'Србија против насиља': Тринаести протест у Београду завршен испред Републичког јавног тужилаштва

Тринаести по реду протест „Србија против насиља" у организацији неколико опозиционих партија одржан је у суботу увече у Београду, а претходних дана одржани су скупови у неколико градова широм земље.

Грађани су се око 20 часова окупили испред зграде Скупштине Србије, одакле су кренули у протестну шетњу улицом Кнеза Милоша до Немањине испред зграде Републичког јавног тужилаштва, где су им се обратили говорници - правница Софија Мандић, пољопривредних Златко Кокановић из Горњих Недељица и студент Факултета политичких наука Вук Алексић.

Правница Мандић поручила је окупљенима да би „наши животи изгледали сасвим другачије" када би тужилаштво радило свој посао.

Студенти ће организовати још акција и неће се зауставити док се не испуне сви захтеви протеста, рекао је бруцош ФПН-а Вука Алексић.

"Скоро ништа није урађено како бисмо спречили будуће трагедије, а тровачи јавног простора нас и даље трују и емитују насиље", рекао је он испред тужилаштва.

Златко Кокановић из Горњих Недељица говорио је о томе како су мештани из долине Јадра изложени притисцима од када су се побунили против изградње рудника литијума компаније Рио Тинто.

"Не само ми, већ широм Србије, где је неко бацио око на неки ресурс. Нама је одавно јасно да смо продати на светској пијаци, само је још потребно отворити врата, да окупатори и тајкуни дођу по обећано", рекао је Кокановић.

Дан раније, протести против насиља одржани су у неколико градова у Србији, демонстранти су шетали у Новом Саду, Јагодини, Богатићу, Крагујевцу и Врању, док је у Нишу уместо шетње одржан перформанс испред градске куће.

Милош Тодоровић, један од учесника протеста у Београду, каже за ББЦ да је сада мањи интензитет протеста него првих недеља, али да верује да ће се „касније окупити свет".

„Били смо скоро на свим протестима, дошли смо жена и ја, чак и ћерка из Лос Анђелеса која је изразила жељу да види како ће да изгледа. Размишљам како против силе мирним демонстрацијама. Треба нам бунт на нивоу целе Србије. Само 10% Београђана, 200.000 људи, довољно је", каже он.

Учесница протеста 38-годишња Ирена каже да је дубоко размишљала о одласку из Србије, али да је „из љубави према граду и земљи остала".

„Разумем многе проблеме које моја земља има и верујем да је оно што последње остаје грађанска дужност и воља коју треба да изразимо, јер ако сви упаднемо у апатију и пустимо да се овакве ствари дешавају, не видим где то води", наводи она.

Протестне шетње, које трају већ скоро три месеца у градовима широм Србије, започеле су после масовних пуцњава у београдској Основној школи „Владислав Рибникар" и околини Младеновца и Смедерева, када је убијено 19 људи.

Демонстранти из недеље у недељу траже одговорност власти због, како наводе, дугогодишњег стварања амбијента који је довео до пораста насиља у земљи.

Међутим, ни после упорно понављаних захтева, власт не пристаје на њих, што показује и гласање у Скупштини Србије где је изгласано поверење министру полиције Братиславу Гашићу.

Зашто се овог пута протестовало испред Тужилаштва?

Део опозиционих посланика који организују протесте рекли су да је део јавности револтиран што се републичка јавна тужитељка Загорка Доловац годинама не оглашава о аферама које су потресале власт Српске напредне странке.

Загорка Доловац добила је трећи пут поверење посланика Скупштине Србије 22. јула 2021. године, када је изабрана на трећи шестогодишњи мандат на челу Републичког јавног тужилаштва.

Како је ББЦ на српском раније писао, иако је већ готово 12 година на најмоћнијој тужилачкој функцији, о њој се не зна много - мало је оних који је лично познају, још мање је оних који желе да причају о њој, а готово сви су из сфере правосуђа.

Једни кажу да је „без својстава" и да се не меша у властити посао, а други да је велика професионалка која сарадницима редовно даје подршку и сигурно управља бродом - тужилачког система.

Више прочитајте у посебној причи.

Међу транспарентима који су демонстранти писало је и „Тужио бих тужилаштво али немам коме" као и фотографије и лик Загорке Доловац од стиропора са натписом „Ево ме, нисам се сакрила", што алудира на то да републичка јавна тужитељка избегава медије и ретко се обраћа јавности.

Зашто се протест зове 'Србија против насиља'

Почетком маја ове године, у само два дана, на територији Београда догодиле су се два масовна убиства која су потресла и шокирала Србију.

Најпре је 13-годишњи дечак, према полицијској истрази, упао у школу коју је похађао у центру Београда и убио деветоро ђака и чувара и ранио још шесторо деце и наставницу историје.

Једна од тешко рањених девојчица је потом преминула, чиме се број жртава попео на десет.

Само дан касније, у београдској приградској општини Младеновац, осумњичени 21-годишњак из аутоматске пушке је, како наводи полиција, убио осморо и ранио 12, махом младих људи.

Данима касније, младић је подлегао повредама, па се и број жртава ове трагедије попео на девет.

У оба случаја, истрага још траје.

Осумњичени за убиство у Младеновцу је у притвору, као и поједини чланови његове уже породице.

Малолетни дечак, који се терети за злочин у београдској школи, налази се на Клиници за неурологију и психијатрију за децу и омладину.

Против његовог оца који је у притвору води се истражни поступак под сумњом да је извршио кривично дело изазивање опште опасности, за које је запрећено до 12 година затвора.

У међувремену је истрага покренута и против дечакове мајке за коју се утврђује да ли је починила кривично дело запуштања и злостављања малолетника.

Који су захтеви опозиције?

Иако власт не испуњава ниједан захтев, опозиција не одустаје и тврди да ће протестовати док се они не испуне.

Међутим, на дуготрајној седници Скупштине Србије, владајућа коалиција је одбила све захтеве.

Опозиција тражи смену министра унутрашњих послова Братислава Гашића и шефа Безбедносно-информативне агенције Александра Вулина.

Тражи се и смена руководства Јавног сервиса Радио-телевизије Србије, свих чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), укидање ријалити програма и емисија које промовишу неморал и насиље на телевизијама са националним фреквенцијама, забрана штампаних медија који садржајем промовишу насиље, агресију и крше новинарски кодекс.

Захтева се и одузимање националне фреквенције телевизијама Пинку и Хепију због, наводе, кршења закона и промоције насиља, агресије и неморала.

Током једног од претходних протеста, демонстранти су ишли у шетњу управо пред зграду ТВ Пинк.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk