Руска привреда је у паду, али није отписана

Од илегалне инвазије на Украјину 2022. године, Русија је постала земља са највише уведених санкција на Земљи, а опет се њена привреда показала изузетно отпорном.

Ако је веровати званичној руској статистици, њена привреда је 2024. године надмашила све земаље Г7 - Канаду, Француску, Немачку, Италију, Јапан, Велику Британију и Сједињене Америчке Државе.

Руска привреда се прошле године проширила за 4,3 одсто, у поређењу са 1,1 одсто у Великој Британији и 2,8 одсто у Америци.

Овај раст у Русији руковођен је рекордним трошењем Кремља на војску.

Извоз нафте је, по количини, такође остао релативно стабилан, након што су залихе некада намењене Европи преусмерене на Кину и Индију.

А „флота танкера из сенке", чије власништво и кретање могу да се прикрију, помогла је Москви да заобиђе санкције на неким другим местима.

У међувремену се руска рубља опоравила тако да је ове године постала валута са најбољим учинком на свету, са растом од више од 40 одсто, према Банци Америке.

А опет, како се крећемо ка 2026. години, ова атмосфера се полагано мења.

Унутар земље инфлација је доследно висока, каматне стопе су скочиле на 20 одсто, а компаније не могу да нађу раднике који су им потребни.

Глобално гледано, цена нафте је ове године пала пре него што је актуелни сукоб између Израела и Ирана довео до новог скока.

Руски министар привреде упозорио је у четвртак да је земља „на ивици" рецесије после периода „прегревања".

А неки познаваоци Русије чак сугеришу да би привреда могла да се креће ка колапсу.

Али колико је то стварно вероватно?

И како би утицало на ток рата?

„Укупно гледано, ситуација ће бити прилично непријатна до краја 2026. године, а дефинитивно ће бити неизмирења новчаних обавеза и банкрота", каже Јевгениј Надоршин, економиста из Москве за ББЦ њуз.

Али он предвиђа да ће пад привредне активности бити „благ" и назива сваку сугестију о распаду „потпуном лажи".

„Без икакве сумње, руска привреда је доживела велики број рецесија које су биле горе од ове."

Надоршин истиче да је руски стопа незапослености тренутно на рекордном ниском нивоу од 2,3 одсто, а вероватно ће следеће године достићи врхунац од свега 3,5 одсто.

Поређења ради, британска стопа незапослености била је у априлу 4,6 одсто.

Ипак, и он и други виде разлоге за забринутост, а то је због тога што изгледа да је Русија ушла у период стагнације.

Њена стопа инфлације је била 9,9 одсто у години до априла, делом зато што су санкције запада дигле цену увоза, али и због несташице радника, што је подигло цену наднице.

Земљи је недостајало око 2,6 милиона радника крајем 2024. године, према руској Вишој економској школи, углавном због тога су мушкарци ишли у рат или бежали у иностранство да га избегну.

Централна банка је подигла каматне стопе до рекордних висина ове године како би покушала да припитоми раст цена, али је због тога компанијама скупље да сакупе капитал који им је потребан за улагање.

У међувремену су руски приходи од нафте и гаса опали због санкције и нижих цена, а пали су за 35 одсто за годину дана у мају, према званичним подацима.

То је допринело све већем смањењу буџета, које је земљи оставило мање за трошење на инфраструктуру и јавне службе.

„Имају велики ћуп за трошење на војску који не сме да се дира", каже Андраш Тот-Цифра, политички коментатор и аналитичар Русије.

„То значи да новац почиње да се преусмерава са виталних инвестиционих пројеката за путеве, железницу и комуналне услуге.

„Највише трпи квалитет јавних услуга."

Русија можда излази боље на крај са западним санкцијама него што се очекивало, али оне настављају да остављају трага на привреду, додаје он.

Руске компаније имају проблема да увезу технологију која им је потребна, а све је то у огромној мери нашкодило аутомобилској индустрији.

ЕУ је такође забранила увоз руског угља и разгранала се од њеног гаса са планом да се реши увоза у фазама до 2027. године.

„Ништа од овога вероватно неће озбиљно нашкодити руској способности да води рат на кратке стазе", каже Тот-Цифра.

„Али би могло да утиче на способност привреде да расте или да се разграна у годинама које су пред нама."

До сада је Кремљ одбацивао сваки помен разлога за забринутост.

Портпарол Дмитри Песков је почетком јуна рекао новинарима да су „макроекономска стабилност" и „суштинска снага" руске привреде очигледни за свакога.

У априлу је, у међувремену, изјавио да се привреда „развија прилично успешно" захваљујући политици владе.

Тешко је рећи шта ће се даље дешавати.

Ако Украјина и Русија ове године постигну мировни споразум, што није незамисливо, то би попустило део притиска на Москву.

Амерички председник Доналд Трамп изјавио је да жели да нормализује односе и чак створи нова економска партнерства.

Али би Европа и те како могла да „остане на курсу" и задржи санкције у случају мира, каже докторка Катја Јафимава са Оксфордског института за енергетске студије.

„Чак и ако не буде то учинила, готово је немогуће видети неку врсту великог повратка томе да Европа купује руску нафту и гас као што је то радила пре 2022. године, мада је скроман повратак увоза гаса могућ", додаје она.

„Ипак, то би представљало другачију економску слику за Москву. Иако је Русија углавном преусмерила извоз нафте из Европе, то је теже учинити за гас."

Шта год да се деси, изгледа да ће рат имати дугорочно високу цену за Русију, а Кремљу понестаје начина да то ублажи.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу.

Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk