'Peć' iznad zapadne Evrope i Indije: Rekord u Portugalu, 45 stepeni u Delhiju

U delovima sveta danima je kao u furuni i oboreni su mnogi rekordi za maj.

U gradu Mora, u centralnom Portugalu, 27. maja zabeležen je najtopliji majski dan otkako se vrše merenja - 40,3 stepena Celzijusa.

Ova temperatura nadmašila je dosadašnji rekord od 40 stepeni Celzijusa iz maja 2001. godine.

U nekim područjima Portugala prognozira se da će još dan, dva temperatura biti iznad 35 stepeni Celzijusa.

Ministri u Francuskoj sastali su se kako bi procenili spremnost zemlje za toplotne talase, a trenutno prvi teniser sveta, Italijan Janik Siner, odustao je od takmičenja na grend slem turniru Rolan Garosu jer telo nije moglo da mu se izbori sa vrućinom.

Na sastanku francuske vlade 28. maja dogovoren je plan pripravnosti za ekstremne vrućine, među njima i sprečavanje šumskih požara i obezbeđivanje adekvatnih zaliha vode tokom leta.

Iako su neke škole zatvorene zbog velikih vrućina, maturski ispiti će biti nastavljeni uprkos toplotnom talasu.

Jedna od zatvorenih obrazovnih ustanova je osnovna škola u Sustonu, na jugozapadu Francuske.

U unutrašnjosti zgrade ranije ove nedelje izmereno je čak 53 stepena, rekao je lokalni zvaničnik francuskim medijima

Italijanske vlasti izdale su crveno upozorenje na toplotni talas za prestonicu Rim, gde je 28. maja temperatura dostigla 32 stepena Celzijusa.

Prognozira se da će toplotni talas trajati i tokom vikenda.

I Nemačka i Švajcarska su se suočile sa neobično visokim temperaturama za ovo doba godine.

Francuska meteorološka služba saopštila je da „toplotna kupola“ nad zapadnom Evropom proizvodi temperature 10 do 15 stepeni Celzijusa iznad proseka za maj.

U delovima Engleske temperatura je 26. maja prešla 35 stepeni Celzijusa,

Ova vrućina bi bila izuzetna čak i usred leta, a kamoli u proleće, kažu francuski meteorolozi.

„Apsolutno zapanjujuće“, kaže Friderike Oto, profesorka klimatskih nauka na Imperijal koledžu u Londonu.

„Zapanjujuće ludo“, dodaje Piter Torn, direktor Centra za istraživanje klime Ikar na Univerzitetu Mejnut u Irskoj.

Izuzetno visoke temperature se beleže i u nekim drugim delovima sveta, posebno u Indiji.

Pogledajte video: 'Toplotna kupola' u zapadnoj Evropi

Naučnici nemaju sumnje da su klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem - uglavnom zbog sagorevanja uglja, nafte i gasa - pojačale toplotu.

Tokom poslednjih 30 godina, Evropa se zagreva za 0,56 stepeni Celzijusa po deceniji - više nego dvostruko više od globalnog proseka, prema klimatskoj službi Kopernikus.

To možda ne zvuči mnogo, ali je seizmička promena u klimatskom smislu i dovoljna da ekstremne toplote znatno pojača.

„Kada imamo toplotni talas, to se dešava ozbiljnije, jer se dešava povrh klimatskog zagrevanja“, kaže Ričard Bets, šef istraživanja klimatskih uticaja u Meteorološkoj službi i profesor na Univerzitetu u Ekseteru, za BBC.

„Bavim se klimatologijom već 33 godine i sada se dešava upravo ono na šta smo upozoravali tada... [iako] ovi zapisi su možda ekstremniji i dolaze ranije nego što smo očekivali“, dodao je.

'Telo mi otkazuje, ali moram da zaradim za decu'

Iz Delhija: izveštava Nikita Jadav

Tokom vrelog popodneva na jednoj od najprometnijih pijaca u Delhiju, indijskoj prestonici, dva različita sveta jedan pored drugog.

Jedan je unutar jarko osvetljenih, klimatizovanih prodavnica, gde se kupci polako kreću između polica sa odećom, bežeći od najgore letnje vrućine.

Drugi je napolju, pod suncem koje prži.

Ulični prodavci i vozači rikši nastavljaju da rade uprkos temperaturama koje prelaze 40 stepeni Celzijusa.

Čak i šetnja pijacom deluje iscrpljujuće.

Ali za milione ljudi širom Delhija, rad u prijatnijim uslovima nije opcija.

Skoro 90 odsto indijske radne snage je uglavnom bez ugovora ili nemaju siguran posao, te stoga mnogi zarađuju dnevnicu radeći na otvorenom.

Među njima je i 52-godišnji Hariš Čandra, koji vozi rikšu kroz prepune ulice Delhija dok vrućina ne postane neizdrživa.

Umiva se na javnoj česmi, a onda nalazi mali hlad na ulici.

„Telo posustaje“, kaže on.

Obučen u tanku, pohabanu pamučnu odeću, Čandra kaže da su leta u Delhiju sve teža za podnošenje.

„Moj dan počinje oko devet ujutru, kada je temperatura još prihvatljiva, ali do podneva već postaje teže.

„Sunce je toliko jako da ponekad osećam kako mi telo otkazuje dok okrećem pedale“, kaže on.

„Ali ako stanemo, ne zarađujemo, a ako ne zaradimo, porodica neće imati šta da jede“, kaže Čandra.

Nedavno je poslao ženu i troje dece u njihovo selo u državi Bihar.

Temperature su tamo podjednako visoke, kaže on, ali je ipak podnošljivije nego u zbijenim naseljima i zagušenim ulicama Delhija.

Za radnike poput Čandre, koji većinu vremena provode napolju, leto više nije samo godišnje doba, već godišnja borba za opstanak.

Indijska sezona vrućina obično traje od aprila do početka jula, pre nego što monsun donese olakšanje.

Ali klimatolozi kažu da ekstremne vrućine postaju duže, oštrije i nepredvidivije kako se toplotni talasi širom Južne Azije intenziviraju pod uticajem globalnog zagrevanja.

Pogledajte fotografije iz Evrope

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk