Србија: Животни стандард важнији од политике и Косова, показује истраживање

Већина људи је задовољна животом у Србији, али негативно оцењује политичко стање, резултати су најновије телефонске анкете истраживачко-издавачког центра Демостат.

Упитани да ли би пре гласали за странку која ће више учинити за Косово или за ону која ће побољшати животни стандард, 44 одсто је дало предност квалитету живота, а да на Косову остане онако како је сада, показује истраживање.

„Око 36 одсто испитаника би гласало за партију која ће учинити више на питању Косова", рекао је Срећко Михаиловић, социолог и главни истраживач Демостата.

Позитивно расположење становника Србије према Европској унији у благом порасту, показала је анкета урађена телефоном са 1.200 људи током септембра 2024.

Иако нису директно питани јесу ли за улазак Србије у ЕУ или не, 51 одсто анкетираних је рекло да би гласали за партију проевропског програма.

„Њих 28 одсто би глас дало партији која се томе противи", рекао је Зоран Пановић, програмски директор Демостата.

Опредељење становника Србије према ЕУ и даље је подложно променама, зависно од политичког вођства и начина преношења информација кроз медије, закључак је истраживања Демостата.

Према неким ранијим истраживањима, у Србији годинама опада подршка чланству у ЕУ.

У једном од таквих истраживања агенције Ипсос за амерички Међународни републикански институт, представљеног у априлу 2024, око 40 одсто људи у Србији је било за ЕУ, али је примећен раст проруских сентимената.

Трећина становника Србије гласала би против уласка земље у ЕУ, наведено је у том истраживању.

Србија показује сасвим другачији тренд од других земаља региона, који је „мање ентузијастичан за придруживање ЕУ и за западну оријентацију", рекао је тада Пол Макарти, регионални директор за Европу у Међународном републиканском институту, за Глас Америке.

'Опчињеност вођом'

„Хроничан проблем политике у Србији јесте опчињеност вођом.

„Истраживање је показало да су становници више за демократију него за аутократију, али истовремено председник Србије Александар Вучић има подршку 48 одсто испитаника", каже Пановић из Демостата.

Председнику не верује 35 одсто испитаника.

„Када погледамо структуру поверења његових присталица, 61 наспрам 24 одсто су они којима је ближа аутократија него демократија.

„То показује зашто Вучићеве присталице прихватају и његов антизападни наратив, а истовремено и његов прозападни став", рекао је Пановић.

Битна је ауторитарност, објашњава.

„Они Вучића прихватају као аутократског лидера, вођу, и он може једно јутро да их поведе у ЕУ, а друго у БРИКС и они ће кренути и у ЕУ и у БРИКС", додаје Пановић.

Еколошки протести (не)оправдани

Однос према могућем отварању рудника литијума је превасходно политичко питање, иако би становници Србије хтели да стручњаци одлучују, кажу истраживачи Демостата.

Њима верује 65 одсто испитаника, председнику Србије седам, а 21 нема поверења уопште.

Трећина испитаника има „позитиван став према еколошким протестима и то је добар резултат код утврђивања активизма", каже Михаиловић.

Шест одсто анкетираних је рекло да иде на протесте против рударења литијума, док је 25 одсто става да су оправдани, али да у њима не учествују.

Њих 31 одсто мисли да се са еколошким протестима „претерује", док је 23 одсто рекло да их не занимају.

Поверење у опозицију опада

Рејтинг опада како странкама на власти, тако и опозицији, показују резултати истраживања.

Око 42 одсто је рекло да нема поверење у владајуће партије, а 66 одсто у опозицију.

Према истраживању, 37 одсто испитаника подржава странке на власти, опозицији је ближе 21 одсто, а њих 42 одсто наводи да им нису блиски ни једни ни други.

Неповерење у странке опозиције је резултат разочарења распадом коалиције Србија против насиља која је „давала добре основе за значајан резултат", оцењује Пановић.

Протести „Србија против насиља" организовани су после два масовна убиства у мају 2023. у којима је животе изгубило 19 деце и младих.

Потом су се поједине странке опозиције ујединиле и блок назвале Србија против насиља и на тој листи су учествовале на изборима за републичку скупштину у децембру 2023.

Међутим, шест месеци касније, уочи локалних избора, странке те коалиције су се разишле јер се нису договориле око заједничког наступа, односно да ли ће учествовати или бојкотовати.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру, Инстаграму, Јутјубуи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk