Франко Барези: Човек који је градио Милан и чувао леђа Ван Бастену и Гулиту

Франко Барези, легендарни италијански фудбалер, преминуо је у 66. години, саопштио је Милан, клуб у којем је провео целу каријеру.

Барези је био члан славне генерације Милана која је током друге половине 1980-их и прве половине 1990-их прошлог века доминирала италијанским и европским клупским фудбалом.

„Милан тугује због одласка Франка Барезија. Његов пример и интегритет остац́е заувек уписани у ДНК клуба, баш као и његов легендарни дрес са бројем шест", пише у објави клуба на друштвеној мрежи Иксу.

Италијански клуб није открио узрок Барезијеве смрти.

Он је у августу 2025. године био подвргнут операцији уклањања чвориц́а на плуц́има.

„Биц́е ми потребно мало времена да повратим пуну снагу", рекао је тада кратко после захвата.

Као освајач Светског првенства са Италијом 1982. и финалиста Мундијала 1994, Барези се сматра једним од најбољих играча на позицији „либера" у историји фудбала.

Либеро је позиција у тиму која је припадала последњем играчу одбране, а у данашњем фудбалу то је централни бек.

Франко Барези је рођен 1960.

У млађе категорије Милана ушао је 1974, док је члан првог тима 'росонера' (црвено-црних) постао непосредно пре 18. рођендана.

Капитенску траку Милана понео је већ са 22 године, а тадашњи чланови стручног штаба клуба хвалили су његову технику, способност предвиђања игре и спретност у одузимању лопти противника.

Барези се истицао и снажним лидерским способностима због чега је и именован за капитена славног клуба.

На почетку каријере, италијански медији дали су му надимак „Малени" (Писцинин), али је касније називан и 'Кајзер Францом', због поређења са славним Немцем Францом Бекенбауером.

Са саиграчима из одбрамбене линије - Паолом Малдинијем, Мауром Тасотијем и Алесандром Костакуртом - чинио је одбрамбени бедем од ког су страховали нападачи у Европи.

Професионалну играчку каријеру Барези је завршио 1997. године са 719 утакмица за Милан.

Овај рекорд касније је превазишао Паоло Малдини.

Барези је током дуге играчке каријере постао један од најтрофејнијих фудбалера у историји Милана.

Освојио је три титуле клупског првака Европе, шест наслова шампиона Италије, као и по два Интерконтинентална и европска Суперкупа.

Навијачи у Србији памте га и по легендарним дуелима са београдском Црвеном звездом 1988. године у тадашњем Купу европских шампиона.

Меч је обележила густа магла због које је реванш меч у Београду прекинут при вођству црвено-белих 1:0 и наставак је одложен за наредни дан.

Росонери су дан касније изједначили, а потом победили после пенала и на крају такмичења освојили трофеј.

У дресу репрезентације Италије, Барези је одиграо 81 утакмицу.

Ипак, пошто је 1982. освојио титулу светског првака, није био на списку путника на Мундијал у Мексико 1986. због несугласица са Енцом Беарцотом, тадашњим селектором репрезентације Италије.

Порази после пенала - у полуфиналу Светског првенства 1990. године, а затим и у финалу 1994 - срушило је његове наде да ће освојити још један Мундијал.

Од 2020. Барези је обављао функцију почасног потпредседника Фудбалског клуба Милан.

Дан када сам видео Барезија

Мој први сусрет са италијанским фудбалом повезан је са клубом Милан, крајем 1980-их година.

Симбол 'росонера' тада је био чувени холандски трио Руд Гулит - Марко ван Бастен - Франк Рајкард.

Због фудбалског умећа, голова и асистенција, као и интересантних фризура Гулита и Рајкарда били су апсолутна атракција за многе од нас који смо у то доба заволели фудбал.

Али ова тројица су у нападу играли лако јер су иза себе имали одбрану чија имена сам одмах научио, предвођену стаменим Барезијем.

Гледајући мечеве Милана у то време, деловало ми је да ни комарац не може да прође поред Барезија и другова.

Титуле, трофеји, признања за Милан и онда премотавање унапред 20 и кусур година.

Већ сам неко време радио као спортски новинар и једно топлог мајског поподнева стигао је позив за промоцију кампа фудбалског клуба Милан у Београду.

Отишао сам, признајем, из само једно разлога - промотер кампа био је он - Франко Барези.

Тада ми је изгледао готово исто као што сам га запамтио из преноса и са Панини сличица за Мундијал.

Обратио се новинарима на италијанском, а после конференције мало смо проћаскали на енглеском.

Деловао је љубазно и смирено, баш онако како је играо на терену.

Добро сам запамтио тај 12. мај 2012.

Погледајте видео: Како Звезда чува пехар Купа шампиона

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk