НАСА именовала посаду Артемиса Три: Шта је њена мисија

Америчка свемирска агенција (НАСА) је представила тим астроуната њене нове мисије Артемис Три.

Она би требало да буде лансирана 2027. године.

Четворица астроуната неће слетети на Месец, али ће ићи до ниске Земљине орбите, где ће пристати са прототипом лунарне летелице током вежбе за слетање у будућности.

Мисија Артемис Четири планирана за 2028. годину требало би да спусти америчке астронауте на Месец први пут од 1972.

Шта ће урадити мисија Артемис Три?

Артемис Три би требало да се лансира на ракети НАСА-иног Свемирског лансирног система (СЛС) из Кенедијевог свемирског центра на Флориди.

Датум лансирања још није потврђен.

Четворица астронаута ће путовати у капсули Орион, истој летелици коришћеној током мисије Артемис Три у априлу 2026. године.

За разлику од те мисије, Орион неће кружити око Месеца током трајања Артемиса Три.

Уместо тога, остаће у ниској Земљиној орбити, око 467 километара изнад планете - 64 километра више од Међународне свемирске станице (ИСС).

Ту ће се срести са прототипом лунарне летелице зване петфајндер и пристати уз њу.

Очекује се да ће најмање један члан посаде ући у њу да би тестирао сва врата, везе за одржавање природних услова живота и нова свемирска одела Аксиом.

Свемирска одела Аксиом буквално су „хладна“ и фигуративно „кул“.

Дизајнирала их је италијанска модна кућа Прада, а направио Аксиом спејс из Хјустона.

Аксиом је обавио инжењерски део посла, у шта први пут спада резервна петља хлађења у случају да примарна откаже.

Прада је одговорна за унутрашњи део одеће, дизајниране тако да спроводи хлађену воду преко читавог тела током осмочасовних свемирских шетњи по Месецу планираних у склопу накнадне мисије Артемис Четири.

Посада Артемиса Три провешће у Ориону незнатно дуже времена од девет дана које је тамо провео тим Артемиса Два.

Њихово повратно путовање тестираће унапређени топлотни штит током пламеног поновног уласка капсуле у Земљину атмосферу.

Мисија је првобитно била замишљена као прво лунарно слетање са посадом после Апола 17 из 1972. године, али је НАСА променила планове у фебруару 2026.

Разлог је био једноставан: летелица Старшип Спејс Икса која по уговору треба да пренесе астронауте до месечеве површине није спреман, а допуњавање горива у орбити од ког зависи никад није испробано.

Уместо да помера распоред даље у будућност, НАСА је изменила мисију у вежбу пристајања са посадом.

Кад свемирски бродови заиста буду летели, технике пристајања и одела за улазак у њих већ ће бити тестирани на људима у летелици.

Што се тиче допуњавања горива у орбити, извештај из 2026. Канцеларије америчке владе за одговорност закључила је да је Спејс Икс Илона Маска остварио „ограничен напредак“ у унапређивању ове технологије.

Прва вежба допуњавања горива је, оптимистично, заказана за крај 2026.

Артемис Четири, заказан за 2028. годину, планиран је као прво лунарно слетање са посадом у савременом добу.

Астронаути треба да се спусте на месечеву јужну поларну област и да остану у летелици на површини око недељу дана.

Замрзнута вода лоцирана у тамошњим кратерима у вечитом хладу, моћи ће да се искористи за прављење пијаће воде, кисеоника и ракетног горива током будућих мисија.

Артемис Пет, планиран за крај 2028. понеће другу посаду на површину у Блу Мун Мк2, ког развија Блу ориџин Џефа Безоса.

Шта су месечеве мисије Артемис Четири и Пет?

Свеобухватна амбиција иза Артемиса је да се успостави дугорочно људско присуство на Месецу.

НАСА-ин програм Месечева база, који је у мају 2026. представио администратор агенције Џаред Ајзекмен зацртао је три фазе:

Активна база би омогућила усредсређено научно истраживање, тестирање технологија планираних за будуће мисије на Марс и, на крају, извлачење лунарних природних богатстава.

То ће довести и Сједињене Америчке Државе (САД) у предност у односу на Кину у обновљеној свемирској трци.

Многи сумњају да овај временски распоред може да се постигне.

Стручњаци су забринути због спорог ритма развоја лунарне ракете Старшип Илона Маска и одсуства било каквих тестова са допуњавањем горива у орбити.

До највећег застоја дошло је 28. маја 2026. године, кад је једина лансирна рампа Блу ориџина у Кејп Канавералу била озбиљно оштећена услед експлозије ракете током тестирања мотора.

Очекује се да ће изградња лансирне рампе Њу Глен потрајати више месеци.

Кад је Спејс Икс изгубио рампу 2016. године, требало је 15 месеци да се она поново изгради, али је имао резервне на које је могао да се ослони.

Блу ориџин их нема, што доводи у питање способност компаније да обезбеди Блу мун Мк2 неопходан за Артемис Пет.

„Не би ме нимало изненадило ако би Кина стигла на Месец прва“, каже Симеон Барбер са Отвореног универзитета за ББЦ.

Ограничавајући корак, каже он, била је летелица, најзахтевнији комад техничке архитектуре мисије, који је најмање под директном контролом НАСА-е.

Погледајте тренутак слетања посаде Артемиса Два на Земљу

Шта се десило током мисије Артемис Два?

Артемис Два је лансиран 1. априла 2026. године из Кенедијевог свемирског центра.

Његова четворочлана посада, командант Рид Вајсмен, пилот Виктор Гловер, специјалисткиња мисије Кристина Кох и астронаут Канадске свемирске агенције Џереми Хансен, постали су први људи који су путовали даље од ниске Земљине орбите након 1972. године.

За десет дана, Орион је летео око даље стране Месеца, прошавши на 6.437 километара од месечеве површине.

Стигао је на максималних 406.771 километара од Земље, даље него што је било који човек икада путовао.

Капсула се успешно спустила у море уз обалу Сан Дијега 10. априла 2026. године.

Мисија је тестирала Орионове системе за одржавање природних услова живота и комуникацију, и омогућила инжењерима први детаљни увид у то како топлотни штитови функционишу приликом лунарног повратка.

Лет Артемиса Два био је кључни доказ да хардвер функционише са људима у летелици.

Имајући у виду друге техничке изазове, то је био лакши део свега.

Кад је била последња мисија на Месец?

Последња људска мисија на Месец био је Аполо 17 у децембру 1972. године.

Астронаути Јуџин Сернан и Харисон Шмит провели су три дана на месечевој површини у долини Таурус-Литров.

Људска нога није крочила на Месец пола века од тада.

На Месец су путовала 24 америчка астронаута, а половина је ходала по његовој површини, све у склопу америчког свемирског програма Аполо.

Петорица од њих 24 су још живи.

Америка је први пут ишла тамо 1960-тих, превасходно да би престигла Совјетски Савез и успоставила геополитичку и технолошку доминацију.

Једном кад је тај циљ био постигнут, политички ентузијазам и интересовање људи су опали, баш као и финансирање даљих истраживања.

Које друге земље планирају да пошаљу астронауте на Месец?

Кина је најавила да јој је циљ да спусти астронауте на Месец до 2030.

Тестирала је властиту капсулу Менгџоу и лендер Лањуе, а припрема нову ракету тешке носивости звану Дуги марш 10.

Индија је зацртала себи циљ да спусти људе на Месец до око 2040. године.

Њена мисија Чандрајан-3 успешно је слетела близу лунарног јужног пола 2023. године.

Русија је саставни део заједничког пројекта лунарне базе који предводи Кина планираног за средину 2030-тих, мада санкције, финансирање и технички проблеми чине да њен допринос остаје неизвестан.

Очекује се да европски и јапански астронаути лете у будућим мисијама Артемис, мада нема уговорене гаранције међународног присуства на Артемису Три.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk