Ормуски мореуз: Тачка раздора у америчко-иранском споразуму

Крхка ситуација „без рата, али и без мира“ откако су САД и Иран у јуну потписали прелиминарни споразум, сада изгледа да је прешла у рат.

Ово повремено примирје би поново могло да оживи захваљујући напорима раздражених арапских и пакистанских посредника, али и жељи Америке и Ирана да избегну повратак дуготрајном рату.

Међутим, највећа линија раздора јесте статус Ормуског мореуза.

Иран тврди да је његова контрола над овим виталним поморским коридором велика и то је јарко црвена линија коју ни војни, ни привредни, али ни дипломатски притисак не могу да сломе.

„Рекли смо вам: 'Држите реч или платите цену'“, поручио је недавно на друштвеним мрежама Мухамед Багер Галибаф, главни ирански преговарач, цитирајуц́и споразум.

Техеран је пронашао потпору за ту реч у веома нејасним детаљима споразума, познатог као меморандум о разумевању, потписан у Швајцарској у јуну 2026.

Обе стране га посматрају другачије. У петој од 14 тачака, Иран види зелено светло, које му даје утицај на управљање овим кључним поморским коридором.

„Исламска Република Иран ц́е предузети све мере за безбедан пролаз трговачких бродова", гласи пета тачка.

САД ту тачку тумаче овако: Техеран мора да отвори мореуз за слободан проток бродова који превозе нафту и гас, заједно са другим виталним робама, попут састојака за производњу ђубрива.

„По тој клаузули, можете да возите камион“, рекао је један арапски руководилац нафтне компаније која послује у региону.

Ново руководство које се појавило у Техерану после недеља рата и таласа америчко-иранских удара, изгледа усаглашено око широке стратешке визије новог поглавља Исламске Републике.

Ипак, постоје јасни и све већи знаци поделе како време тече.

„Неки желе да уновче добитке на бојном пољу кроз дипломатију, поједини сматрају да је прекид ватре постигнут прерано, пре него што је Иран нанео довољно бола Америци", оцењује Роберт Мали из Међународне кризне групе.

Он је био члан америчке делегације која је преговарала о значајном нуклеарном споразуму са Ираном из 2015. године.

Током првог председничког мандата, Доналд Трамп је донео одлуку о повлачењу САД из споразума.

Недавни ирански напади на три брода, између осталог и на танкер за течни природи гас под катарском заставом близу обале Омана на југу, акција су „одметнуте јединице“ унутар корпуса Исламске револуционарне гарде (ИРГЦ), каже дипломатски извор у региону.

ИРГЦ има доминантну улогу и иранска непреговарачка црвена линија је да бродови сада морају да се држе његових одређених рута.

Далеко од удара, у иранском парламенту је 14. јула увече тихо представљен нови нови закон о управљању мореузом назван Стратешка акција за безбедност и одрживи напредак Ормуског мореуза и Персијског залива.

Вест је на друштвеној мрежи Иксу објавио Ибрахим Азизи, шеф комисије за националну безбедност скупштине.

Он нам је у априлу рекао да је контрола над пловним путем „неотуђиво право“ Ирана.

Када су га питали када ц́е Техеран препустити контролу, његов одговор је био кратак и оштар: „Никада“.

То је наша „предност у суочавању са непријатељем“, додао је.

Иранско неповерење у америчка обец́ања, подстакнуто поновљеним нападима и претњама током преговора, додатно је учврстило његову одлучност.

Контрола над мореузом не посматра се само као преговарачки адут у овом застоју, већ је и нова полуга, облик одвраћања и економски спас у случају да санкције никад не буду укинуте, а имовина Ирана широм света остане замрзнута.

Одлучност Техерана да диктира правила у региону изазива напетост и код његових суседа, попут Катара, једног од главних посредника у овој кризи, али и Омана, дугогодишњег традиционалног савезника Ирана, који је деценијама играо улогу иза кулиса.

Неке земље попут Уједињених Арапских Емирата (УАЕ) јасно су указале да су планови Ирана да контролише и наплаћује неки вид „накнаде за услуге“, неприхватљиви и опасан преседан.

Према речима извора упознатог са неслагањима, Оман се успротивио да буде укључен и поменут у споразуму, тачније у спорној петој тачки којим је предвиђено да ц́е Иран „водити дијалог са Султанатом Оманом како би дефинисао будуц́у администрацију и поморске услуге“.

Између жеља Вашингтона и Техерана, власти у Оману сада настоје да пре свега задрже дугогодишњу репутацију дискретног дипломатског посредника у региону.

„Оман је био веома стрпљив са Иранцима који покушавају да одрже добросуседске односе.

„Ова посебна епизода је навела Оман да заузме прилично важан став, али ми желимо да се овај сукоб реши дијалогом", изјавио је Абдула Бабуд, омански аналитичар, за ББЦ.

Неки стручњаци и даље мисле да су маче шансе за постизањем евентуалног компромиса.

„Не мислим да има сјајних решења, али би идеално могло да буде нека врста договора којим се не би наплаћивале таксе бродовима који пролазе кроз мореуз.

„Могли би да се наплаћују одређени трошкови транспорта који би Ирану омогућили да сачува ауторитет", изјавио је Сајмон Гас, бивши британски дипломата и некадашњи члан енглеског тима током преговора о нуклеарном споразуму из 2015.

Погледајте шта су Иранци рекли о Ормуском мореузу за ББЦ

И САД и Иран верују да су из рата изашли као победник, и да ће она друга страна бити приморана да прва попусти, притиснута сопственим слабостима.

Увек се истиче да Иран има капацитет да „апсорбује бол“.

Успео је да искористи могућности овог споразума, јер су санкције на извоз иранске нафте накратко биле укинуте.

Али тај 'прозор, САД су поново затвориле.

Током недавних боравака у Ирану видела сам штету насталу услед све веће привредне и финансијске кризе у тој великој блискоисточној земљи.

Инфлација је на запањујућих 80 одсто, а милиони радних места су 'обрисани' не само због овог сукоба већ и због једног од најдужих прекида интернета у историји.

Томе додајте и два рата за мање од годину дана и антивладине протесте угушене силом, и у којима је погинуло више хиљада људи.

И Трамп трпи политичке и економске притиске, због чега би његов тим могао да се врати разговорима, ма колико да су спорадични.

Због кризе услед затварања Ормуског мореуза, није било ни разговора о суштинском питању - облику иранског нуклеарног програма.

Предвиђени рок за преговоре о том питању од 60 дана никада није био реалан, већ је додатна слабост меморандума о разумевању.

„Дајем добре шансе да се примирје поново успостави у неком облику, јер ниједна страна не може потпуно да оствари сопствене циљеве, што ће ускоро и саме уочити.

„Али, с обзиром на нефункционалност обе стране, не бих потпуно рачунао на то", закључује Роберт Мали.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk