Привреда и енергетика: Када ће бити укључено грејање у Србији - протести и прекршајне пријаве

Текст је ажуриран 26. октобра

Иако 2022. година полако пролази, а зима је све ближе, октобарски дани до сада су били прилично топли, али је питање када ће топли бити и радијатори.

Топли октобарски дани са температурама око 20 степени Целзијусових, али и енергетска криза широм света изазвана пре свега ратом у Украјини, због чега многе земље уводе мере штедње, условили су да неколико градова Србије, међу којима и престоница Београд, одложи почетак грејне сезоне.

„Било би енергетски неефикасно и неразумно да када је температура 22 степена укључујемо грејање... Нема потребе да почну топле пробе и да централно грејање крене пре краја октобра", изјавила је премијерка Србије Ана Брнабић.

Грејна сезона званично је требало да почне 15. октобра и да траје до 15. априла, али Брнабић каже да је одлука о томе када ће почети на локалним самоуправама.

Одлуку о одлагању за сада су донели Београд, Крагујевац и Пирот, Ужице није, док у Новом Саду има грејања.

Грејања нема ни у Сјеници, на југозападу, најхладнијој општини у Србији.

„Код нас је последњих седам или осам дана било минуса, али је после мало отоплило", каже председник општине Сјеница Муниб Мујагић за ББЦ на српском.

„Видећемо када ће то бити, понашаћемо се у складу са актуелним приликама, или можда пре неприликама, у духу свеукупне ситуације и потребе за штедњом."

У Одлуци у о снабдевању топлотном енергијом у Београду наводи се да су надлежни дужни да постижу и одржавају прописну температуру при спољној температури до 15 степени.

У Србији су јутра свежа, али су дани претежно сунчани и топли.

Температура у већини места данима је око 20 степени.

Протести у неким градовима, прекршајна пријава против предузећа Београдске електране

После неколико дана протеста у Крагујевцу због тога што грејање није пуштено средином октобра, председник Србије Александар Вучић је 25. октобра рекао да ће због сукоба у Украјини у свим земљама бити проблема до краја зиме, али да ће у Србији ускоро почети грејање, без обзира на температуру.

Дан после Вучићеве изјаве, организација потрошача Ефектива објавила је на друштвеним мрежама да је против предузећа Београдске електране и бившег директора тог предузећа Радета Басте поднета прекршајна пријава због неоснованог одлагања грејне сезоне.

На фотографији захтева за покретање прекршајног поступка види се да су пријаву Прекршајном суду у Београду поднела два физичка лица које заступа адвокат.

У том захтеву је наведено да су Беоелектране без правног основа донеле одлуку о одлагању почетка грејне сезоне, а да претходно није измењена Одлука Скупштине града Београда да грејна сезона почиње 15. октобра и завршава се 15. априла.

У тој прекршајној пријави се наводи да је Скупштина града надлежна за измену Одлуке о снабдевању топлотном енергијом, а не Градско веће, које је, како је 14. октобра изјавио градоначелник Београда Александар Шапић, одлучило да одложи почетак грејне сезоне.

„Пуномоћник оштећених предлаже да Прекшајни суд против окривљених покрене прекршајни поступак и да их огласи кривим", стоји у пријави, у којој је цитиран и део Одлуке о снабдевању топлотном енергијом који за њено непоштовање предвиђа казну од 150.000 динара за комунално предузеће и 25.000 за одговорно лице.

Бивши директор Беоелектрана Раде Баста је 26. октобра постао министар привреде, пошто је Скупштина Србије изабрала нову владу.

О грејању

У Сјеници је током викенда температура била од три до 15 степени, да би већ крајем следеће седмице током јутра било и благих минуса.

Мујагић због тога, на питање о почетку грејне сезоне, између осталог и каже да је Сјеница „увек изузетак".

Реч је о месту које припада Златиборском округу и у којем је према попису из 2011. године било око 14.000 становника, а које је познато као веома хладан крај.

У Сјеници су бележени и случајеви температуре и до -35 степени.

„Општина смо са највишим административним седиштем у читавој земљи и простору који је најхладнији на простору Србије", каже Мујагић.

Ипак, грејање ни код њих још није кренуло, а Мујагић каже да ће се штедети „само онолико колико простор на којем живе дозвољава".

„Ако не кренете на време грејање по јавним институцијама, онда се укључују грејалице и троши се струја, тако да се не може много уштедети", наводи.

„Или ћете трошити угаљ, или ће бити већа потрошња електричне енергије."

У појединим деловима земље за то време увелико влада „михољско лето".

Град Београд донео је одлуку да се „у складу са временским условима и општом ситуацијом са енергентима у свету и у Србији", одложи почетак грејне сезоне, изјавио је 14. октобра градоначелник Александар Шапић новинарима.

Рекао је да је Градски штаб за ванредне ситуације овлашћен да сваког дана прати временске услове и у складу са њима извештава „Београдске електране" када би грејна сезона могла да крене, о чему ће грађани бити обавештени.

Он верује да ће то свакако бити до почетка новембра.

„Због домаћинског пословања, мислимо да је много важније да будемо сигурни да онда када буде било заиста хладно наши домови буду топли, него да због формалности сада почне грејање, а временски услови нам иду на руку.

„Треба истаћи да ће уштеда у новцу бити велика, а процене су да сваки дан одлагања грејне сезоне она износи неколико милиона евра. На нама је да искористимо ове повољне временске прилике и покушамо да уштедимо енергенте", рекао је Шапић, преноси Беоинфо.

Штедеће се, како је навео, и на новогодишњој расвети. Расвета ће бити постављена од 15. децембра до 15. јануара.

„Биће укључена само месец дана и ограничићемо је на ужи, туристички део града", рекао је градоначелник Београда.

Када ће радијатори у Нишу бити топли и даље није познато, преносе Јужне вести.

Директор Градске топлане Предраг Милачић изјавио је да се још чека одлука држава о одлагању почетка грејне сезоне.

„Уколико одлуке не буде, стартујемо сутра", изјавио је Милачић.

Градоначелница Ниша Драгана Сотировски у петак је рекла да стоји одлука да 15. октобра почиње грејна сезона, а да од топлане зависи када ће и колико бити грејање у складу са временским приликама.

„Ми смо спремни, гас имамо, ако и довољне количине мазута за сваки случај, али с обзиром да не знамо каква нас зима очекује, ни да ли ће бити испоруке гаса и недостатка мазута можда на тржишту, ми смо спремни да и постојеће капацитете попунимо и да спремни дочекамо завршетак грејне сезоне 15. априла", рекла је Сотировски.

Градско веће Новог Сада задужило је да Јавно комунално предузеће „Новосадска топлана" грејну сезону прилагоди спољашњим температурним условима, преноси Бета.

Неопходно је рационално планирање и потрошња енергената, имајући у виду повољне температуре и потребу за штедњом, саопштено је након седнице.

„Надамо се да ће грађани Новог Сада имати разумевања, имајући у виду да је у заједничком интересу да рационално и економично располажемо енергентима.

„Ако искористимо ове повољне временске прилике, уштедећемо и новац и енергенте, али и обезбедити несметану испоруку за целу грејну сезону 2022/2023", додаје се у саопштењу.

Градоначелник Никола Дашић још почетком септембра је рекао да се град Крагујевац „понаша озбиљно и одговорно како би грађанима обезбедио грејање" и да би оно могло да почне већ 1. октобра.

Међутим, Градско веће је у петак, 14. октобра одлучило да се почетак грејне сезоне одложи најкасније до 1. новембра.

„Одлука је донета у складу са прогнозираним дневним температурама које су знатно изнад вишегодишњег просека за ово доба године, али и препоруком Владе Србије за рационалну употребу и штедњу енергената.

„Кретање дневне температуре пратиће се свакодневно и грађани ће благовремено бити обавештени када су се стекли услови за почетак грејне сезоне. Рачуни за октобар биће умањени за број грејних дана без грејања", саопштено је после седнице крагујевачке управе.

„Грејна сезона у Ужицу неће каснити и почеће 15. октобра, како је то предвиђено градском одлуком", изјавио је за Данас Бранко Филиповић, директор ужичке топлане.

„Међутим, ако спољна температура буде виша од 12 степени, систем нећемо покрети због уштеде енергената", додао је Филиповић.

Ипак, он наводи да су јутра у Ужицу хладна, тако да ће грејања „највероватније бити у јутарњим часовима", уз искључивања током дана у зависности од спољне температуре.

Ужичка топлана је недавно затражила поскупљење те услуге за скоро 18 одсто, због како је Филиповић рекао, поскупљења свих енергената.

Међутим, он додаје да се Градско веће о томе се још увек није изјаснило.

Нова грејна сезона у Пироту одложена је до 30. октобра, изјавио је градоначелник Пирота Владан Васић, пренела је агенција Бета.

„Ако буде непредвиђеног пада температуре грејање ће почети и раније, пре свега због деце у вртићима и школама", рекао је Васић.

Он је најавио и поскупљење грејања за 12,5 одсто, преносе Јужне вести.

Васић наводи да је „ремонт постројења успешно завршен, као и јавна набавка за допуну гаса", а истиче и да је „одређена количина тог енергента већ допремљена у Пирот".

Према тренутном плану, додаје, топле пробе даљинског грејања биће од 27. до 29. октобра.

Директор топлане у Мајданпеку Ђорђе Рошкић рекао је да чекају упутства локалне власти и да због високих температура грејање, вероватно неће почети сутра.

„Потрошачима ћемо наплатити онолико колико смо грејали", рекао је Рошкић, преноси Н1.

Директор Топлане у Суботици Саша Петковић рекао је да грејна сезона код њих треба да почне ако су температуре три дана испод 12 степени, преноси Н1.

Како наводи, систем се сам искључи уколико температура порасте изнад тог нивоа.

„Температуре јако варирају у кратким временским интервалима и то ствара велики проблем јер се при укључивању и аутоматском искључивању стварају, не само велики трошкови због губитка енергије, него није добро ни за систем", рекао је Петковић.

Грејање у Зрењанину требало би да почне по плану - у суботу, 15. октобра.

Тако су пре два дана најавили челници зрењанинске топлане када је градоначелник Симо Салапура посетио ово постројење.

Оставили су међутим, и у том граду малу резерву са напоменом да ће јавити уколико дође до промене такве одлуке.

Рекли су да имају довољно енергената, а раније је најављено да ће грејање за Зрењанинце ове године бити скупље.

Сви други, за сада, на територији Војводине још немају конкретан одговор на питање да ли грејан сезона почиње на време или се одлаже за 1. новембар.

О енергентима

О поскупљењима енергената, струје, али и свих других намирница прича готово цео свет.

Грејна сезона ове и прошле године почиње у потпуно другачијим енергетским околностима.

Рат у Украјини који је почео инвазијом Русије на ту земљу у фебруару 2022, довео је до енергетске нестабилности у Европи.

Европска унија је увела санкције Русији на извоз одређених количина нафте и гаса, што је изазвало бојазан у бројним земљама Старог континента да током ове грејне сезоне неће бити довољно енергената.

Премијерка Брнабић ипак наводи да је Србија спремна за грејну сезону.

„Нема потребе да будемо бахати и расипници", изјавила је Брнабић у среду.

„Све и да није енергетска криза није потребно да се укључује грејање на високим температурама", рекла је премијерка.

Министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић изјавила је после седнице Радне групе за праћење сигурности снабдевања енергијом и енергентима да је има довољно енергената, гаса и мазута.

„Када говоримо о грејној сезони, Пословно удружење Топлане Србије и Београдске електране, као и ЕПС, Електромреже Србије, Електродистрибуција Србије, Србијагас, Управа за резерве енергената су потпуно спремни за почетак грејне сезоне у складу са Законом о енергетици", навела је Михајловић.

Директор „Србијагаса" Душан Бајатовић такође наводи да има довољно залиха гаса за предстојећу зиму, али и додаје: „Ако је стварно михољско лето, зашто да не уштедимо".

Председник Србије Александар Вучић последњих месеци је помињао и могућност додатног увоза струје током зимског периода.

Он је почетком септембра затражио од турског председника Реџепа Тајипа Ердогана помоћ у испоруци електричне енергије из Азербејџана у Србију.

„То би нам у зимским месецима много тога олакшало", рекао је Вучић.

Због проблема са енергетским погонима, Милан Ђорђевић из синдиката радника ЕПС рекао је за Н1 да ће увоза струје на зиму сигурно бити.

„Колубара нема довољно угља да може да подмири Термоелектрану Никола Тесла да би се произвела домаћа електрична енергија у довољној количини", додао је Ђорђевић.

„Ситуација у Колубари је таква да ми не очекујемо да дамо стопостотну производњу, ону коју смо ми навикли."

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk