Јесмо ли заиста поштени да купујемо у радњама без продаваца

Прошла је поноћ на ободима Сеула, у Јужној Кореји, а ја сам пожелео да поједем нешто слатко. Али то није представљало никакав проблем – зато што се преко пута мог сана налазила не једна, већ три продавнице слаткиша које су отворене 24 часа дневно.

Радња у коју сам ушао била је продавница сладоледа.

Ту су се налазили читави редови замрзивача са разноврсним сладоледима, али нема чланова обезбеђења нити продаваца, већ само видно изложени производи и аутоматизовани киоск на ком плаћате оно што желите да купите.

Све што треба да урадим је да узмем шта желим и платим пре него што одем.

У истом блоку као и продавница сладоледа налазе се радње које продају канцеларијску опрему, храну за кућне љубимце, па чак и суши.

Ниједна од њих нема особље и нема нити једног продавца на видику.

У прометнијим областима центра града, постоје чак и барови без особља.

„Да бих водио бар ових размера и са овом зарадом, потребно ми је 12 до 15 чланова особља, али ја користим само двоје људи", каже Ким Сунг Ре, оснивач и идејни творац бара без особља - Соол 24, што само значи „алкохол 24 часа".

Он каже да му то даје времена да се усредсреди на друге пословне подухвате.

Некада је водио бар у близини, али кад приходи нису испунили очекивања, пребацио се на систем без особља – а зарада се сада повећала.

Мање беба

Аутоматизацију покрећу деценије ниског наталитета и великог раста плата.

Јужна Кореја има најнижу забележену стопу наталитета на свету – просечан број деце коју жене имају за животног века – а која је 2023. године спала на 0,72, пре него што се благо вратила на 0,75 прошле године.

Да би одржала стабилну популацију, стопа плодности мора да буде најмање 2,1, која је у Јужној Кореји последњи пут била премашена 1982. године.

То значи да број људи који улазе на тржиште рада опада, док од 2000. године, минимална плата постојано расте.

Власници фирми попут Кима сада морају да плаћају особље отприлике 7 долара по сату.

„Мој главни разлог за прелазак на рад без особља био је раст минималне плате. Постоје два начина да се изађе на крај с овим изазовом: роботика или аутоматизација – а ту је затим и рад без особља", каже Ким.

Ангажовање робота захтева више новца и простора, тако да се одлучио за продавнице без особља.

Пандемија ковида превагнула је у корист аутоматизације.

То је уштедело новац за плате, а такође и помогло да се преброде строга правила друштвеног дистанцирања која су у то време била на снази.

Неки кажу да нова генерација радника не жели да ради такозване „3Д послове", који се сматрају прљавим, опасним, тешким или понижавајућим.

То се односи на мануелни рад у производњи, а од сада и на послове у малопродаји који се сматрају непожељним.

„Млада генерација покушава да остане у оквирима градских области, а воле и да оснивају властите фирме, венчер капитал и покушавају да траже добро плаћене високотехнолошке послове", каже Чо Јунг Хун.

Чо је члан владајуће странке Моћ народа у националној скупштини и члан Сталног просветног савета.

„За разлику од неких других посланика, ја не кривим генерацију наших младих због такве преференције. Статистика показује како изаћи на крај са малом количином радне снаге у долазећим годинама – а најбоље је да се наша сведена радна снага додели секторима са максималном вредношћу", додаје он.

Корејски институт за економска истраживања, приватно финансирана експертска група, очекује да 43 одсто послова у Кореји буде угрожено од замене аутоматизацијом у наредних 20 година.

То такође значи нове прилике за људе као што је Квон Мин Џе, извршни директор Браунија, компаније која води продавнице без особља у име њихових власника.

Он је покренуо властите компанију пред крај кризе ковида 2022. године.

„Водимо перионице веша без особља, продавнице сладоледа, пиљарнице, кафиће, вејп шопове", рекао је он за ББЦ.

Чак и ако радња нема особље, она мора да се напуни новим залихама, чисти и одржава, каже он.

Испрва су тај посао обављали власници.

Квонове компаније сада обезбеђују раднике који могу сами да одржавају радње.

„Имамо контингент локалног особља које може да посети неколико ових радњи дневно. Највећи приоритет за власнике је да не морају они да имају посла са радњама и да не морају да размишљају о њима. Они би радије да нам плате 100 или 200 долара више месечно да ми водимо те радње уместо њих."

Квон каже да је започео са само две радње, али сада управља са више од 100.

Мало крађа

Јужна Кореја такође има веома ниску стопу крађа која доприноси успеху радњи без особља.

„Било је чак случајева да су људи заборавили да плате, али су ме звали касније да намире рачун. Не знам за друге радње, али млади људи се овде осећају довољно безбедно да оставе свој новчаник и телефон како би заузели сто", каже Ким.

Он признаје да би могло да буде неких губитака због крађе, али да они нису довољно велики да наруше пословање.

„Никад не направим рачуницу колико тога се украде. Не губим новац свеукупно гледано, тако да то сигурно није велика ствар. Уштеда новаца је ионако већа од губитка, а ангажовање обезбеђења би коштало више од уштеде."

Напредак у технологији значи да ће више послова као што је вожња постати вишак једном кад аутоматизовани аутомобили преплаве тржиште.

Године 2032, процењује се да ће Јужној Кореји бити потребно више од 890.000 додатних радника да би се одржао дугорочни циљ економског рата од 2 одсто у земљи.

Неки, као што је раднички синдикат Кореа Март, забринути су за будућност тржишта рада, док су други, као што је власника бара без особља Ким, веома оптимистични у погледу будућих економских прилика

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk