у разорну поплаву", рекао је Павло Гацујак, мештанин Карпатских планина, који је изгубио дом.

Ниво река подигао се за три метра, а путеве, мостове, бране и имовину уништила је вода.

Процењено је да је 500 километара путева оштећено, као и поједине руте. Штета се још сабира, а Влада је обећала милионе за трошкове обнове.

Али то ће само повећати економски терет за земљу која већ очекује пад од чак осам одсто бруто домаћег производа (БДП) ове године.

Шта се догађа са климом?

Научници кажу да Украјина доживљава брзе промене климе, а да ни Влада ни становништво нису на то спремни.

„Зиме су Украјини нестале", каже Оксана Марискевич, научница из Института за животну средину Карпата.

„Генерално више немамо јасно подељена годишња доба. Лето је постало јако топло. Има пуно бујичних поплава јер за само два дана падне кише колико је уобичајено за читав месец."

За Украјинце је велико изненађење стигло када се континентална клима претворила у медитеранску.

Спорадични јаки ветрови и обилне кише постали су све чешћи. На северу земље бесне пожари, пешчане олује, а у планинама су све веће поплаве.

Шта је са сечом дрва

Од 2001. године, у Карпатима се троструко повећала сеча дрвећа у близини планинских врхова, каже активиста за заштиту животне средине Дмитро Карабчак из Невладине организације за заштиту шума.

Премијер инсистира на томе да се нелегална сеча смањила за петину у протеклих пет година, али еколози кажу да је на то више утицала смањена потражња, него припремљена државна политика.

Према речима независних стручњака, до трећине свих сеча у Украјини је незаконито, а Карпати су једна од најгорих регија која је погођена овом праксом.

Карабчак каже да у Карпатима нико не региструје размере илегалне сече. Међутим, многи празни предели у планинама сада су већ свима јасни.

Шта се догађа са стаблима

Дрво се у великој мери извози са Карпата. Активисти британске невладине организације Earthsight провели су 18 месеци истражујући наводе да се украјинско стабло са Карпата продаје преко румунског посредника шведском вишенационалном гиганту намештаја - Икеа.

Нелегално посечена букова стабла коришћена су за прављење неких од најпознатијих дрвених производа ове компаније, тврди се у њиховим извештајима.

Из ланца Икеа су ове недеље саопштили да су дубоко свесни глобалног проблема илегалне сече шуме и да су започели независну ревизију ланца снабдевања дрветом у Украјини.

„Наглашавамо да Икеа не користи нелегално сечену дрво за производњу робе", наводи се у саопштењу.

„Ако примимо информације да је дрво које не испуњава ове захтеве ушло или би могло да уђе у ланац снабдевања компаније, предузећемо хитне мере."

Карабча каже да је крчење шума у Карпатима учинило поплаве још разорнијим.

„Шуме задржавају више воде у земљи. Са њима вода спорије протиче", каже он.

Активисти су љути и јер се још користе трактори из совјетског доба који оштећују тло које затим апсорбује мање воде.

У међувремену, Савет за управљање шумама саопштио је да ће размотрити повлачење сертификата онима који не поштују стандарде о управљању шумама.

Иако многи Украјинци који живе на том подручју виде сечу дрвећа као добро плаћени посао у регији са мало могућности запошљавања, они такође виде ефекте на своју локалну заједницу.

Стабла која су остављена на обалама река захватиле су поплаве и тако је дом Павла Гацујака тешко оштећен.

„Сада схватам да је потребно очистити реку и посадити више шума", рекао је он украјинском ББЦ-у.

Постоји додатни проблем што се чини да лекције из ранијих поплава нису научене.

Након великих поплава 1998. године, Украјина је спровела неке превентивне мере. Али научница Оксана Марикевич верује да је од свих планираних мера за слив реке Тисе у најбољем случају спроведено само десет до 20 одсто.

„Оне су увек јефтиније од трошкова штете од поплаве", каже она.

За делове западне Украјине, предстојећи задатак постаје питање опстанка. Власти ће сада морати да ојачају обале и очисте корита реке, изграде резервоаре у планинама и заштите шуме које остају.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk