Упознајте елитни полицијски одред који спасава жртве сексуалних злочина

Прошло је неколико година откако су Кристина и њен тим, елитна јединица шпанских полицијских детектива, спасили „Викторију" од мреже трговаца људима.

Кад су је пронашли, Викторијин живот је висио о танкој нити – три године је патила од толико екстремног нивоа физичког и емоционалног злостављања да се једва осећала људским бићем.

Да преживи помогла јој је нада да ће поново видети децу.

Полицијска истрага се сада завршила, али веза између Кристине и остатка тима није.

Они си данас играју значајну улогу у њеном животу – од нечег толико моћног као што је поновно повезивање са њеном децом након много година раздвојености до нечега мањег али ништа мање значајног: изненадивши је тортом за њен рођендан.

Јесење је после подне и Викторија [није јој право име] постаје емотивна чим види Кристину и њене колеге како пристижу са поклоном за њу у њеном локалном парку.

Она се смешка и драго јој је што прославља још један рођендан са њима, али Викторија, у својим четрдесетим, каже да је прошлост била „тешка".

Њено детињство у родној Колумбији је било брутално.

Отац јој је нестао једног јутра на путу до посла 1986. године и није оставио никакав траг за собом.

Њена мајка се преудала за другог мушкарца за ког Викторија каже да је силовао њену млађу сестру.

Као најстарије дете, била је жељна да нађе посао како би спасла браћу и сестре тешког живота.

Кад ју је пријатељица упознала са женом која јој је понудила посао спремачице у Шпанији, Викторија је помислила да јој се коначно осмехнула срећа.

Али оно што ју је чекало у Европи била је друга врста беде.

Одмах су је присилили на проституцију.

„Радила сам 24 часа дневно", каже она.

„Морала сам да спавам са шминком на лицу и увек сте морали да будете само у доњем вешу, спремни за било коју муштерију која наиђе."

Не смемо да откривамо детаље њеног спасавања, јер као заштићеног сведока морамо да прикривамо њен идентитет, али Викторија каже да никад неће заборавити то сунчано јутро кад је први пут видела детективе и потрчала ка њима.

„Погледала сам их, загрлила и заплакала", присећа се она.

„Понудили су ми да ме одведу на безбедно место, где могу да будем слободна и без страха."

Претње код куће

Викторија каже да је била толико трауматизована сталним надзором банде да је чак тражила дозволу да спава.

Од тада, у партнерству са другим организацијама, Кристина и њен тим су помогли Викторији да дође до психолошке подршке, као и да добије савете како да нађе посао и напредује у студијама.

Још важније, месецима су радили на томе да осигурају да су њена деца безбедна.

Банда која је намамила Викторију у Шпанију претила је да ће их повредити код куће у Колумбији ако се икада усуди да побегне или узбуни власти.

Били су изузетно организовани и било је мало вероватно да блефирају – трговци људима су слали поруке директно њеној деци и знали су где она живе и у коју школу иду.

Кристина и други у Централној оперативној јединици – специјалном одреду шпанске Гардије Сивил која кривично гони најозбиљније облике организованог криминала – сарађивали су са женским организацијама и адвокатима за хуманитарно право месецима како би легализовали Викторијин статус у Шпанији, да би могли да доведу њену породицу да јој се придружи.

Тим примењује приступ сконцентрисан на жртву, преко ког се женама нуди дугорочна подршка за помоћ да се скрасе у стабилном и безбедном окружењу након што су спасене.

Тим каже да га понекад задиркују друге јединице зато што звучи више као „добротворна установа" него као елитни тим кривичних истражитеља, али Кристина је страствена заговорница онога што они раде.

„Верујемо у социјални и хуманитарни процес који може да поврати наду у животе жртава тако да могу истински да се опораве и поново живе са страшћу."

Док жене чине мање од 10 одсто службеника Гардије Сивил у свим службама, оне исто тако чине 60 одсто особља у Кристинином одреду.

Шеф јединице Феликс Дуран објашњава да је њихова регрутација „приоритет".

Он верује да се жртве трговине људима, посебно тинејџерке, осећају слободније кад откривају детаље полицајки него полицајцу.

Пораст откривених случајева

Сваке године се у читавом свету открије 50.000 жртава трговине људима, процењује Канцеларија Уједињених нација за борбу против криминала и дроге (УНОДЦ).

У најновијем извештају о трговини људима, објављеном 11. децембра, објављено је да је дошло до 25 одсто пораста проналажења жртава у односу на период пре пандемије, јер се „искоришћава више деце, а принудни рад је у скоку".

У извештају наводе да широм света жене и девојке и даље чине већину жртава, којима се највише тргује за потребе сексуалне експлоатације.

Шпанија је истовремено земља искоришћавања и центар за хиљаде жртава преко ког се жртве кријумчаре даље за Европу.

Викторија и друге жртве биле су скриване у становима окруженим другим становима.

Викторија је сматрала да је била злостављана наочиглед свију – она верује да би њени повици за помоћ, премлаћивања и пристизања мушкараца који су стално долазили и одлазили требало да буду очигледни о чему се ту радило.

„Комшије, поштар, сви су знали. Могли су да ме убију и нико не би постављао никаква питања", присећа се она.

Након карантина током пандемије ковида-19, трговина људима ради сексуалне експлоатације отишла је дубље у илегалу, рекла је Гардија Сивил за ББЦ 100 жена.

Она каже да се, иако се много жена још увек искоришћава у јавним објектима, као што су барови или на улицама, већина документованих жртава сада крије у приватним становима које обезбеђују трговци људима, отежавајући полицијским снагама да их открију.

Илијас Чацис, шеф УНОДЦ-овог одељка за борбу против трговине људима и кријумчарење миграната, каже да велика уплетеност организованих криминалних група значи да је сада трговина људима све укрштенија са другим илегалним активностима, као што су трговина дрогом или сајбер-криминал.

„Велики број жртава остаје неоткривен зато што ће власти понекад кривично гонити трговца људима за неки мањи прекршај, али не и за трговину, тако да жртва сама неће бити препозната као жртва трговине људима", рекао је за ББЦ.

Што се Викторије тиче, она је захвална што је њено властито искуство уважено код полиције и жели да га искористи да би повећала видљивост жртава које још увек чекају да буду спашене.

„Дали су ми нову прилику не само за живот, већ и да се залечим и поново загрлим децу."

Она је од ББЦ-ја тражила да је зову „Викторија" зато што то значи „победа" на шпанском.

„Изађем на улицу и дишем, и кажем: 'ох, мој Боже, хвала ти, жива сам'. Осећам се слободно и то је најбољи осећај на свету."

Кристина каже да се диви Викторијиној отпорности.

„Она је пример како можете да опстанете и прегрмите једну тако велику патњу", објашњава Кристина.

„Често помислим: 'Мој Боже, толико је много унутрашње снаге, толико храбрости у теби.'"

ББЦ 100 жена сваке године бира 100 утицајних и инспиративних жена из читавог света. Пратите ББЦ 100 жена на Instagramу и Фејсбуку. Укључите се у расправу уз помоћ хештега #ББЦ100Wомен.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk