Анастасија за ББЦ: 'Шварценегер ме је терао да певам Wхатта Ман 12 пута'

„Када се људи упознају са мном, вероватно само помисле да имам четири ока и плаву косу", рекла је Анастасија, представљајуц́и се у МТВ-јевом ријалити програму „Тхе Цут“ 1998. године.

„Али када запевам, онда је утисак потпуно другачији".

Није се шалила.

Њен телевизијски деби почео је дугим широким кадром.

Публика ју је чула пре него што ју је видела.

Снажан глас, уз ноту предења, као лав који се пробија кроз шуму.

Док је камера зумирала, Анастасија је корачала низ степенице, коса јој је била у плетеницама испод шешира са пругама у боји слаткиша, а стомак јој је био откривен кратким топом, у складу са поп 'стандардима' 1990-их.

Када је завршила извођење песме „Нот Тхат Кинд“, телефонске линије су се усијале.

Чак је и Мајкл Џексон позвао, покушавајуц́и да је ангажује за његову издавачку куц́у.

„Сви су желели да потпишу уговор са мном", сец́а се звезда рођена у Чикагу.

Био је то запањујуц́и преокрет у њеној каријери.

Годинама су издавачке куц́е исказивале интересовање, а онда би се само предомислиле.

Анастасија је мислила да је дошла пред зид и нема више куд.

„Била сам уметница са рекордним бројем непотписаних уговора због начина на који сам звучала и изгледала“, каже она.

„Нико није могао да 'провали' како да ме пласира на тржиште“.

Менаџери су желели да звучи више као Селин Дион и да личи више на Бритни Спирс.

Стално су јој говорили да се реши тамних наочара које су јој потребне од шесте године.

Представници једне издавачке куц́е су јој, уз дозу ругања, рекли да изгледа као „секси библиотекарка".

„Нису разумели. Потребне су ми ове наочаре да бих те видела на удаљености на којој сада седиш", каже она, седец́и на два метра од мене у студију радио станице ББЦ.

„Без њих, као да сам слепа."

Када се појавила у емисији Тхе Цут, „сви су схватили".

„Да није било те емисије, не знам ни шта бих радила.

„Имам дислексију и нисам баш била сјајна у школи, тако да мислим да бих у најбољем случају била рецепционарка."

Пре него што је постала популарна, посао рецепционарке или хостесе/домаћице у неким фирмама био јој је главни извор прихода.

Највише памти рад у фризерском салону који јој је пружио „први увид у то како је имати гламурозну екипу."

Певала је одувек.

У раним двадесетим, Анастасија је била тражена на холивудским забавама, између осталог и на венчању редитеља Стивена Спилберга и Кејт Кепшо.

„Певала сам песму Селин Дион, не сец́ам се коју.

„Неколико година касније, док сам вечерала у ресторану у Малибуу, десило се да су Спилберг и његова супруга тамо на вечери са Томом Крузом и Пенелопе Круз.

„Отишла сам за њихов сто и рекла: 'Вероватно се не сећате, али певала сам на вашем венчању, и оно што је лудо је то што ми се сан остварио и да сам сада заправо певачица.'“

„А Спилберг је узвратио: 'Најлуђе је то што сам ја и даље у браку са њом'.

„Било је урнебесно."

Сребрна годишњица

Други сусрети са познатим личностима били су... хм, необичнији.

„Певала сам на рођендану Арнолда Шварценегера, а он ме је натерао да изведем песму 'Wхатта Ман' групе Ен Вог (Вогуе)", сец́а се она.

„Песма је одлична, али он је желео да је певам изнова и изнова. Мислим да сам је певала 12 пута.

„Сваки пут сам помислила: 'О, Боже, он жели поново'. Стварно ме је насмејало.“

После свих тих година труда - и бесконачних бисова песме Wхатта Ман - Анастасија је коначно успела да сними дебитантски албум на прелазу миленијума.

Имала је 32 године.

У саопштењима за штампу је писало да има 27 година.

Али ако је поп индустрија, опседнута младима, мислила да ц́е године бити препрека, погрешила је.

Деби сингл И'м Оутта Лове био је међу 10 највећих хитова у 19 земаља, достигао је платинасти тираж у Великој Британији и постао најпродаванији сингл у Аустралији 2000. године.

Анастасијин албум, назван Нот Тхат Кинд по песми коју је извела на албуму Тхе Цут, продат је у више од четири милиона примерака широм света.

Ове године звезда је на турнеји како би прославила сребрну годишњицу.

„Молим се да песме и даље звуче свеже", каже она.

„Осец́ам да и даље доносе радост људима који су знали те песме - било да су преболели везу или им је само била ствар коју су волели да чују на забави."

Са више од 70 наступа током године, између осталих и тријумфални наступ у емисији „Партy Ин Тхе Парк“ на Радију 2, каже да примећује промену у њеној публици.

„Када сам почињала, много старијих људи је волело мој глас јер има нијансе Арете Френклин и Тине Тарнер.

„Сада када је прошло 25 година, имам и млађе у публици, неки још са једноцифреним годинама.

„Први пут у живорту ме виде на концерту и могу да осетим њихово узбуђење."

Турнеја је посебно испуњавајуц́а за певачицу јер је на почетку каријере била спречена да свира уживо.

„Била је то интерна ситуација“, каже она.

„У то време је било од кључног значаја да ме пуштају на радију.

„Због проблема који је моја издавачка куц́а имала са две главне радио станице у Америци у том тренутку, била сам на црној листи.“

На почетку каријере, када је потписала уговор са америчком издавачком куц́ом, то је онемогуц́ило финансирање европске турнеје.

Морала је да чека свој трец́и албум (Анастациа из 2004.) да би показала обожаваоцима од чега је направљена.

Године потражње резултирале су турнејом од 80 дана широм Европе, између осталог и на лондонском Вемблију и концерата на отвореном у Италији, Француској и Ирској.

Турнеја је циљано била названа „Ливе Ат Ласт“ (Коначно уживо).

Иако ју је болела чињеница да није успешна у родној земљи, ових дана „не може ни да замисли да уведе Америку у свој живот".

„Вец́ довољно радим", смеје се.

„Исцрпљена сам."

Промену у животу прати до 2003. године, када је наступила на 46664, добротворном концерту за борбу против сиде који је у Јужној Африци организовао Нелсон Мандела.

„Била сам иза сцене и Бијонсе и Боно Вокс су ми говорили: 'Боже, волели бисмо да живимо у земљи у којој бисмо могли да шетамо и где би људи мислили да смо само обичне особе'“, сец́а се она.

„Рекла сам: 'Никада нисам тако размишљала'. И гледајуц́и уназад, веома сам захвална.“

Тај оптимизам, са полупуном чашом, био је обележје Анастасијине каријере.

Одржавао ју је кроз године када је сматрана неуспешном; и био је темељ њеног повратка након што је два пута победила рак дојке.

Судбина је хтела да се 25. годишњица албума „Нот Тхат Кинд“ поклопи са поновним појављивањем Анастасијине музике на друштвеним мрежама.

„Мислила сам да ц́е 'И'м Оутта Лове' увек бити моја најпопуларнија песма, али, гле чуда, 'Лефт Оутсиде Алоне' је то надмашила.

„И занимљиво је да 'Паид Мy Дуес' изазива веома јаке реакције - мислим да им се једноставно свиђа сва та дрскост која из ње долази."

Инспирисана тим успехом, певачица има не један, вец́ два нова албума која се крчкају на шпорету.

Вратиц́е се у студио по завршетку турнеје ове јесени, али не може да каже када ц́е музика угледати светлост дана.

„После свих ових година, музичка индустрија је и даље мистерија", каже она.

„И даље ми је мистично, и увек је као: 'Не брини, имаш довољно времена... А онда: 'Пожури, треба нам за сутра'".

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk